Nedavno smo govorile o dalekosežnim i raznovrsnim uticajima koje društvene mreže mogu imati na društvo kao medij koji koristi više od polovine celokupne svetske populacije. U tom kontekstu onda nikako ne smemo manje pažnje posvetiti alatima jedne druge tehnologije koja je u poslednje vreme — gotovo na prepad — osvojila pažnju i poverenje masa.
Veštačka inteligencija, drugačije (u originalu) poznata kao AI (Artificial Intelligence), polako ali sigurno prodire u sve sfere društva. U jednoj od skorije objavljenih studija, čak 66% ispitanika i ispitanica je prijavilo da koristi ovu tehnologiju redovno, dok je u drugoj čak devet od deset radnika i radnica prijavilo da njihove kompanije koriste AI.
Sa alatima kao što je ChatGPT, koji samostalno ima oko 700 miliona korisnika i korisnica nedeljno, suvišno je pitati se da li postoji tako nešto kao što je uticaj veštačke inteligencije na komunikaciju, obrazovanje, kritičko mišljenje i, uopšte, društvene odnose na planeti. Umesto toga, već pravimo korake da bolje razumemo kako ove nove tehnologije deluju na sve aspekte našeg života.
Dok poslovni svet neprestano bruji o efikasnosti veštačke inteligencije u svim sferama, od proizvodnih procesa do komunikacije među radnom snagom, čini se da se pitanje njene verodostojnosti uporno prenebregava. Tek 46% ljudi globalno je spremno da veruje sistemima veštačke inteligencije, a čak 70% veruje da je potrebna njihova bolja regulacija. Ove brojke ukazuju na nepoverenje koje s razlogom podstiče na preispitivanje upotrebe AI alata.
Kao što će ovaj tekst pokazati, AI pravi greške koje se često ne uzimaju u obzir. Čak 66% ljudi je sklono da se osloni na veštačku inteligenciju bez potvrđivanja tačnosti njenih rezultata — što navodi 56% njih da pogreše u svojim svakodnevnim zadacima. Kakve su implikacije ovih grešaka, i zašto su one opasne (više i od ljudskih), saznajte u nastavku.
Kakve to greške pravi AI?
Zar ljudi isto ne prave greške? Tačno je, ljudi prave mnogobrojne greške. Umesto da se na njih naviknemo, međutim, mi smo napravili i napravile sisteme da nadgledaju i preveniraju greške ljudi. U svojoj biti, međutim, ljudske greške su drugačije od onih koje pravi veštačka inteligencija, te stvar nije u upoređivanju ko više greši, već kako.
Možda najznačajnija karakteristika grešaka koje pravi AI jeste zapravo njihova bizarnost i nasumičnost.
- Chatbot avioprevoznika Air Canada je 2024. godine dao mušteriji netačne informacije o visini novčanog povrata, koje je povukao sa nepostojeće polise. Da stvar bude još bizarnija, kompanija je tvrdila da je chatbot odgovoran za sopstvene akcije i nije htela da vrati novac mušteriji. Sud je, na sreću, pravično presudio u korist oštećene mušterije.
- Chevrolet je doživeo mnogo negativnog publiciteta oko greške svog chatbot-a koji je 2024. godine pristao na sve zahteve mušterije — i prodao joj novo vozilo za 1 dolar. Dogovor nije bio pravno obavezujuć, naravno, jer chatbot nije imao ovlašćenja da izvrši prodaju, ali je pokazao nestabilnost alata veštačke inteligencije.
- ChatGPT je dospeo i na sud 2023. godine, kada ga je advokat iskoristio da citira nepostojeće pravne slučajeve.
- Nacionalno udruženje za poremećaje u ishrani u Americi je moralo da izbaci svoj chatbot iz upotrebe jer je korisniku/ci dao štetne savete. Alat je, naime, preporučio gubljenje telesne mase i računanje kalorija, što su sve saveti koji bi pogoršali poremećaj u ishrani osobe sa kojom je alat komunicirao.
- Google AI je preporučio korisnicima i korisnicama da jedu kamen kao dobar izvor minerala — navodno po preporuci geologa i geološkinja.
Da li bi čovek, zaposlen u korisničkoj službi ili u pravnom sektoru, mogao mušteriji da kaže cenu iz nepostojeće polise ili sakupi lažirane slučajeve? Tehnički, da, ali je manje verovatno, upravo zato što postoje protokoli kontrole nad ljudskim greškama. Ovo nas dovodi do još jedne važne implikacije — načina na koji ljudi percipiraju i upotrebljavaju novu tehnologiju.
Čak i kada su greške veštačke inteligencije iste ili slične kao one koje bi u nekim trenucima napravio čovek, zašto onda tehnologiju ne proveravamo, a čoveka da? Ako se ogroman broj ljudi oslanja na veštačku inteligenciju bez prethodne provere verodostojnosti i tačnosti rezultata koje donosi, kako se onda možemo uzdati u ishode sopstvenih učinaka?
Osim selektivne tačnosti, veštačka inteligencija je u svojim rezultatima pokazala i pristrasnost, te dala svoj doprinos u potvrđivanju rodnih i rasnih stereotipa. Opasnost od ovakve perpetuacije je značajna i mnogostruka. Greške koje AI pravi u ovom smislu mogu dopreti do mnogo ljudi u formi ustanovljenog mišljenja koje se ne proverava niti preispituje. Tako veštačka inteligencija može doprineti produbljivanju društvenih razlika posredstvom malog broja ruku — i malo truda i ulaganja.
Implikacije prevelikog oslanjanja na AI na primerima iz stvarnog sveta
Mnogobrojna današnja istraživanja u prvi plan ističu pozitivne uticaje veštačke inteligencije na sve sfere društva, čime implikacije sadržane ispod površine nekako ostaju skrajnute. Najbolji primer za ovo je sektor koji možemo nazvati ,,osetljivim”, budući da je njegova suština rad sa mladim umovima u nastajanju i razvitku.
Edukativni sektor nije izbegao upliv veštačke inteligencije, kao što se moglo i očekivati. Ali, dok se nova istraživanja fokusiraju na ,,efikasnost” veštačke inteligencije u aktivnostima poput uređenja nastavnih planova i programa, primanja trenutnih informacija i obavljanja svakodnevnih administrativnih zadataka na poslu, pitanje kritičkog mišljenja i intelektualnog i emotivnog razvitka i stanja čoveka dolazi na samom kraju.
Bez sumnje, ne sme se zanemariti narastajući broj studija koji govori o uspešnosti veštačke inteligencije u pružanju personalizovanog pristupa znanju i mentalnoj podršci studenata i studentkinja i oslobađanju prosvetne radne snage od administrativnog posla. Ali sve ove studije istovremeno naglašavaju i ono što ove pozitivne strane često zasene — veštačka inteligencija takođe može biti odgovorna za nejednak pristup tehnologiji, pristrasnost, smanjeno angažovanje, poremećaj mentalnog zdravlja i još mnogo toga.
U tom smislu, rizici veštačke inteligencije su mnogo veći od samog ,,pravljenja grešaka”. Ako, kako nagoveštavaju novija istraživanja, studenti i studentkinje koji i koje se konstantno oslanjaju na AI u učenju sve više gube interesovanje za učenje i pokazuju lošije rezultate na neuralnom, lingvističkom i bihevioralnom nivou, šta se dešava kada veštačka inteligencija pogreši? Da li oni i one mogu uvideti ovu grešku? Da li će usvojiti ,,pogrešne” infomacije? Ili činjenice i, uopšte, znanje više neće imati važnost?
Još značajnije pitanje izvedeno iz ovoga je — kakav kapacitet onda ljudi imaju da obavljaju osnovne aktivnosti i žive ispunjene živote?
Zbog ovih i sličnih implikacija, važno je uvek imati na umu kapacitete i limite veštačke inteligencije. To ne znači da se ,,progres” treba nužno i automatski odbaciti, već da se uvek treba dobro preispitati, i da mu se treba pristupiti obazrivo i odgovorno. U suprotnom, halucinacije veštačke inteligencije neće ostati samo na nivou bizarnih grešaka kojima se podsmevamo.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Posni recepti za ručak i večeru: Brzi i ukusni obroci
Nedeljna ukrštenica #14
