Kongitivni razvoj (spoznajni razvoj) obuhvata niz složenih fizioloških procesa koji omogućavaju da dete spozna, shvati i interpretira svet koji ga okružuje. Proučavanjem kognitivnog razvoja nastoji se objasniti kako se intelektualni kapaciteti menjaju i razvijaju od rođenja do zrelosti čoveka, pod uticajem genetskih i različitih faktora životnog, socijalnog i emocionalnog okruženja.
Postoji mnogo teorija koje opisuju razvoj motorike, inteligencije, mišljenja, govora i ostalih motoričkih i kognitivnih sposobnosti kod dece, a najpoznatija je ona koju je opisao biolog Žan Pijaže (Jean Piaget). Naime, ovaj naučnik smatra i dokazuje da je kongitivni razvoj kontinuum koji počinje pojavom urođenih refleksa i navika kod dece i postepeno se sa godinama starosti usložnjava. On, takođe, veruje da na kongitivni razvoj dece direktan uticaj ima okolina.
Deca opažaju svet oko sebe koristeći čula (dodir, miris, ukus, sluh i vid) za prikupljanje i razumevanje informacija koje dolaze iz neposredne okoline. Na ovaj način, u najranijem razvojnom stadijumu, deca stiču prva životna iskustva kroz igru.
Sam koncept igre, korišćenje igračaka i sprava, ima veoma značajnu razvojnu ulogu kod dece. Ove aktivnosti doprinose razvoju kongitivnih, motoričkih, psiholoških, socijalnih, emocionalnih i lingvističkih veština. Učenje kroz igru doprinosi vaspitanju i gajenju dece koja su puna samopouzdanja, kreativnosti i poletnosti. Stoga, sam koncept igre uz pomoć adekvatno odabranih sprava i igračaka je važan segment svake razvojne faze deteta.
Poreklo i istorija edukativnih igračaka
Pojava edukativnih igračaka, odnosno igračaka uopšte, vezuje se još za period antičke Grčke. Na ovom lokalitetu, kao i u Egiptu i Rimu, arheolozi/škinje su pronašli/e ostatke prvih dečijih igračaka. Ove igračke su bile napravljene od prirodnih materijala kao što su drvo, glina, vosak i različite vrste tkanina.
Prva pronađena igračka bila je lutka, i upravo se ona može smatrati prvom edukativnom igračkom jer su deca igrajući se sa njom ustvari učila kako da brinu o drugima. Pronađeni su, takođe, ostaci luka i strele koje su deca u prošlosti koristila kao igračke i na taj način razvijala veštine potrebne za lov, borbu i preživljavanje.
Prvi zabeleženi podaci o edukativnim igračkama, nalik onima koje danas poznajemo, datiraju iz 17. veka kada je filozof i lekar Džon Lok (John Locke) diskutovao o upotrebi kocki sa slovima alfabeta za pomoć pri učenju pisma upravo kroz igru. Ove kocke su ušle u istoriju kao prve edukativne igračke, i nose naziv po svom pronalažaču.
Koje su to sprave i igračke za decu edukativne?
Danas, edukativne igračke su dizajnirane da stimulišu kongitivni, fizički i psihološki razvoj dece. Ali, budući da na tržištu postoji mnogo tipova igračaka i sprava, postavlja se pitanje koje su od njih, tačno, edukativne? Da li je neophodno da imaju oznaku o edukativnosti, kako se one pravilno koriste i kakve efekte imaju na psiho-fizički razvoj dece?
Jedinstven i netačan odgovor na ova pitanja ne postoji, pa se može reći da se svaka igračka ili sprava pomoću koje dete usvoji neku novu veštinu može svrstati u grupu edukativnih igračaka. Da li to u prevodu znači da kockice sa brojevima imaju istu edukativnu vrednost kao i spuštanje niz tobogan u parku?
Uzimajući u obzir definiciju o kongitivnom razvoju, možemo zaključiti da kockice i tobogan imaju određenu edukativnu vrednost i pozitivan efekat na zdravlje dece. Kockicama se vežba memorija i uči se sabiranje i oduzimanje, dok se spuštanjem i penjanjem uz i niz tobogan vežba spretnost, preciznost i koordinacija nogu i ruku. Usvajanje svih ovih veština nesumnjivo doprinosi pozitivnom psiho-motornom razvoju dece.
Danas je sve više edukativno-zabavnih tematskih parkova za decu sa različitim tipovima sprava (tobogani, klackalice, ljuljaške, penjalice, gimnastički krugovi, žičare, tramboline) koje doprinose poboljšanju psiho-motornih veština. Kroz igru i boravak na čistom vazduhu, deca usvajaju osnovna saznanja o svetu oko sebe i socijalizuju se sa vršnjacima i vršnjakinjama, čime razvijaju i društvene i jezičke veštine.
Značaj fizičke aktivnosti i boravka u prirodi
Dok deca rastu, svaka vrsta igre i fizičke aktivnosti će stimulisati njihov razvoj. Fizička aktivnost je jedan od najvažnijih spoljnih faktora koji utiču na pravilan rast i razvoj dece, dok njen nedostatak doprinosi razvoju mnogih bolesti. Cilj redovne fizičke aktivnosti je da doprinese kognitivnom, motoričkom i afektivnom napretku dece u svim razvojnim stadijumima.
Ako određenu fizičku aktivnost predstavimo deci kroz igru, velika je verovatnoća da će je sa zadovoljstvom prihvatiti i odraditi. Naravno, veoma je važno sve aktivnosti prilagoditi uzrastu i fizičkoj spremnosti deteta. Pokreti tokom igre koji zahtevaju napor, kao što su hodanje, trčanje, ljuljanje, kotrljanje, skakanje i puzanje, jačaju muskulaturu i poboljšavaju motoričku koordinaciju. Uz upotrebu finih motoričkih pokreta, odnosno nošenje, hvatanje, pisanje, crtanje, sečenje papira makazama, igranje sa testom ili pravljenje nakita, deca se razvijaju i kongitivno, jer ove fizičke aktivnosti obuhvataju niz različitih i složenih radnji.
Preporučuje se da deca što više borave i igraju se u prirodi, pogotovo u ranim fazama razvoja, jer na taj način najpre upoznaju svet oko sebe. Boravak u prirodi istovremeno može smanjiti procenat anksioznosti i depresije, jer se kvalitet sna poboljšava.
Iako su društveni, fizički i kongitivni pozitivni efekti dečije igre poznati od davnina, stopa aktivnog igranja, nažalost, opada zbog modernog načina zivljenja. Prema podacima studije iz 2021 godine, deca se danas igraju kraće za čak 8 sati nedeljno u odnosu na decu pre 20 godina. Ovo je poražavajuči podatak s obzirom da je za decu preporučeno igranje u trajanju od 3h na dnevnom nivou na otvorenim zelenim površinama.
Edukativne igračke su svuda oko nas — potrebno je samo malo mašte
Nedostatak igre je već ostavio negativne posledice na određene fizičke i kongitivne veštine kod najmlađeg uzrasta. Brojne su studije koje ukazuju na to da je fizička aktivnost, spretnost i preciznost kod velikog procenta današnje dece smanjena, što vodi ka nastanku gojaznosti koja je veoma složena metabolička bolest savremenog doba.
Takođe, užurbani i moderni način života savremenog čoveka je, nažalost, doveo do prenamene parkova i igrališta za decu u svrhu izgradnje modernih građevinskih kompleksa, ne obračajući naročitu pažnju na nastalu štetu. Lišiti decu slobodne zelene površine znači direktno smanjiti njihovu fizičku aktivnost, socijalizaciju sa vršnjacima i vršnjakinjama i beskrajnu igru, što posledično suprimira pravilan psiho-fizički razvoj svih budućih generacija.
Sva deca imaju pravo na srećno detinjstvo. Oduzeti detetu pravo na igru znači onemogućiti mu normalan fizički i mentalni razvoj. Pre nego što kategorišemo igračke i sprave na edukativne i tradicionalne, razmislimo na koji način utiču na kongitivni razvoj dece i kakve sve benefite dugoročno daju. Edukativne igračke i sprave su svuda oko nas — nije potrebno da imaju određenu robnu marku i tačno propisanu namenu da bi ostvarile pozitivan efekat na razvoj dece.
Kao što je već napomenuto, nedostatak fizičke aktivnosti kod dece predstavlja dobru podlogu za razvoj mnogih bolesti, a mi možemo uspešno da je preveniramo kroz igru u prirodi. Dakle, pustite mašti i deci na volju i igrajte se, jer srećna deca odrastaju u ispunjene i zdrave ljude. I za sam kraj:
,,Dečije igre nisu samo igre, nego ih treba smatrati ozbiljnom dečjom delatnošću” Mišel de Montenj (Michel Eyquem de Montaigne).
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Saveti za opremanje kućne kancelarije
