Facebook: U službi informisanja ili perpetuacije stereotipa

Bez sumnje, mnogobrojne društvene mreže i digitalni alati su nam poslednje dve decenije omogućili brz pristup informacijama — kao i da se povežemo jedni sa drugima — sa bilo kog mesta na planeti. Platforme kao što su LinkedIn, Facebook i Instagram naročito su proširile svoja delovanja od prvobitno zamišljenih, te tako poslednjih godina na njima možemo pronaći baš sve što nas interesuje, od recepata za kolače do ponuda za posao. 

Ono što se, nažalost, i posle toliko vremena korišćenja ovih digitalnih alata postavlja kao glavno pitanje jeste da li su oni dovoljno dobro regulisani da zaštite naše podatke i pruže nam jednako kvalitetan i obiman sadržaj bez obzira na pol, klasu i rasu? Istraživanja nam odgovaraju odrično. 

Facebook je tokom svog dvodecenijskog postojanja bio mnogo puta kritikovan, što zbog otkrivanja privatnih informacija korisnika i korisnica to zbog raznih drugih problema sa regulacijom načina na koji plasira sadržaj. Jedan od njih je diskriminacija koju je pokazao u načinu na koji predstavlja ponude za posao svojim korisnicima i korisnicama.

Holandski institut za ljudska prava pronašao da platforma META prikazuje reklame za posao prema polu

Verovatno vam je već poznato da META, kompanija koja poseduje Facebook, Whatsapp i još mnogo drugih platformi i biznisa, koristi algoritme za distribuciju sadržaja. Kao uostalom i Google i drugi pretraživači, društvene mreže poput Facebook-a se oslanjaju na podatke o našim pretragama kako bi nam ponudile što više relevantnog sadržaja koji odgovara našim interesovanjima. Tako, na primer, ako nekoliko puta na Facebook-u potražite frizerske salone, ili zapratite stranice koje objavljuju sadržaj o frizurama, slični postovi, videi i informacije će početi da vam se pokazuju i na početnoj stranici, dok samo ,,skrolujete” vaš feed.

META i drugi pružaoci usluga na internetu time pokušavaju da bolje zadovolje potrebe svojih korisnika i korisnica. Čini se, međutim, da algoritam koji ova kompanija koristi nije sasvim oslobođen od društvenih uticaja kada vrši svoju selekciju preporuka.

Organizacija za zaštitu ljudskih prava iz Holandije je, naime, u februaru ove godine pronašla da Facebook-ov algoritam pokazuje pristrasnost u prikazivanju reklama za posao u zavisnosti od toga da li je sa druge strane ekrana muškarac ili žena. Tako je ova društvena platforma ženama mahom pokazivala ono što se tradicionalno smatra ,,ženskim poslovima”, a muškarcima ono što se stereotipno smatra ,,muškim poslovima”. Ova pojava je zabeležena ne samo u Holandiji već i u drugim zemljama Evrope, ali i Afrike i Indije.

Da ilustrujemo, Facebook je oglase za posao za mehaničare/ke i pilote/kinje prikazao tek 4.6%–45% žena na svojoj platformi, a čak 54%–96% muškaraca. Sa druge strane, oglas za posao učitelja/ice i psihologa/škinje je videlo čak 34%–97% žena, a samo 6%–66% muškaraca. 

Ovakvi podaci direktno ukazuju da su i muškarci i žene verovatno propustili i propustile značajan broj ponuda za posao koje bi ih verovatno interesovale — i za koje su mogli i mogle da se prijave. To je navelo neprofitnu organizaciju za ljudska prava iz Holandije da uputi četiri prijave, odnosno žalbe META gigantu.

Apel za boljom kontrolom društvenih mreža, ali i novih digitalnih alata

Važno je naznačiti da ovo nije prvi put da je Facebook napravio ovakvu grešku zbog svog algoritma. Pre nekoliko godina, ova platforma je isplatila skoro 5 milijardi dolara za nekoliko tužbi koje su ustanovile da je Facebook svojim plasiranjem reklama podržao diskriminaciju individua u polju stanovanja, zaposlenja i kreditiranja. 

Prilikom prikazivanja reklama, naime, Facebook je i u ovom slučaju birao kome će prikazati reklame u zavisnosti od njihovog pola, starosti i rase. Kao odgovor ovim tužbama, osim novčanim nagodbama, platforma je pokušala da se opravda u očima javnosti time što je obećala da će napraviti posebnu sekciju u okviru Facebook-a, Instagram-a i Messenger-a, gde će ljudi moći da vide reklame (iz naznačenih oblasti) bez primenjenih standardnih algoritama. 

Godinama kasnije, međutim, vidimo da ovakva akcija nije ni blizu rešila problem načina na koji META algoritam funkcioniše. A budući da se kompanija sama promoviše kao brend koji je duboko posvećen izjednačavanju prilika za sve svoje korisnike i korisnice, istraživanje holandske neprofitne organizacije dolazi kao porazni ukaz licemerja. 

U vreme kada još uvek otkrivamo duboko ukorenjene društvene nejednakosti u pristupu obrazovanju i prilikama na tržištu rada, a tehnologija vrtoglavo napreduje bez dovoljno dobre regulative, odgovornost velikih kompanija u načinima na koje prikupljaju, obrađuju i plasiraju informacije je preko potrebna. A na ovu odgovornost se prosto mora pozvati i kroz društveno, narodsko organizovanje, i adekvatne institucije.

Izvor naslovne fotografije: Freepik