Epidemija usamljenosti: Problem modernog sveta

Usamljenost je dobro poznati osećaj koji svaka individua iskusi bar jednom u životu. Američka asocijacija psihologa i psihološkinja (poznata kao APA) ovaj osećaj definiše kao afektivnu i kognitivnu neprijatnost koju uzrokuje misao da je čovek sam ili usamljen. Drugačije rečeno, usamljenost je mentalno ili emotivno stanje u kome se individua oseća izolovano od društva — kao da nema prijatelja ili veza koliko bi želeo ili želela. 

Mada odrasle osobe obično dobro poznaju ovo stanje, i u njega mogu ,,doći” s vremena na vreme, problem ,.moderne usamljenosti” je njeno trajanje i učestalost. Iako ova kovanica nije široko prihvaćena kao termin, sve više se u svetu psihologije, medicine i humanističkih i društvenih nauka uopšte, govori o fenomenu erupcije iliti epidemije usamljenosti uzrokovane savremenim dobom. 

Ali, ako su stručnjaci i stručnjakinje u pravu, zašto je epidemija usamljenosti baš ,,bolest” savremenog doba i kako se sa njom boriti?

Usamljenost: Uticaji i posledice

Vekovima se usamljenost kao pojam provlačila kroz literaturu, što naučnu što književnu. I na mestima gde nije tako eksplicitno označena, opisana je karakterom, govorom i scenama. Junaci i junakinje iz romana kao što su ,,Džejn Ejr”, ,,Frenkenštajn”, ,,Orkanski Visovi”, ,,Lovac u žitu” i mnogih drugih govore o duboko osamljenim individuama kojima nedostaju duboke veze ostvarene sa drugim ljudima.

Važno je napomenuti da se ovde ne misli na samoću kao stanje nezavisnog postojanja i bitisanja sopstva. Usamljenost je osećanje koje nastaje kao posledica nedostatka veza za kojom osoba žudi da bi ispunila svoju iskonsku potrebu za pripadanjem i socijalizacijom. S tim u vezi, psiholozi i psihološkinje obično prepoznaju usamljenost kao onu koja se dešava na emotivnom nivou kada osobi nedostaje druga osoba sa kojom želi da podeli intimnost, na socijalnom nivou kada osobi nedostaje da bude deo određene grupe ili na kolektivnom nivou kada osoba žudi ali ne uspeva da bude deo veće zajednice. 

Da se vratimo na trenutak na istoriju pojma — usamljenost de fakto nije nova kovanica niti osećanje. Ali čini se da je posebno dobilo na značaju i pažnji poslednjih decenija sa ubrzanim kapitalističkim razvojom i tokom i nakon epidemije korona virusa. Veliki broj teoretičarki i teoretičara pisalo je o razornom uticaju koji neoliberalna ekonomija, a samim tim i konzumerizam, društvene mreže, i ostala sredstva koja podstiču duboki individualizam, imaju na sve veći razvoj mentalnih bolesti ljudi širom sveta. 

Globalna epidemija smrtonosnog virusa COVID-19 ovde se vidi kao još jedan faktor koji je doprineo širenju ove druge epidemije — epidemije usamljenosti. U godinama koje su zahtevale pravu fizičku izolaciju i socijalnu distancu, osećaj nemogućnosti ostvarivanja veza sa ostalim ljudskim bićima produbio se u svakoj individui. Sada se susrećemo sa problemom kako prevazići ovu novonastalu situaciju i zalečiti društvo, posebno sa faktorima koji i dalje neumoljivo nastavljaju da potresaju svet. 

Jer, istraživanja nesumnjivo pokazuju da osećaj usamljenosti ima dalekosežne posledice na mentalno i fizičko zdravlje ljudi. Naime, usamljenost je povezana sa povećanim rizicima od visokog krvnog pritiska, bolesti srca, gojaznosti, slabog imunog sistema, anksioznosti, depresije, Alchajmerove bolesti i smrti.

Novija istraživanja i studije o usamljenosti u Americi i Evropi

Evropska komisija se sastala 2022-e godine da istraži stepen usamljenosti kod pojedinaca u raznim zemljama Evrope. Od 25,000 ispitanika i ispitanica, 13% je prijavilo da se oseća usamljeno sve vreme ili dobar deo vremena, i veliki deo ovog procenta sačinjavali su mladi. 

Druga studija ukazuje na to da čak petina celokupne evropske populacije pati od usamljenosti. Naime, 8,6% odraslih u Evropi pati od česte usamljenosti a 20,8% od osećaja društvene iizolacije.

Kada je reč o Americi, studije pokazuju smanjenje osećaja usamljenosti u odnosu na nivoe pre pandemije korona virusa, ali ovaj broj je i dalje oko 17%. Štaviše, ista istraživanja ukazuju da je povećana usamljenost najprisutnija kod mladih ljudi koji potiču iz domaćinstava sa ekonomskim problemima.

Galupova studija iz oktobra 2023-e zaokružuje ove brojke sa nalazom da se čak četvrtina celokupne svetske populacije oseća usamljeno. Zbog svih ovih uznemirujućih podataka, Svetska zdravstvena organizacija je ukazala na opasnosti od usamljenosti i pozvala ljude da isprate neke opšte preporuke za umirenje ovog osećaja.

Još jedna dobronamerna preporuka za rešavanje problema usamljenosti došla je od hirurga iz Amerike, doktora Viveka Marfija (prim.prev). Naime, doktor Marfi je objavio studiju kojom je postavio okvir smernica koje individualne osobe, vlade, organizacije i zdravstveni sistemi mogu da prate da poboljšaju svoje veze sa drugim ljudima i tako unaprede celokupno mentalno i fizičko zdravlje.

Doktor Marfi je naznačio da je problemu usamljenosti potrebno pružiti isto toliko pažnje kao ostalim zdravstvenim problemima jer on takođe ima značajne i dalekosežne zdravstvene posledice. Neki od njegovih predloga su da treba ojačati društvenu infrastrukturu kroz investicije u okruženja i građevine koje zbližavaju ljude, kao što su to parkovi, biblioteke i igrališta. Zatim, potrebno je edukovati zdravstvene radnike i radnice da prepoznaju rizike osećaja usamljenosti kod pacijenata i pacijentkinja, reformisati digitalna okruženja tako da mediji ne odvlače pažnju sa društvenih odnosa i uopšte promovisati kulturu međuljudskih odnosa na svakom koraku.

Epidemija usamljenosti kao medicinski problem ili/i društveni problem?

Citirane studije i brojke nesumnjivo pokazuju da statistika može biti korisna disciplina kada je reč o skretanju pažnje na učestalost i važnost određenog problema. Ali dok ukazivanje na zdravstvene posledice usamljenosti može pomoći podizanju svesti o važnosti prepoznavanja ovog problema, potrebno nam je više od brojki i medicinske pažnje da ga adresiramo, jer je, na kraju dana, reč o duboko društvenom problemu.

Stručnjaci i stručnjakinje mogu imati različite poglede na to šta uzrokuje rasprostranjenost osećanja usamljenosti u modernom dobu. Ali kao što vidimo iz nekih gore prikazanih podataka, postoje snažne indicije da je usamljenost znatno prisutnija u domaćinstvima koja su ekonomski nestabilnija.

S obzirom da je kod usamljenosti reč o nelagodnosti koja nastaje zbog nemogućnosti ostvarivanja željenih društvenih veza, važno je zapitati se o stanju zdravlja celokupnog društva. Stručnjak i strunjakinja iz oblasti humanističkih nauka objavili su skoro tekst o tome kako je usamljenost daleko od ličnog problema i kako se zapravo radi o socijalnoj epidemiji duboko ukorenjenoj u istoriju kapitalizma i individualizma. Njih dvoje smatraju da ako želimo da razrešimo ovaj problem, treba da razmislimo o preuređivanju celokupnog modernog društva. 

Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman. 

Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala. 

Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu. 

Izvor naslovne fotografije: Freepik