Kao što već i vrapci na grani znaju, Cyberpunk 2077 se nije proslavio po izlasku. Naprotiv, posle višemesečne marketinške kampanje, koja je veoma visoko podigla iščekivanja publike, izašla je nezavršena video-igra i potpuno razočarala igračku publiku.
U prvoj verziji ove igre susretali/e smo se sa mnoštvom bag-ova, i to ako smo imali/e sreće da uopšte pokrenemo igricu, budući da su konzole kao što su PS4 i Xbox One imale problema i sa tim. Mehanizam nadogradnje veština bio je loš i skoro beskoristan, interakcija sa sporednim likovima (non-playable characters, NPCs) bila je jednolična i repetativna, vožnja kola neintuitivna, a sistem policije praktično nepostojeći. Ukratko, desio se užasan performans velike AAA igre.
Brzo nakon izlaska usledile su ispravke i nadogradnje, jedna za drugom, ali je, nažalost, već bilo kasno. Brojne recenzije i video zapisi loše odrađene igrice neizmerno su naštetile reputaciji CD Projekt RED, kompanije koja je pored ove napravila i igru The Witcher, i od koje smo s pravom očekivali mnogo više. Razočarana, publika je većinski napustila obećanu fantaziju futurističke distopije i prešla na druge igre.
U 2022. godini, dve godine nakon izlaska Cyberpunk 2077, izlazi anime Cyberpunk: Edgerunners koji je ponovo popularizovao igricu, te povećao broj aktivnih igrača, a godinu dana posle njega dolazi i dodatak igri, odnosno, DLC Phantom Liberty. Recenzije su, najednom, vrvele od pohvala. Igra je, navodno, bila bolja, sa značajno izmenjenim načinom igre, bez tehničkih problema, i sa mnogo dobrim DLC-om.
Rešile smo da proverimo ove tvrdnje i napokon damo šansu čuvenoj Cyberpunk 2077. Ako ste se i vi pitali/e u kakvom je stanju igrica danas, četiri godine nakon izlaska, i da li je vredi igrati, pogledajte našu recenziju.
Priča i svet
Značajan aspekt svake igre su narativ i postavka fikcionalnog sveta. Stoga ćemo recenziju krenuti odatle i predstaviti vam kako izgleda budućnost u 2077. godini.
Distopijska tehnološka budućnost
Svet igrice Cyberpunk 2077 je baziran na istoimenoj tabletop igri čije je prvo izdanje izašlo još 1988. godine. Napravio ju je Majk Pondsmit (Mike Pondsmith) inspirian cyberpunk naučnom fantastikom osamdesetih godina. Ovo je klasična igra igranja uloga (role playing game; RPG) slična čuvenoj Dungeons & Dragons po mehanizmu igranja, ali je za razliku od nje smeštena u distopijsku budućnost.
Svet Cyberpunk-a prati paralelni istorijski tok koji se od našeg sveta razdvaja 80-ih godina 20. veka. Hronološki gledano, događaji tabletop igara Cyberpunk 2020 i Cyberpunk Red prethode video-igrici, budući da su smeštene u prvu polovinu 21. veka, dok se Cyberpunk 2077 odvija u njegovoj drugoj polovini.
U svetu ovih igara, Sjedinjene Američke Države (SAD) idu iz jednog u drugi rat, što prouzrokuje ekonomski kolaps. Svetom haraju recesije, nestašice hrane, ali i uništenje čitavih regiona zbog nuklearnih probi i ratova. U SAD-u nasilje u gradovima postaje uobičajeno i svakodnevno, a korporacije imaju veću moć od vlade.
Bioinžinjering, podupret vojno-industrijskim kompleksom, doživaljava vrhunac u razvijanju kibernetičkih tehnologija. Ljudi dobijaju mogućnost da menjaju organske delove tela mašinskim, kao i da instaliraju čipove, cyberware i druge modifikacije kako bi poboljšali svoje karakterisitke, što čini okosnicu mehanike i načina igranja svih igara iz ovog sveta.
Pripovedanje (kroz okolinu i dijaloge)
Radnja igrice Cyberpunk 2077 se odvija u fiktivnom gradu Kalifornije pod nazivom Night City koji se predstavlja kao grad mogućnosti, ali obiluje ratovima bandi i korporativnim previranjima. Sam grad velikim delom učestvuje u predočavanju narativa i sveta, budući da igrica koristi i environmental storytelling, odnosno pripovedanje kroz okolinu.
Pored klasičnog pristupa narativu u kojima delove priče otkrivamo pomoću izrezanih scena ili dijaloga likova, u pripovedanju kroz okolinu igrači i igračice dobijaju informacije kroz okruženje u kojem se kreću. Veliki broj soulslike igrica koristi isključivo ovu vrstu pripovedanja, dok u Cyberpunk 2077 ono omogućava nadogradnju narativa i proširenje fikcionalnog sveta. Ponekad su u pitanju očigledne i lako uočljive stvari, poput bilborda ili spomenika, ali mnogo toga može ostati skriveno ili preskočeno ukoliko igrači i igračice ne obrate pažnju na ono što im grad poručuje.
Pripovedanje kroz okolinu pomaže da se bolje upoznaju svet i likovi igrice, ali glavna priča se u Cyberpunk 2077 ipak otkriva kroz dijaloge i interakciju sa drugim likovima. Igra je predočena iz perspektive prvog lica i ne postoje kinematografske izrezane scene u kojima vidimo radnju, već smo mi konstantno njen deo, bilo da izvršavamo neku akciju ili vodimo dijalog sa drugim likovima (uživo ili preko telefona).
Glavni lik je Vi (V), a priča se zapravo tiče njegove (odnosno njene) sudbine. Ovo nije epska priča o spasavanju sveta već duboko lična priča o jednoj osobi koja se trudi da preživi u okrutnom svetu distopijske budućnosti. Ali nećemo detaljno prepičavati priču, kako ne bismo upropastili čar samostalnog istraživanja i otkrivanja.
Na početku igre biramo detaljan izgled svog lika, kao i jedan od tri porekla: Nomad, Streetkid, ili Corpo. Životni put (lifepath) utiče samo na uvod, tj. prvih 20-30 minuta igre, i dodaje sporadične opcije za dijalog kasnije u igri, kao i jednu sporednu misiju. Sva tri početka dovode do istog momenta, upoznavanja Džekija Velesa (Jackie Welles), nakon čega radnja teče poprilično linearno sve do misije Nocturne Op55N1.
Nakon ove misije, priča se ponovo grana, i naše odluke dovode do radikalno različitih raspleta. Pomalo je razočaravajuće što izbor životnih puteva nema skoro nikakav uticaj na ostatak igre i što odluke igrača/ica dobijaju na značaju tek pred kraj igre. Očekivale smo znatno više interaktivnosti budući da je Cyberpunk 2077 baziran na tabletop RPG-u, u kojem apsolutno sve zavisi od odluka igrača.
Treba još napomenuti i da vam je potrebno oko 25 sati da biste prešli/e igricu, za glavnu i sporedne priče zajedno 60-65 sati, dok je za upoznavanje celog sveta i prelaska svih misija do 100% potrebno 110 sati igre. Dodatak Phantom Liberty pruža još maksimalno 30 sati igre.
Likovi
Sjajno odrađeni likovi i njihova interakcija sa Vi je možda najbolji deo ove igrice. Likovi obogaćuju narativ i pokreću tok igre, bilo da je reč o glavnim misijama ili sporednim zadacima.
Prvi značajni lik kojeg susrećemo je Džeki Veles (Jackie Welles). Džeki je najamnik koji želi da postane legenda Night City-a ali ipak ceni prijateljstvo i porodicu više od novca i slave. On je možda jedini iskren i odan prijatelj kojeg Vi ima, a kao jedan od prvih kontakata u igri, postaje nam i vodič kroz nekoliko ranih poslova.
Sticajem različitih okolnosti upoznajemo i legendarnog Džonija Silverhenda (Johnny Silverhand), kome glas daje još legendarniji Kijanu Rivs (Keanu Reeves). Džoni ima veoma značajnu ulogu u igri: prati nas (skoro) do samog kraja, i na izvestan način, predstavlja drugu stranu medalje Vijeve ličnosti i upotpunjuje naš doživljaj kao protagoniste/kinje.
Glavni antagonista igre je, može se reći, kompanija Arasaka, te su nam neprijatelji i članovi porodice koja većinski drži kompaniju, pre svega Jorinobu Arasaka (Yorinobu Arasaka) i Saburo Arasaka (Saburo Arasaka). Naslednica koja nam u jednom trenutku nudi saradnju, Hanako Arasaka (Hanako Arasaka), nije nužno postavljena antagonistički, ali može to postati u zavisnosti od naših pogleda na korporativnu logiku ovog fikcionalnog sveta. Sami likovi antagonista nisu detaljno razrađeni i na momente deluju dvodimenzionalno, budući da su interesi kompanije uvek u prvom planu, te da je motivacija pojedinaca uvek vođena logikom kapitala.
Neki likovi su ipak veoma dobro razrađeni i trodimenizionalni, a Džudi Alvarez (Judy Alvarez) je jedna od njih. Ona je tehničarka za braindance, odnosno, za virtuelno proživljena iskustva drugih ljudi, uključujući sve nadražaje, osećanja i misli. Nju upoznajemo kroz narativnu liniju priče sa Evelin Parker (Evelyn Parker), nakon koje možemo produbiti odnos sa Džudi pomažući joj u rešavanju tekućih problema. Ukoliko izaberete Vi koji ima telesne karakteristike femininog, onda možete bolje da upoznate Džudi i ostvarite romansu sa njom tokom misije Pisces.
Kada je reč o likovima koji pružaju ljubavne podzaplete tu su još i Panam Palmer (Panam Palmer), River Vard (River Ward) i Keri Jurodajn (Kerry Eurodyne). Panam upoznajemo tokom misije Ghost Town i možemo stupiti u romansu sa njom ukoliko igramo Vi maskulinog tipa tela. Ona je bila nomad klana Aldecaldos, a mi je srećemo u trenutku kada radi kao plaćenica za Roug (Rogue).
River Vard je policajac koji se bori za pravdu u Night City-u, koliko god to uzaludno bilo. Njega upoznajemo tokom misije I Fought The Law i možemo ostvariti romansu ukoliko igramo Vi koji ima feminine telesne karakteristike. I četvrta prilika za romansu je Keri, Džonijev nekadašnji prijatelj iz benda Samuraj (Samurai), ukoliko igramo maskulinog Vi i odradimo misiju Boat Drinks. Nažalost, sporedne priče za likove sa kojima je moguća romansa rezultuju samo u jednoj sceni, nakon čega se emonitvna veza između likova ne referiše, niti utiče na dalji tok igre.
Način igre
Suštinu neke igre, pored dobre priče, čini i način igre, odnosno gameplay. Ukoliko ovaj aspekt igre nije dobar, cela igra može potonuti, što se delimično i desilo po izlasku Cyberpunk 2077. Pored tehničkih aspekata, koji svakako nisu bili zanemarljivi, način igre nije bio dovoljno razvijen. Sada je situacija znatno bolja, i gameplay je zadovoljavajuć.
Igramo, kao što smo napomenule, iz perspektive prvog lica, te je žanrovski Cyberpunk 2077 klasični FPS (first person shooter). Iako je pucačina, ova igra ima dosta elemenata RPG žanra u kojima možemo nadograđivati svog lika i istraživati otvoreni svet, te je način igre u potpunosti prilagodljiv sopstvenom stilu. Možemo probati manje nasilnu progresiju kroz različite dijalog opcije, strateške odluke, tehnološki pristup (netrunning) ili stealth pristup, ali je moguće i klasično preći igru kroz rušenje svega pred sobom bilo u borbi na daljinu (ranged combat) ili na blizinu (meele).
U zavisnosti od preferencija, možemo birati oružje različitog tipa. Physical damage, odnosno fizičku štetu prouzrokuje najviše tipova pištolja, puški i oružja za borbu na blizinu. Postoje i zanimljivije, a često i efektnije opcije oružja kojima pravimo thermal, chemical i electrical damage, tj. činimo štetu pomoću eksploziva, hemijske korozije ili struje. Ukoliko razumemo slabosti neprijatelja, lakše ćemo ih pobediti prilagođavanjem strategije u svakoj borbi.
Dodatno, kao i u svakom RPG-u, uz porast nivoa, dobijamo poene koje možemo potrošiti na usavršavanje posebnih veština. Tako možemo postati bolji/e u korišćenju određene vrste oružja, pojačavati efektnost štita, dodati staminu, i mnogo toga drugog.
U Cyberpunk 2077 postoji 5 tipova ovih usavršavanja, a to su body, reflexes, technical ability, intelligence i cool, dok DLC dodaje i šesti relic. Ova podešavanja su znatno bolja u odnosu na period kada je igrica tek izašla zato što njihov izbor zaista utiče na prilagođavanje načina igre po sopstvenoj želji.
Tehnički aspekti
Kao što smo već pomenule, igrica je u početku bila u veoma lošem tehničkom stanju, a bagovi su bili brojni. NPCs (non playable characters), odnonso likovi koje ne kontroliše igrač/ica, su prolazili kroz zidove, šetali bez glava, ili se pojavljivali na neočekivanim mestima (npr. barmen koji služi piće na sred ulice). Automobili su leteli i pojavljivali daleko iznad zemlje, a protagonisti propadali u zemlju. Ovo ludilo je posebno bilo izraženo u igranju na konzolama, dok je situacija na kompjuteru bila nešto bolja.
Četiri godine i mnoštvo nadogradnji kasnije, igrica je poprilično dobra. Dešavale su nam se samo sporadične situacije sa bagovima, na primer, kada NPC hoda u jednom pravcu a gleda u drugu stranu. Međutim, ovakve situacije ne smetaju u igri, budući da je frame rate stabilan i ne pada čak ni u zahtevnijim zonama. Testirale smo vreme učitavanja (loading time) na PS4 je ono duže, oko 45 sekundi, dok na PS5 nema toliko čekanja. Suštinski, igra je sada u zadovoljavajućem stanju i veoma nam je žao što nije takva bila na izlasku.
Muzika u igri
Po izlasku Cyberpunk 2077 javljale su se i greške sa zvukom. Audio je pucao i prekidao, nalik na zvuku u snimcima snimljenim pokvarenim mikrofonom. Na sreću, sada nema takvih problema i možemo jasno čuti sve razgovore, muziku i zvučne efekte koji doprinose izgradnji fikcionalnog sveta.
Ambijentalna muzika nije samo pozadinski dodatak već produbljuje svet i služi imerzivnosti, bilo da je reč o kreiranju atmosfere u noćnom klubu ili pravljenju utiska gužve na ulicama u poslovnom delu grada. Muzika na radiju je raznovrsna, te svako može da pronađe nešto što mu se sviđa. Nama su naročito odgovarale futurističke tehno funk melodije sa radija 88.9 Pacific Dreams.
Neizostavna je muzika i gore pomenutog benda Samurai, čiji nekadašnji članovi imaju važne uloge u narativu. Kao protagonista, odnosno protagonistkinja, imale smo priliku čak i da zasviramo neke od kultnih numera ovog benda.
Finalna Procena
Cyberpunk 2077, prema našem mišljenju, zavređuje ocenu 8.5 od 10, što je nešto više od prosečne ocene na sajtu Metacritic. Nismo zaboravile fijasko koji je nastao na izlasku, ali u sadašnjem stanju igrica je zaista bila vredna našeg vremena. Jedino sa čime smo se namučile jeste mehanika braindance sekvenci, koje su nam više bile naporna obaveza nego užitak.
I pored toga, svet Cyberpunk 2077 je živopisan i imerzivan, priča je kompleksna i bogata, način igre zanimljiv a većina likova detaljno razrađena — sve što je potrebno za uživanje u jednoj igri.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
