Gotička ili gotska arhitektura je ostavila velikog traga na evropskom tlu, dominirajući poznim srednjim vekom sa svojim prelomljenim lukovima, rebrastim nosačima i vitražima. Samo se setite katedrale Notr Dam u Parizu ili Milanske katedrale — visoke, sa uzdužnim prozorima (koji propuštaju tek malo svetlosti) i velelepnim lukovima, gotičke građevine izazivaju divljenje, ali i određenu dozu strahopoštovanja.
Ovaj stil je upravo bio uzor i u književnosti, izrodivši čitav jedan plodan period između 18. i 19. veka. Gotička ili gotska književnost je svoju motivaciju crpila upravo iz velelepnih gotičkih građevina, katedrala i zamkova koji svojim impozantnim stilom stvaraju tmurnu, introspektivnu atmosferu, spajajući ih sa mračnim delovima ljudske prirode. Tako se poezija i proza ovog pravca u književnosti prvenstveno bavila filozofskim, moralnim i religioznim temama, uvodeći motive dobra i zla, kao i nesreće i nesrećnog kraja, kao arbitrarne koncepte koji mogu poticati iz i odvijati se unutar samog čoveka.
Gotički pravac se kasnije razgranao i povezao sa drugim žanrovima u književnosti, poput horora, ali su njegovi elementi nastavili da žive u književnosti do danas. Tako se za mnoge moderne romane može reći da su, između ostalog, gotičkog žanra.
Istorijski prva ostvarenja iz ovog žanra, međutim, ostaju najbolji primeri gotičke književnosti, i mi naročito volimo da im se vratimo baš u onom periodu koji doziva gotičke motive poput turobnog, oblačnog i kišnog vremena, usamljenosti i natrprirodnih elemenata (šta je bolje od jeseni i zime za priče o duhovima, kojekakvim stvorenjima i čudovišnoj ljudskoj prirodi?).
U ovom tekstu saznajte koji gotički romani su savršeni za čitanje tokom jeseni i zime.
,,Orkanski visovi” Emili Bronte
Radnjom, lokacijom i temom, ,,Orkanski visovi” Emili Bronte su par excellence primer gotičkog romana. Kao što ime samo nagoveštava, radnja se većinski odvija na imanju sa seoskom kućom pod nazivom Orkanski visovi, smeštenom daleko od bilo kakvog urbanog života, u divljem, mračnom i senovitom okruženju vresišta. Ona je naizgled romantičarske prirode, s fokusom na zaljubljenost junaka i junakinje iz različitih socijalnih miljea, ali se ubrzo otkriva njen kontrast naspram moralnosti i religioznosti sličnih dela 18. veka.
,,Orkanski visovi” su svojevremeno kritikovani upravo zbog svog realizma i gotičkih elemenata koji su uveli pogled ka ,,unutra”, ka psihološkom i podsvesti likova, a naročito želja naspram strogo ustanovljenih moralnih i religioznih pravila svog vremena. Osim toga, roman je pun natprirodnih elemenata, poput vizija duhova.
,,Džejn Ejr” Šarlote Bronte
Iako duboko realističan, roman ,,Džejn Ejr” Šarlote Bronte se u mnogome oslanja na gotičku tradiciju. U središtu se nalazi priča o guvernanti sa teškim detinjstvom iza sebe koja nalazi zaposlenje u kući samca. Tu se razvija romansa — ali pod velom mističnog i tajanstvenog koje obavija kuću.
Glavna junakinja, Džejn, se susreće sa vizijama duhova, mračnom atmosferom među ukućanima i ukućankama, tajnama i drugim naizgled natprirodnim elementima koji je navode da preispita stanje svog razuma. Tako se glavno mesto radnje, kuća gospodina Ročestera, pretvara u zloslutni zamak, naizgled uklet dom, koji donosi brojne nedaće.
Ispod gotičkih elemenata, međutim, prosijava realizam sa temama mentalnih bolesti, etike, religioznosti, rodnih uloga i pripadnosti u svetu.
Bonus preporuka: Nama se naročito dopala mini serija ,,Džejn Ejr” iz 2011. godine. Postoji više adaptacija ovog romana, ali verzija iz ove godine najrealističnije dočarava roman Šarlote Bronte.
,,Frankenštajn” Meri Šeli
Svi gotički romani na našoj listi predstavljaju izvanredne primere u okviru svog žanra, ali ,,Frankenštajn” Meri Šeli ide korak dalje u svom prikazu natprirodnog, što je ujedno i razlog zbog koga se ovaj roman smatra prvim književnim ostvarenjem iz žanra naučne fantastike.
Celokupna priča ovog romana se zasniva na i koristi se gotičkim elementima. Ambiciozni naučnik, Viktor Frankenštajn, stvara biće nalik čoveku od različitih oživljenih delova ljudskog tela, želeći da pobedi smrt. U tom se on ,,igra Boga”, stvarajući nešto što ne može da kontroliše i što se, na kraju, okreće protiv njega.
,,Frankenštajn” je prepun mračnih, turobnih okruženja i tema, preispitujući etiku u naučnom svetu i uvodeći nelagodne osećaje karakteristične za horor ostvarenja u umetnosti.
,,Drakula” Brem Stoker
Jedan od najpopularnijih romana 19. veka koji je spojio horor i gotiku ostaje široko citiran i čitan i dan danas. ,,Drakula” Brema Stokera nam govori o vampiru iz Transilvanije koji pohodi nevine žrtve u Engleskoj i grupi običnih ljudi koja pokušava da ga u tome spreči. Kao takav, ,,Drakula” obrađuje temu natprirodnog, što je karakteristično za gotičke romane, ali koristi i niz drugih elemenata važnih za ovaj žanr, poput ukletih, usamljenih zamaka, mračne atmosfere i borbe za goli život.
Više informacija i zanimljivih činjenica o romanu ,,Drakula” Brema Stokera pronađite ovde.
,,Rebeka” Dafne di Morije
Još jedan nadasve neobičan i uzbudljiv gotički roman sa temom ukletog doma je ,,Rebeka” Dafne di Morije. Reč je o psihološkom trileru sa početka 20. veka koji retrospektivno prati brak proganjan od strane ,,duha” bivše supruge glavnog junaka. Njegova sadašnja supruga se suočava sa čitavim nizom psiholoških uspona i padova pod snažnim utiskom ,,onostranog” prisustva u porodičnoj kući, a priča otkriva i podzaplet u formi trilera.
,,Slika Dorijana Greja” Oskar Vajld
Još jedan poznati klasik iz Viktorijanskog doba je ,,Slika Dorijana Greja” Oskara Vajlda, delo koje se takođe smatra gotičkim romanom zbog svoje teme, radnje i okruženja. Kao što naslov nagoveštava, priča prati Dorijana Greja koji poželi da dâ svoju dušu kako bi njegova slika primila sve znake starenja i iskvarenosti njegovog karaktera, a njegova spoljašnjost ostala netaknuta.
Iako se onostrano, odnosno demonsko, ne pojavljuje u romanu, njegovo prisustvo je osetno kroz činjenicu da Dorijanova želja biva uslišena, te se vremenom njegov lik održava, dok slika počinje da stari i dobija sve odlike ,,iskvarenog” života koji junak vodi. Ovo ujedno fascinira i plaši Dorijana, sve dok ga ne odvede u mentalno rastrojstvo.
,,Okretaj zavrtnja” Henri Džejms
Novela o duhovima sa nejasnim krajem, ,,Okretaj zavrtnja” Henrija Džejmsa je izvanredno ostvarenje iz domena gotičkog žanra koje je godinama izazivalo različite zaključke i interpretacije kritike. Priča prati guvernantu dvoje dece na udaljenom imanju koja počinje da viđa duhove umrlog radnika i umrle radnice, naizgled antagonistički par odgovoran za mentalno rastrojstvo i ,,opsednutost” dece.
Nasuprot mnogim drugim gotičkim romanima, od kojih je nekoliko na našoj listi, ,,Okretaj zavrtnja” ne pruža nikakvo objašnjenje natprirodnih elemenata sadržanih u romanu. Na pubici je da zaključi da li je priča verodostojna ili ne, a kritika se dugo bavila razjašnjenjem radnje kroz psihoanalitičke i druge vrste analiza.
,,Bogorodičina crkva u Parizu” Viktor Igo
Ako se neko književno delo može smatrati odom Parizu, onda je to ,,Bogorodičina crkva u Parizu” Viktora Igoa. Nijedan roman do tada — a ni od tada — nije na tako jedinstven način opisao francusku prestonicu i njenu gotičku arhitekturu, stavljajući akcenat na njenu kulturnu vrednost.
Roman ,,Bogorodičina crkva u Parizu” spaja istorijske i dramske elemente kroz priču o Kvazimodu, zvonaru Bogorodičine crkve koji živi odbačen od društva zbog svog izgleda, i igračici Esmeraldi, ženi na ivici siromaštva i krajnjem stupnju društvene lestvice. Ova tragična priča u svojoj složenosti otkriva socijalni milje Pariza, sa svim njegovim porocima i nedostacima, ali i patnju ljudskog roda u globalu posredstvom sile koja se zove moć.
,,Ukleta kuća na brdu” Širli Džekson
Početak 20. veka je obeležio izvanredni horor gotički roman pod nazivom ,,Ukleta kuća na brdu” od Širli Džekson. Iako prateći ,,uobičajenu” priču o ukletom domu, ovaj roman uspešno izbegava repetitivnost i očarava inovativnošću.
Grupa istraživača i istraživačica u ovom romanu odlazi u ukletu kuću na brdu da pronađe istinu iza tvrdnji o postojanju duhova. Tokom boravka im se dešavaju različite strašne stvari, poput pojave čudnih obrisa i zvukova, a naročito se ističe povezanost natprirodnog sa jednom devojkom iz grupe, koja na kraju tragično i strada.
,,Ukleta kuća na brdu”, poput ,,Okretaja zavrtnja”, na kraju ne razjašnjava pojavu natrprirodnog već ostavlja prostora za interpretaciju. Tako se ovo delo može posmatrati kao svojevrsna psihološka studija o unutrašnjem nemiru likova.
Izvor naslovne fotografije: rawpixel/Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Najbolji adventi u Evropi za posetiti u 2025. godini
Najbolje horor igrice za zastrašujuće veče kod kuće
