Kada ste poslednji put kupovali ili kupovale namirnice za kuću bez obaziranja na cene? Ili stavili i stavile u korpu baš sve što vam se jede, ne vraćajući proizvode nazad na rafove? Verovatno ne skoro, kao i milioni drugih ljudi u Srbiji i regionu. Zato su se akcije bojkota velikih trgovinskih lanaca koju je uvela Efektiva, udruženje za zaštitu potrošača i potrošačica, toliko brzo proširile i zdušno prihvatile.
Problemi kupovne moći i rasta cena robe široke potrošnje su isprepletani i kompleksni, i zavise od mnogo faktora, uključujući tu najpre stopu inflacije i marže. Oni, međutim, samo postaju gori ako im se dodaju tržišni monopol malog broja velikih trgovinskih lanaca i protivzakonito dogovaranje cena.
Obe ove komplikacije, nažalost, doživljavamo u Srbiji — kao i naše komšije i komšinice u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini — te je široka akcija bojkota trgovinskih lanaca koji neosnovano uvećavaju cene robe proširen poput požara početkom nove godine. Ako se pitate šta je tačno bojkot cena, koliko je efikasan i da li mu se treba pridružiti, ovaj tekst će pokušati da vam bliže rasvetli ove teme kako biste lakše doneli ili donele odluku.
Inflacija, marža, monopol: Zašto cene neprestano rastu u Srbiji?
Uprkos tvrdnjama da Srbija stoji na čvrstom ekonomskom putu, prateći Evropsku Uniju u korak, i zaposlenima nudi ,,nikad višu” prosečnu platu od 100,738 dinara (neto, bez poreza i doprinosa, poslednja statistika u novembru 2024), čini se da kupovna moć nikad nije bila slabija. Bez ulaženja u problematiku validnosti ovekve statističke obrade podataka i ,,prosečnih” rezultata, ono što je svakome ko živi u Srbiji jasno jeste da su cene osnovnih životnih namirnica enormno porasle, unižavajući kupovnu moć.
Ako malo dublje zagrebemo, videćemo i zašto je to tako. Stopa inflacije u Srbiji nadmašuje one iz regiona, pa i šire. Na primer, nasuprot Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih država, gde je inflacija 2023. godine bila 6.3% i 4.12%, u Srbiji je ona izmerena na čak 12.37%. Ali, dok je sasvim legitimno upitati državne aparate zašto je inflacija viša kod nas nego u drugim zemljama u Evropi i svetu, često se previđa još jedan važan faktor u određenju cena — marža.
Najjednostavnije rečeno, marža je razlika između nabavne i prodajne cene proizvoda na osnovu koje trgovačke radnje zarađuju profit, a od koje se oduzimaju dodatni troškovi. Ako su ovi dodatni troškovi veći, onda trgovačke radnje povećavaju i maržu da bi ostvarile veći profit, te je problematika visokih cena, u najmanju ruku, kompleksno pitanje zavisno od mnogo faktora.
Ipak, nemoguće je prevideti jedan drugi faktor koji, čini se, ima najvećeg uticaja u našoj zemlji. U 2022. godini, više od 60% celokupnog tržišta robom široke potrošnje pripalo je osam trgovinskih lanaca: Delezu, Lidlu, Merkatoru, Disu, Metrou, Univereksportu, Gomeksu i Amanu. Time je pitanje konkurencije potpuno obesmišljeno, a ovi veliki trgovinski lanci su došli u poziciju diktiranja cena — kao da stopa marže od 38% (pa i 98% na pekarske proizvode i testeninu!) nije sama po sebi dovoljna da osigura profit.
Kao potvrda dolazi i postupak koji je Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije pokrenula protiv Deleza (Maxi i Shop&go), Merkatora (Roda i Idea), Disa i Univereksporta zbog sumnje da su dogovarali cene. Komisija je, između ostalog, ustanovila da je porast cena u maloprodaji ovih lanaca bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka. Jednostavno rečeno — cene nisu morale biti toliko visoke.
Tim povodom je udruženje Efektiva pozvalo građane i građanke Srbije na bojkot cena prvo na jedan, a onda i na nekoliko dana. Ovaj bojkot cena jednostavno podrazumeva izbegavanje velikih osam trgovinskih lanaca i kupovinu u malim trgovačkim radnjama i na pijacama.
,,Nekoliko godina unazad, Efektiva na svojim društvenim mrežama, objavljuje poređenje cena, kako iz regiona (zemlje bivše Jugoslavije), tako i iz evropskih zemalja. Ta poređenja pokazuju da građani Srbije, hranu i kućnu hemiju plaćaju značajno više, od potrošača u Evropi. Ono što je zanimljivo, proizvodi koji se prave u Srbiji, jeftiniji su u zemljama regiona, nego kod nas”, naznačila je Efektiva u svom pozivu na bojkot cena.
Značenje i istorija bojkota
Bojkot ima dugu istoriju, bilo da je reč o izbegavanju upotrebe i kupovine proizvoda ili saradnje sa kompanijama. Jedan od najranijih bojkota odvio se 1791. godine u Engleskoj, kada su ljudi bojkotovali šećer koji proizvode robovi. Ova akcija je usledila nakon odbijanja engleskog parlamenta da ukine robovlasništvo, a ogromnim novčanim gubicima je nagnala i vladu i trgovinske radnje da promene svoje prakse.
Još jedan primer uspešnog nenasilnog protesta koji je potpomogao društvenu promenu je bojkot autobusa u Alabami. Ovaj bojkot je dugo trajao ali je kulminirao 1955-e godine, kada je Roza Parks odbila vozačevu naredbu da promeni mesto sedenja u autobusu nakon što su mesta ,,namenjena” za belce i belkinje popunjena. Bojkot je rezultirao mnogobrojnim praznim autobusima i sudskom odlukom koja je zabranila podelu sedenja u autobusima na osnovu boje kože.
Ovakvih primera je još mnogo, bilo u starijoj ili novijoj istoriji. Johnson & Johnson, Twitter/X, Facebook i Puma su samo neke od poznatih kompanija koje su se našle na meti bojkota — i shodno tome bile primorane da promene svoje prakse i politike.
Rezultate bojkota je teško precizno izmeriti. Novac koji trgovinski lanci izgube u jednom danu se lako može nadoknaditi u drugom, te manji prihod tokom dana bojkota ne mora nužno predstavljati dobre rezultate na duži vremenski period.
Najpozitivniji učinak bojkota je zapravo buđenje svesti. Ovakve akcije se brzo šire društvenim mrežama, televizijama, novinama i ostalim medijima. Široka i česta pokrivenost doprinose većem razvoju svesti kod ljudi o uzroku problema i načinu njegovog uklanjanja, motivišući promenu svakodnevnih navika. A što više ljudi promeni načine kupovine, to će trgovinski lanci na manje potrošača i potrošačica moći da se oslone pri formiranju cena.
Naposletku, mobilizacija i edukacija naroda je ono što dovodi do društvene promene.
Rezultati bojkota trgovinskih lanaca u Srbiji i regionu
BBC News navodi da je promet trgovinskih lanaca u Srbiji tokom prve akcije bojkota cena opao za čak 37% — a tek nas očekuje druga, petodnevna akcija. U Crnoj Gori je rezultat bojkota bio čak 56% manji promet u odnosu na isti dan prethodne nedelje, kada nije bilo bojkota, a u Hrvatskoj 53%.
U Hrvatskoj je, na primer, vlada reagovala nakon bojkota, ograničivši cenu proizvoda koji se smatraju preko potrebnim za upotrebu. Ovo se, ipak, ne može smatrati korakom ka rešenju uzroka problema.
Osim ovih brojki, ono što ste verovatno sami primetili i same primetile poslednjih nedelja jeste da manji broj ljudi odlazi u supermarkete, a više na pijacu i u manje lokalne prodavnice. To je verovatno i razlog zašto su gotovo svi proizvodi u trgovinskim lancima sada izlepljeni svakakvim cenovnim akcijama — mada ovi trenutni ustupci ne dodiruju zaista uzrok problema.
Što se nas tiče, mi smo pitale gospođu u lokalnoj piljari, kod koje obično kupujemo, da li je primetila porast potrošača i potrošačica tokom bojkota cena. Ona nam je rekla da se razlika značajno oseća, i da sada češće viđa nova lica. Ostaje da se nadamo da je to slučaj i sa drugim malim lokalnim radnjama i pijacama.
Kako izbegavati trgovinske lance pod bojkotom?
Bojkot cena možete podržati tako što ćete jednostavno izbegavati trgovinske lance i okrenuti se lokalnoj kupovini. Umesto jedne velike kupovine u supermarketu, odlučite se za laganu šetnju i nabavku namirnica na različitim mestima po povoljnim cenama. Na pijaci ili u maloj lokalnoj piljari možete naći voće, povrće, jaja i slične proizvode, u prodavnici kućne hemije potrepštine za higijenu i kuću, u prodavnicama zdrave hrane dijetske proizvode (i još raznorazne hrane), u lokalnim mesarama razne vrste domaćeg mesa i tako dalje.
Uvidećete da ovakve radnje takođe često imaju akcije, ali i redovne cene koje su niže nego one u trgovinskim lancima. A ako to nije slučaj, kvalitet im je često na značajno boljem nivou.
Osim što se izbegavanjem velikih trgovinskih lanaca vrši pritisak na njih da uravnoteže teme, lokalna kupovina ima niz drugih benefita. Ona podstiče ekonomski razvoj zajednice i čuva njen karakter i kulturu, a bolje utiče i na životnu sredinu. Ne zaboravimo ni personalizovanu uslugu, koja je uvek na visokom nivou u malim radnjama.
Izvor naslovne fotografije: drobotdean/Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
