Kao široko rasprostranjena biljka koja se može naći i u šumi i na parkinzima u gradu, bokvica neiskusnom oku može delovati poput običnog korova. Reč je, međutim, o biljci koja se već više od 2,000 godina koristi u tradicionalnoj medicini za tretman mnogih zdravstvenih tegoba.
Tradicionalno se smatralo da bokvica kao lek pomaže u tretiranju neuroloških problema, poput epilepsije, očnih bolesti, kao što je konjuktivitis, i bolesti disajnih i gastrointestinalnih puteva. Osim toga se široko primenjivala i za ublažavanje simptoma zubobolje, afti, gingivitisa, pa čak i zalečenja rana kože.
Pitanje je, međutim, koliko jedna biljka može zaista biti efektna u adresiranju svih ovih problema, i šta nam govore dostupne studije? Ovaj tekst izdvaja tradicionalne načine korišćenja bokvice i daje pregled dostupnih naučnih istraživanja o njenoj efektnosti.
Za šta je dobra bokvica?
Biljka bokvica je autohtona stanovnica Evrope i nekih delova Azije. Smatra se korovom jer raste i širi se samostalno i agresivno, ali se vekovima unazad koristila u lekovite svrhe. I lišće i seme bokvice su jestivi, bez naročitih prijavljenih negativnih efekata, te se generalno ova biljka smatra bezbednom za konzumaciju.
Lekovita svojstva bokvice uglavnom nisu naučno potvrđena. Većina dostupnih istraživanja je sprovedena u limitiranim uslovima i na životinjama, te se ne mogu smatrati validnim. Zbog toga što je generalno bezbedna za upotrebu, međutim, bokvica se svejedno često koristi u vidu suplementa kako bi pomogla afirmisanim lekovima u tretmanu različitih zdravstvenih tegoba.
Smatra se da bokvica može pomoći u:
- Smanjenju upalnih procesa u organizmu: Neke studije sugerišu da je bokvica bogata flavonoidima, terpenoidima, glikozidima i taninima, što je čini efikasnom u smanjenju upalnih procesa u ljudskom organizmu uzrokovanih problemima sa jetrom. Štaviše, jedna studija je istraživala i pokazala da seme bokvice — koje se inače odbacuje — može doprineti smanjenju upalnih procesa i razvitka određenih vrsta kancera.
- Zarastanju rana na koži: Sigurno ste bar jednom do sada čuli i čule predlog da zalepite svež list bokvice na otvorenu ranu kako biste je zalečili i zalečile. Ovaj predlog ne dolazi bezrazložno. Neke studije sugerišu da bokvica ima anti-inflamatorna i anti-bakterijska svojstva, te da pomaže zarastanju rana na koži i smanjenju bolova. Zajedno sa alojom, bokvica se dobro pokazala i u ubrzavanju lečenja čireva na stopalima.
- Regulaciji digestivnih problema: Zbog prisustva gore spomenutih sastojaka, bokvica može pomoći i u regulaciji simptoma izazvanih čirom na želucu i inflamatornom bolesti creva, poput nadutosti i dijareje.
- Smirenju kašlja: Sirup od bokvice ćete često naći u apotekama, i on se preporučuje za umirenje respiratornih tegoba, obično izazvanih bronhitisom. Studije sugerišu da ova biljka može značajno pomoći u regulaciji kašlja izazvanog zapaljenjem disajnih puteva.
- Ublažavanju simptoma gastritisa: Zbog svojih anti-inflamatornih svojstava, bokvica može pomoći i u olakšavanju simptoma gastritisa, budući da je pokazala sposobnost da razbije sekret koji se skuplja u grlu zbog vraćanja želudačne kiseline u ezofagus. Neki izvori sugerišu da ova biljka čak može stvoriti zaštitnu barijeru na sluzokoži želuca, ali nisu sprovedene adekvatne studije na ljudima kako bi se ovo i dokazalo.
Napomena: Kao i bilo koja druga biljka, bokvica može izazvati alergijske reakcije. Zato što sadrži visok nivo vitamina K koji pomaže telu da zgrušnjava krv, bokvica se ne preporučuje ljudima koji uzimaju lekove za zgrušnjavanje krvi, poput Farina.
Kako se uzima bokvica?
Svi najpoznatiji narodski biljni lekovi obično dolaze u formi čaja koji se konzumira odmah po pravljenju. Tako se i čaj od bokvice pravi od listova, cvetova i semena biljke, naročito za tretman unutrašnjih tegoba, poput bolova u stomaku, i prevencije upalnih procesa u organizmu.
Bokvica se, naravno, može jesti i živa. Starije lišće, međutim, može biti pomalo žilavo, pa se biljka obično kuva i dodaje jelima, poput čorbi i gulaša, gde preovlađuju ukusi drugog bilja i povrća.
Bokvica se kao lek za kožu obično koristi tako što se sveže lišće potopi u ulje dobijeno od drugih biljaka, poput maslinovog ili bademovog ulja, te se ova mešavina aplicira na ranu. List bokvice se takođe suši kako bi se napravila smesa za balzame za usne i losione.
Ako nemate gde da uberete bokvicu ili prosto ne možete da odvojite vreme i trud za pravljenje domaćih proizvoda od ove biljke, možete je pronaći u formi čaja, sirupa ili koncentrovanog ekstrakta u zdravoj hrani i apotekama.
Preporučena doza bokvice u vidu čaja je oko 150 mililitara tri do četiri puta dnevno, a u formi praška tri do pet grama dnevno. Ipak, važno je voditi se preporukama specifičnog proizvoda.
Da testirate lekovitost bokvice kroz čaj potrebno vam je:
- 1-2 kašičice sušenog lista bokvice
- 1 velika šolja vode
- 1 kašičica meda
Ovaj recept za čaj od bokvice i meda je dobar i za želudac i respiratorne tegobe, naročito jer med može doprineti umanjenju kašlja i simptoma vraćanja želudačne kiseline u jednjak.
Obavezno se konsultujte sa lekarom ili lekarkom pre uzimanja bokvice, naročito ako bolujete od hroničnih tegoba ili uzimate druge suplemente i lekove.
Napomena: Iako je bokvica korov, važno je voditi računa gde je ubirate za pravljenje domaćeg leka. Izbegavajte gradska područja, gde je stepen zagađenja životne sredine veći, i gde biljka često može doći u kontakt sa raznoraznim toksinima. Kada je reč o prirodnijim okruženjima, morate biti sigurni i sigurne da bokvica nije došla u kontakt sa štetnim pesticidima i herbicidima. Svakako dobro operite biljku pre upotrebe.
Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukativnog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman.
Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukativnog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.
Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Naša top lista najboljih igrica u 2026. godini (za sada)
Nedeljna ukrštenica #22
