Da li su GMO biljke idealno rešenje za vaš dom?

Sam spomen genetičke modifikacije u agrikulturi će izazvati nelagodu kod mnogih ljudi. Debata o tome da li su genetički izmenjene biljke zdrave za životnu sredinu, ljude i životinje je široko poznata i traje već neko vreme, uprkos činjenici da je upotreba plodova mnogih ovakvih biljaka već odobrena. Većina široko dostupnih vrsta kukuruza, na primer, dobijena je genetičkom modifikacijom, kao i proizvodi poput sojinog ulja i šećera u prahu, te ste ih možda već probali/e, a da to niste ni znali/e.

Brojne studije ukazuju na to da su genetički modifikovane biljke, odnosno njihovi plodovi, podjednako zdrave za upotrebu kao i one dobijene tradicionalnim metodama uzgoja. Ipak, sumnjičavost prema ishrani zasnovanoj na plodovima biljaka dobijenih genetičkom modifikacijom ostaje velika i rasprostranjena, što je donekle razumljivo s obzirom na to da je reč o nečemu što direktno utiče na čovečji život. 

Pitanje je, međutim, šta je sa onim biljkama koje su dobijene ovom metodom uzgoja, a nisu namenjene za konzumaciju? Da li biste uneli/e genetičlki modifikovane organizme (GMO) biljke u svoj dom kao ukras? I da li bi potvrda o njihovim benefitima i bezbednosti za vaš dom bila dovoljna da razreši vaše sumnje i kada je reč o ishrani?

Kako se dobijaju GMO biljke?

Genetički modifikovani organizmi (GMO) su one biljke ili životinje čiji je genom promenjen u laboratoriji umetanjem dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), odnosno genetičkog materijala drugih živih organizama. Kada je reč o GMO biljkama, DNK se ubacuje u ćelije biljaka koje se onda razvijaju u biljke, a njihovo seme onda takođe preuzima ovaj novi, modifikovani DNK. 

Ukratko, svi živi organizmi su određeni genetičkim materijalom koji zovemo genom, a on se sastoji od DNK. Genom dalje sadrži gene ili delove DNK koji organizmu sugerišu kako da stvara proteine, diktirajući time karakteristike same biljke. Dakle, umetanjem specifičnog DNK materijala koji je zadužen za određenu karakteristiku kod jedne biljke, može se ova karakteristika stvoriti u drugoj biljci. 

Otpornost biljke na određene štetočine je najjednostavniji primer primene genetičke modifikacije. Jedna biljka može imati specifičan DNK materijal koji je razvio njenu otpornost prema određenim vrstama štetočina. Kada se ovaj DNK materijal umetne u drugu vrstu biljke, ona takođe može dobiti tu karakteristiku, iako je ranije nije imala, i čak preneti tu karakteristiku na sve sledeće potomke.

Fascinantno, zar ne? Kao što ćete uskoro videti, naučnici i naučnice su ovim putem kod ukrasnog cveća uspeli/e da biljkama promene boju, pojačaju miris i čak dodaju fluorescentni efekat.

Prednosti i mane GMO cveća

Suprotno tradicionalnoj metodi uzgoja biljaka, genetički inžinjering direktno menja genom biljke da bi joj dodao određenu karakteristiku. Kod tradicionalnog uzgoja, biljke sa željenim karakteristikama se uparuju da bi se došlo do idealnog potomstva. Jednom kada se dobije potomstvo koje je nasledilo željeni DNK materijal, ono se izdvaja i dalje uzgaja.

GMO biljke, sa druge strane, dobijaju potrebni genetički materijal bez ikakvog uparivanja, odnosno kroz kontrolisane laboratorijske procese. Ovo omogućava da se brže i tačnije dođe do željenih karakteristika u biljkama.

Ali, kada je reč o ukrasnim biljkama, šta je to što genetička modifikacija želi da postigne? Prvenstveno, reč je o pretendovanju na unapređivanje cveća tako da ono bolje ,,služi” ljudima. GMO biljke su do sada pokazale potencijal da donesu sledeće benefite:

• Efikasnije prečišćavanje vazduha. Zagađen vazduh može imati mnoge negativne posledice po zdravlje ljudi, a biljke pomažu sa prečišćavanjem vazduha tako da ove negativne posledice preveniraju. Ipak, da bi se vazduh u zatvorenim prostorima prečistio, potrebna je velika količina biljaka. Zato naučnici i naučnice rade na tome da genetički modifikuju biljke i tako ih učine znatno efikasnijim u uklanjanju štetnih čestica iz vazduha. Prema tome, ne bi vam bile potrebne mnogobrojne GMO biljke da biste vaš dom učinili zdravijim.
• Unapređena estetika kroz jače boje i mirise. Genomi definišu i diktiraju estetiku svih ukrasnih biljaka, te neke i limitiraju samo na određene boje. GMO biljke bi mogle ovo da promene. Na primer, umetanje DNK materijala iz jedne vrste biljke sa specifičnim bojama u ćelije biljke druge vrste bi moglo da proširi njen domet boja. Naučnici i naučnice su to već uradili/e sa hrizantemom, koja je sada dostupna i u neodoljivoj plavoj boji koja joj nikako nije svojstvena. Neke istraživačke grupe su čak na putu da omoguće biljkama da menjaju boje na 12 sati. Na isti način, timovi iz sfere genetičkog inžinjeringa rade na prenošenju opojnih mirisa cveća (koji su retki u prirodi) na neke druge, bezmirisne vrste. Sve ovo bi trebalo da unapredi estetiku biljaka i učini ih još primamljivijim za ljude.
• Niži nivo alergena. Ljudi koji pate od biljnih alergija mogu imati problem sa uzgajanjem ukrasnih biljaka kod kuće. Istraživači i istraživačice u polju genetske modifikacije žele to da promene tako što će inžinjeringom ukloniti polen iz određenih vrsta cveća. Naime, istraživačka grupa iz Španije je već uspela da ,,zarazi” geranijume bakterijiom koja ih lišava polena, ali i sposobnosti uparivanja sa divljim biljkama, tako da ovaj benefit može biti ostvaren bez narušavanja ekosistema.
• Veća otpornost na bolesti i korov. Naravno, kao i u agrikulturi, genetički inžinjering u baštovanstvu se trudi da stvori biljke otpornije na korov i bolesti. Ovo bi dozvolilo većem broju biljaka da uspevaju uprkos sve izazovnijim spoljašnjim uslovima, a bez upotrebe jakih herbicida koji nanose štetu i samim biljkama i čitavoj planeti.

Kada je reč o manama i rizicima genetičkog inžinjeringa ukrasnih biljaka, oni su nešto niži nego kod kultivisanih biljaka za prehranu. Ipak, oni nisu zanemarljivi. Umetanje DNK materijala u biljke može motivisati proizvodnju nove vrste toksina u biljkama kako bi one mogle da se odbrane od spoljašnjih uticaja i predatora, a uticaji ove neplanirane proizvodnje na čoveka i životnu sredinu se ne mogu lako predvideti.

Zatim, GMO biljke se mogu upariti sa tradicionalnim ili divljim biljkama i uzrokovati njihovu kontaminaciju, što sveukupno može narušiti biodiveztitet na planeti. Zato je odgovoran i pažljiv genetički inžinjering veoma važan, radilo se o ukrasnim biljkama ili biljkama koje se koriste u ishrani ljudi i životinja.

Popularne vrste GMO cveća koje se već nalaze u prodaji

Osim plavih hrizantema koje smo spomenuli, najpopularnije GMO biljke u poslednje vreme su  fluorescentne petunije i svetleće pečurke i alge. Ove inovativne kreacije se mogu posaditi u bašti ili saksijama u enterijeru ili postaviti kao nezavisna dekoracija, u zavisnosti od toga da li je reč o petunijama ili algama. U svakom slučaju, dobiju se dekorativni elementi koji sijaju poput zvezda na nebu kada se ugasi svetlo.

Plave hrizanteme, fluorescentne petunije koje sijaju u mraku i biljke koje nemaju polen, a prečišćavaju vazduh i otporne su na bolesti, zvuče kao idealno rešenje za ljude koji pretenduju da urede svoj dom prema biofiličkom dizajnu. Jedinstvena estetika ovih GMO biljaka može vaš dom učiniti jednako unikatnim, a pritom i pomoći u postizanju bolje ekološke efikasnosti.

Kao što smo već spomenuli, naučnici i naučnice iz polja genetičke modifikacije svoja istraživanja i eksperimente sprovode i imajući u vidu potencijalan uticaj njihovih ostvarenja na životnu sredinu. Zabrinutost zbog ukrštanja DNK materijala nije neosnovana, s obzirom na to da ova praksa može promeniti način na koji funkcioniše ekosistem, a odgovorni inžinjering je neophodan da bi se dobili benefiti koje smo naznačili bez navedenih mana i rizika. 

Sve dok se ovaj postupak izvodi uz propisanu zakonsku regulativu i savesno prema planeti i ljudskog zajednici, GMO biljke mogu biti odlično rešenje za dekoraciju doma.

Izvor naslovne fotografije: Freepik