11 činjenica o ,,Frankenštajnu” koje možda niste znali do sada

Bilo da ste čitali roman ,,Frankenštajn” od Meri Šeli ili ne, sigurno ste na neki način upoznati/e sa radnjom ovog dela. Naposletku, ovaj roman je inspirisao preko 40 filmskih adaptacija u periodu od 1910-e pa sve do 2012-e, te ste sigurno zapamtili bar neku verziju baziranu, u manjoj ili većoj meri, na liku koji je stvorila Meri Šeli. 

Roman ,,Frankenštajn” je neobična kreacija engleske spisateljice Meri Šeli — neobična u smislu da je bila ispred svog vremena. Ovo delo prati ambicioznog naučnika Viktora Frankenštajna koji, podstaknut željom da pobedi smrt i otkrije tajnu života, stvara biće nalik čoveku od različitih oživljenih delova ljudskog tela. Priča se čitaocima i čitateljkama otkriva u vidu niza pisama i narativa kojima se opisuje put stvaranja ovakvog bića — i njegove posledice. 

,,Frankenštajn” se suštinski bavi temom etike i moralnosti u naučnom svetu, koji vrlo često operiše na granici ,,izigravanja” boga. Budući da nešto slično doživljavamo u svetu napredne tehnologije i veštačke inteligencije, svedoci i svedokinje smo kako roman ,,Frankenštajn” nadilazi svoje vreme i ostaje savremen više od 200 godina nakon što je napisan. 

Još jedna tema koju obrađuje ,,Frankenštajn” a koja je i dalje vrlo aktuelna jeste društveni otpor koji se javlja prema onom ,,drugom”, entitetu koji se na neki način razlikuje ili odstupa od društveno propisanih normi. 

Ali sve ove teme su već duboko razrađene u literarnoj kritici koja je usledila nakon što je ,,Frankenštajn” dobio priznanje o značaju za književnost. Rezon Magazin se, umesto interpretacije ovog romana, danas bavi nekim manje poznatim i zanimljivim činjenicama vezanim za njegov nastanak, izdavanje i percepciju. 

Evo šta možda niste znali o ,,Frankenštajnu”:

1. Meri Šeli je napisala ,,Frankenštajn” još kao tinejdžerka

Meri Šeli je rođena 1797. u Londonu. Roditelji su joj bili Vilijam Godvin, poznati filozof i novinar, i Meri Vulstonkraft, poznata spisateljica i borkinja za ženska prava. 

Njene rane godine je obeležio susret sa pesnikom Persijem Šelijem. Već u 17-oj godini, Meri (tada Godvin) je pobegla sa Šelijem, sa kojim je ubrzo dobila dvoje dece. Godine 1816-e, njih dvoje su se obreli u Švajcarskoj, gde su se susreli sa Lordom Bajronom, jednom od najznačajnijih figura romantičarskog pokreta. Ovaj susret je inspiricao Meri Šeli da napiše ,,Frankenštajna” sa tek 19. godina. 

Roman je objavljen 1818. godine, kada je Meri Šeli imala tek 21. godinu. 

2. Roman je proizašao iz takmičenja za najbolju priču o duhovima

Kao što je spomenuto, Meri Šeli je napisala svoj poznati roman dok je sa suprugom bila u Švajcarskoj u društvu Lorda Bajrona. Društvo u tadašnjoj Ženevi se zabavljalo pričanjem, pisanjem i čitanjem nemačkih priča o duhovima tokom dugog kišnog leta. Ovo je inspirisalo Lorda Bajrona da u jednom trenutku predloži da svako napiše priču o duhovima i da na kraju izaberu najbolju. 

Meri Šeli se isprva nekoliko dana mučila da pronađe inspiraciju za svoju priču, dok naposletku nije došla na ideju da se mrtvo telo možda može oživeti, što je podstaklo lavinu novih ideja za budućeg ,,Frankenštajna”.

3. San je inspirisao priču o ,,Frankenštajnu”

Nakon što je Meri Šeli sa društvom razgovarala o mogućnosti reanimacije mrtvog tela, kasnije te noći joj je u san došao lik bledog studenta koji je klečao pored svoje kreacije — entiteta sličnog ali toliko različitog od čoveka koji je uz pomoć jake mašine oživeo. Ovaj san je pokrenuo inpiraciju Meri Šeli za razvoj kratke priče koja se kasnije pretočila u roman. 

4. Vulkanska erupcija je potpomogla stvaranje gotičke priče

Da li ste znali da je zapravo ono što je zadržalo Meri Šeli i društvo u Ženevi u kući, zaokupljene čitanjem i pisanjem, zapravo bila erupcija vulkana na planini Tambora u Indoneziji? Ova prirodna pojava je uzrokovala globalni pad temperatura i učinila da 1816-a postane poznata kao ,,godina bez leta”.

Nestabilno i hladno vreme je mnoge ljude te godine držalo zatvorenim u kućama, te se može reći da je potpomoglo stvaranju romana ,,Frankenštajn”.

5. Meri Šeli je koristila naučna istraživanja da razvije roman

Meri Šeli je tokom života imala prilike da upozna i boravi sa mnogim poznatim figurama svog vremena — i to ne samo iz sveta književnosti. Ona je sa ocem u mladim danima pohađala i časove hemije, a u Švajcarskoj je sa spomenutim društvom istraživala fenomen galvanizma, koji se temeljio na stimulaciji mišića strujom. 

Pod ovim uticajem, Meri Šeli je preispitivala da li je moguće da se mrtvo ljudsko telo oživi istom metodom, što je navelo da osmisli ideju za stvaranje bića iz ,,Frankenštajna”. 

6. Frankenštajn je ime naučnika u romanu, ne čudovišta

Uprkos uvreženom verovanju i širokom korišćenju imena Frankenštajn da se u filmskim ostvarenjima označi ime čudovišne kreacije iz romana Meri Šeli, ovo ime zapravo pripada naučniku iz priče. Naučnik koji je stvorio neobično i zastrašujuće stvorenje se zapravo zove Viktor Frankenštajn, a u romanu se stvorenje samo spominje kao ,,monstrum”, ,,demon” i ,,ono”. 

Sledeći put kada budete čitali ,,Frankenštajna”, obratite pažnju na ovaj zanimljiv detalj. 

7. Ime romana je istovremeno i ime jednog dvorca u Nemačkoj

Nešto manje je poznato da ime ,,Frankenštajn” takođe pripada jednom dvorcu u Nemačkoj. Istoričar Radu Floresku je tvrdio da su Šelijevi upravo posetili ovaj zamak i tamo čuli za priču o alhemičaru Konradu Dipleru. Naime, ovaj alhemičar je pokušavao da stvori eliksir koji bi produžio ljudski život za hiljadu godina, i verovalo se da je, da bi do njega došao, iskopavao grobove i eksperimentisao na ljudskim telima. 

Ipak, ovaj podatak nije sasvim potvrđen, i nije sigurno da li su Šelijevi zapravo posetili ovaj zamak u Nemačkoj. 

8. Ovaj roman takođe otkriva pljačkaše grobova tadašnjeg vremena

Osim sna, inspiraciju za ovaj roman Meri Šeli je pronašla i u zastrašujućim dešavanjima svog vremena. Naime, 1812. godine je izašlo delo Jozefa Nepla koje je dokumentovalo trgovinu delovima ljudskih tela tog vremena — sa ciljem da se izvrše razna naučna istraživanja i pokuša uskrsnuće ljudskog tela. U vreme Meri Šeli, pljačkanje grobova je bilo veoma često. 

9. Dugo se verovalo da je Persi Šeli napisao ,,Frankenštajna”

Budući da su se žene iz vremena Meri Šeli još uvek borile za svoja prava na pisanje i posedovanje imovine, mnogi su svojevremeno mislili da je roman ,,Frankenštajn” zapravo napisao Persi Šeli. Prvobitno je roman zaista objavljen anonimno sa posvetom Vilijemu Godvinu, Merinom ocu, i predgovorom napisanim od strane Persija Šelija. Ipak, čak i nakon što je Meri Šeli preuzela titulu autorke, debata o tome ko je od supružnika napisao ,,Frankenštajna” se nastavila. 

10. Kritičari su u početku odbacili ovaj roman

Pretežno muška kritika u vremenu Meri Šeli odbacila je roman ,,Frankenštajn” kao neukusnu i apsurdnu kreaciju. Razlozi za ovakvu kritiku su mnogostruki. Gotički roman tog vremena još uvek nije bio ustanovljen kao široko prihvaćena književna forma, i ,,Frankenštajn” je prosto odstupao od normi pisanja u vremenu svog objavljivana. Zatim, tada je bila važna i činjenica da je ovaj roman napisala žena — i to žena koja je izazvala osudu društvene lestvice kojoj je pripadala jer je odbegla sa oženjenim muškarcem i sa njim dugo živela pre braka. 

Ipak, kao što vidimo, ,,Frankenštajn” je vremenom dobio zasluženu pažnju i status u književnosti. 

11. ,,Frankenštajn” se smatra prvim romanom iz žanra naučne fantastike

Još jedna ne tako široko poznata zanimljivost u vezi sa romanom ,,Frankenštajn” jeste da je on zapravo postavio temelje za sve ono što danas nazivamo naučnom fantastikom, od književnih do filmskih formi. Meri Šeli je sa svojom pričom toliko uticala na popularnu kulturu da je naziv ,,Frankenštajn” zapravo postao sinonim za sve što je neljudsko i neprirodno.

Izvor naslovne fotografije: Khánh Hmoong, Flickr