AI eksperti i ekspertkinje pozivaju na bolju regulaciju razvitka veštačke inteligencije

Tehnologija je već neko vreme sastavni deo naših života. Ipak, široka upotreba veštačke inteligencije (artificial intelligence/AI) došla je kao iznenađenje, posebno ostvarenja kao što su ChatGPT.

Razvitak četbota koji generiše tekst odjeknuo je u tehnološkoj industriji — i celom svetu — kao prasak. Više od 100 miliona ljudi je požurilo da iskoristi mogućnosti ChatGPT-a za sopstvene i biznis potrebe, uzrokujući ogromnu promenu na tržištu. Sa tolikom upotrebom veštačke inteligencije, kompanije se sada utrkuju da ispune novostvorena očekivanja mušterija tako što će implementirati veštačku tehnologiju u razne aspekte svojih operacija i proizvoda i usluga. 

Ali ovo utrkivanje može biti mač sa dve oštrice. Kompanije koje požure sa upotrebom i razvitkom veštačke inteligencije, bez da zaista razumeju njene implikacije, mogu stvoriti niz bezbednosnih i društvenih problema za čovečanstvo — i stručnjaci i stručnjakinje su zabrinuti/e.

Otvoreno pismo AI ekperata i ekspertkinja

Eksperti i ekspertkinje u polju tehnologije su svuda oko nas — ali mnogi od njih imaju podeljeno mišljenje o tome kako treba pristupiti inovacijama koje nameće veštačka inteligencija. U martu 2023-e godine, 24 značajna imena u iz tehnološke industrije našla su se na kraju otvorenog pisma koje je pozvalo na pauzu u razvitku naprednih sistema baziranih na veštačkoj inteligenciji. Neki od potpisnika su i Elon Mask, osnivač kompanije Tesla, i Stiv Voznijak, jedan od osnivača kompanije Apple.

Razlozi zbog kojih eksperti i ekspertkinje pozivaju na šestomesečni moratorijum u razvitku veštačke inteligencije su mnogostruki. Prvenstveno, oni/e smatraju da bi to vreme trebalo da se iskoristi za stvaranje sistema i regulacija koji bi zaštitili čovečanstvo i društvo od mnogih rizika koje nova tehnologija podrazumeva. 

Naime, kako pismo navodi, novostvoreni sistemi veštačke inteligencije pretenduju da u potpunosti izmene život na zemlji, što bi moglo imati, za sada nesagledive, posledice po društvo. Neki/e od eksperata i ekspertkinja u ovoj industriji smatraju da niko u ovom trenutku ne može sa sigurnošću predvitedi kako će se ,,digitalni umovi” ponašati u budućnosti i da li će čovek uopšte moći u potpunosti da ih kontroliše.

Druga strana priče je i u tome da sistemi veštačke inteligencije pretenduju da delimično ili u potpunosti zamene čoveka u nekim poslovima. Pismo, s toga, postavlja pitanje da li bi mi, kao društvo, trebalo da dozvolimo automatizaciju svih poslova i pustimo mašine da preplave infomacione kanale propagandom i neistinama. Još jedno, i možda najbitnije pitanje ovog pisma je, da li bi trebalo da dozvolimo da mašine budu pametnije od nas?

Pismo navodi da bi šestomesečna pauza u daljem razvitku veštačke inteligencije omogućila industriji da se pozabavi ovim gorućim pitanjima. Ono takođe naglašava da bi dalji razvoj tehnologije jedino bio smislen ako bismo mogli biti u potpunosti sigurni/e u njegovu sigurnost. 

Prema ovom pismu, svi sistemi veštačke inteligencije moćniji od Chat GPT-4 bi trebalo biti pauzirani — i države bi trebalo to da zahtevaju zakonom. Ovo ne znači da bi generalna upotreba veštačke inteligencije bila limitirana, već da bi se pauzirao razvitak najnovijih sistema o kojima znamo vrlo malo. Ipak, ni država ni tehnološka industrija nisu načinili nikakve korake u ovom pravcu, i ovo otvoreno pismo do sada je ostalo samo to — otvoren poziv koji još uvel nije naišao na odgovor.

Etička pitanja brzog napretka veštačke inteligencije

Osim navedenih rizika koje može uzrokovati veštačka inteligencija, zloupotreba privatnosti društva je još jedan značajan rizik. Veštačka inteligencija prevashodno koristi postojeći sadržaj na internetu da stvori sopstveni tekst i usluge, što se može smatrati jednim vidom zloupotrebe privatnih podataka i jedinstvenog stvaralaštva čoveka. S tim u vezi, Italija je jedna od zemalja koja je zabranila Chat GPT zbog zabrinutosti da ovaj sistem koristi podatke građana da obuči svoje tehnološke modele.

Drugi povezani rizik dolazi od hakera. Modeli veštačke inteligencije prikupljaju veliki broj podataka korisnika na internetu, što ih čini pogodnom metom za hakere. Iako vodeći stručnjaci i stručnjakinje u polju veštačke inteligencije odbacuju mogućnost upada u njihove tehnološke mreže i sisteme, rizik uvek postoji. Deo lidera i liderki iz tehnološke industrije naznačava da je neophodno dostaviti dokaze o nepobitnoj sigurnosti ovakvih sistema i inovacija pre nego što se nastavi s daljim napretkom.

Takođe je činjenica da većini država nedostaju regulative koje bi rukovodile tehnološkim sektorom. Evropska Unija je krajem 2023-e uistinu objavila prvi akt koji će regulisati upotrebu veštačke inteligencije. Ovaj akt stremi da zaštiti društvo od mogućih zloupotreba i posledica nesavesnog razvitka tehnologije tako što će zabraniti one sisteme i proizvode koji diskriminišu, zloupotrebljavaju podatke i prikrivaju informacije od javnog značaja. 

Evropski akt takođe naznačava da je od presudne važnosti da čovek u svakom trenutku nadgleda svaki aspekt i napredak veštačke inteligencije — umesto da to prepustimo samim mašinama. Ipak, još uvek ostaje da vidimo kako će ovaj akt delovati u praksi i da li će pokriti sve rizike koje donosi ubrzani razvitak veštačke inteligencije.

Izvor naslovne fotografije: Freepik