U moru filmova koji su ove godine stigli na male ekrane, brojne drame sa romantičnom tematikom su privukle pažnju publike i kritike. Jedno od ovih filmskih ostvarenja je i ,,Ideja o tebi”, spoj drame, komedije i romanse koji je oštro podelio gledaoce i gledateljke na one ,,za” i one ,,protiv”.
,,Ideja o tebi” je zapravo filmska adaptacija istoimenog romana Robin Li. Reč je o fanfikciji, odnosno amaterskom delu koje piše ljubitelj ili ljubiteljka određenog dela ili lika baš na osnovu tog dela ili lika, samo često sa izmenjenom ili zamaskiranom tematikom i likovima.
Naime, ovaj film govori o Solin (Solène) koju igra En Hatavej (Ann Hathaway), 40-ogodišnjoj ženi koja radi u umetničkoj galeriji. Solin je majka tinejdžerke koju odgaja uglavnom sama, odvojena od bivšeg supruga koji je prevario i odselio se sa mlađom ženom. Radnja filma nas upoznaje sa ovom postavkom odmah na početku i uvodi nas u tok koji će dalje odrediti celu tematiku — posetu čuvenom muzičkom festivalu Coachella u Kaliforniji.
Prilikom posete festivala, Solin upoznaje vodeću figuru benda koji nastupa na glavnoj bini, 24-vorogodišnjeg Hejza (Heyes) koga igra Nikolas Galicin (Nicholas Galitzine), i sa njim otpočinje poznanstvo koje će se razviti u turbulentnu ljubavnu vezu. Suočena sa društvenom osudom zbog odnosa sa dvostruko mlađim muškarcem, Solin će doći do tačke izbora između bezbednosti i mira za svoju 16-ogodišnju ćerku i ljubavi i novootkrivene sreće.
Koliko ova ljubavna i fantastična tematika deluje očekivano, toliko i centriranje jednog komercijalnog romantičnog filma oko odnosa između starije žene i duplo mlađeg muškarca može iznenaditi. Ipak, da li je ovo dovoljno da učini ,,Ideju o tebi” revolucionarnim ostvarenjem? Je li ovaj film zaista ,,feministički” u svom pristupu temi iz ženske perspektive, ili samo pretenduje na modernost bez stvarne vrednosti?
Pre nego što se pozabavimo ovim pitanjima, savetujem vam da film zaista pogledate, jer ovaj tekst otkriva detalje iz radnje (takozvane, spoilers), ali neće se zadržavati na prepričavanju celokupnog filma.
Kritika radnje, likova i izneverenih očekivanja u filmu ,,Ideja o tebi”
Bez sumnje, ,,Ideja o tebi” nije savršeno filmsko ostvarenje po standardnim kriterijuma kohezije radnje, razvijenosti likova, pa i uverljivosti dijaloga i tematike. Radnja je svedena na jedan uprošćeni tok koji se sam po sebi razvija oko slabe tačke — nemogućnosti ostvarenja jednog društveno neprihvatljivog romantičnog odnosa. Da ne spominjemo fantastične elemente i neuverljive događaje kao što su turneja sredovečne žene sa mladim bendom po Evropi ili uopšte upoznavanje glavnog junaka i junakinje u dva opuštena razgovora na jednom velikom američkom festivalu kao što je Coachella.
A u slučaju likova, osim glavne junakinje i junaka, svi ostali učesnici i učesnice su samo bleda podrška scenariju, i to, na mnogim mestima, potpuno nepotrebna. Ovaj film bi u potpunosti izneo svoju tematiku i bez kućne zabave na kojoj Solin shvata da ne može da se poveže sa muškarcima svojih godina ili bez ,,najbolje drugarice” koja se pojavljuje tek par puta da istakne već očigledno — usamljenost glavne junakinje i licemerje društva.
Ali, ono što je glavna kritika jeste svojevrsna ispražnjenost odnosno monotonost glavne junakinje i tipičnost glavnog junaka. Solin je žena koja je dete praktično odgajila sama zbog delimičnog prisustva i odgovornosti bivšeg muža nevernika. Pa ipak, retke su situacije u kojima se vidi kako su njene rane iz prošlosti oblikovale njen karakter — iako se mora priznati da su te retke situacije na filmu izvedene maestralno.
Sa druge strane, Hejz je sveden na tipičnog mladog umetnika koji je dostigao slavu ali nije zadovoljan kako moderno društvo svodi njegov talenat na jednu dimenziju i limitira ga. On je, shodno svojim godinama, tek na početku puta prepoznavanja svoje samovrednosti i borbe sa društvenim vetrenjačama. Međutim, film radije naglašava ono ,,privlačno” i ,,razigrano” i ,,lako” u ovom liku nego njegovu dubinu.
U odnosu Solin i Hejza, njihovi karakteri, unutrašnje borbe, pa i karakterističnost godina i iskustva padaju u drugi plan pod romantičnim poljupcima i sitnim strastvenim doživljajima i iskustvima, čime se podriva i vrednost samog njihovog odnosa. Velika zaljubljenost, u ovom smislu, dolazi u filmu kao iznenađenje, budući da ne vidimo dubinsku nit koja je proizvodi.
,,Feminističko” u ovom filmu takođe pada u drugi plan kao ,,mlak” sadržaj koji tek grebe po površini suštinski važnih pitanja za ovaj film — ili za feminizam uopšte. Solinina prijateljica će izjaviti da ,,Niko ne voli srećne žene” a njena ćerka će upitati ,,Zašto nisi sa feministom?”, što samo po sebi podriva i umanjuje značaj celokupne tematike o duplim standardima u društvu. Zar ćemo zaista svesti rodno zasnovane društvene podele na nekoliko površnih rečenica?
U tom smislu, ,,Ideja o tebi” ostaje samo prolazna slika jednog društvenog problema pre nego njegova istinska kritika koja može navesti na preispitivanje i promenu.
Odbrana tematike i poente
Ipak, pogrešno je reći da ne postoji određeni značaj u samom načinu na koji ovaj film naglašava dvostruke standarde u društvu. ,,Ideja o tebi” u prvi plan stavlja junakinju srednjih godina koja je, posle raznih životnih izazova, dovoljno hrabra da ponovo istraži svoju seksualnost i odupre se društvenoj osudi. Kao takav, ovaj film će među ženskom publikom izazvati odobravajuće klimanje glavom kao znak podrške i razumevanja.
Uživanje je, naposletku, zaista često ,,zabranjeno” za žene, posebno u određenim socijalnim okolnostima, kao što je, na primer, razvod i briga o detetu. U tom smislu, rečenica ,,Niko ne voli srećne žene” zaista zvuči istinito za mnogo žena, bez obzira što je, donekle, na pogrešan način popularizovana i komercijalizovana još mnogo pre ovog filma.
Tematika i radnja ,,Ideje o tebi”, dakle, ma koliko mana da sadrži, zaista se usmerava na veliki deo publike i podstiče na razmišljanje. Uz to, važno je naglasiti da se radi o filmskom ostvarenju koje je prvenstveno i stvoreno za masovno gledanje i uživanje pre nego edukaciju.
Kao što je i sam direktor filma naglasio u jednom intervjuu, ,,Ideja o tebi” bi trebalo da bude zabavno ostvarenje, adaptacija onoga što zovemo fanfikcijom, odnosno amaterskom fantastikom, koja navodi na razmišljanje o važnim temama ali prevashodno želi da zabavi. Kao takav, ovaj film se sam po sebi ograđuje od previsokih očekivanja.
Pitanje vrednosti umetničkog ostvarenja kao što je film ,,Ideja o tebi”
Termin guilty pleasure (krivica u uživanju, iliti uživanje sa krivicom; prim. prev) se često provlači kao tag koji lepimo filmovima, serijama i knjigama u kojima uživamo, a ne bi trebalo. Takav je slučaj i sa ,,Ideja o tebi”.
Zašto ne bi trebalo uživati u romantičnom filmu kao što je ovaj, može se objasniti na nekoliko načina. Opšte je poznato stanovište, naročito na Balkanu, da su romantični filmovi i serije nešto u čemu najpre uživaju žene, što samo po sebi izaziva dvojstvo između ,,osećajnosti” koja se pripisuje ženskom rodu, odnosno femininom, i ,,čvrstoće” koja ide uz muški rod, odnosno maskulino. Kao osoba ženskog roda, očekuje se da ćete imati senzibilnost i sklonost ka romansi, dok je slučaj sa osobama muškog roda sasvim obrnut — od vas će se očekivati da ne tražite toliko romantiku koliko akciju, avanturu i strategiju.
Ali ova tradicionalna patrijarhalna podela je samo deo onoga što čini uživanje u filmu ,,Ideja o tebi” guilty pleasure. Naime, ako je umetničko delo išta drugo od onoga što je društveno prihvaćeno kao revolucionarno i inovativno, onda uživanje u njemu pokazuje osobu koja je ili neuka u pitanjima umetnosti, ili ima poremećenu percepciju vrednovanja umetničkog dela.
Ovo povlači pitanje — da li nam je dozvoljeno da uživamo samo u onim umetničkim delima koja odgovaraju određenom estetskom i vrednosnom kriterijumu, ma kakav on bio i od koga postavljen? Jesmo li, ako uživamo u bilo kom delu koje na neki način nije revolucionarno, osuđeni/e na uživanje u samoći, odnosno skrivanju pod terminima kao što su guilty pleasure?
Još jedan važan niz pitanja (na koja je nemoguće odgovoriti izričito) dolazi od dileme šta je, zapravo, revolucionarno delo u savremenom dobu? Postoji li, uopšte, nešto što do sada nije napisano? Možemo li, nakon modernizma i postmodernizma, zaista stvoriti novu reč i novu misao?
Naposletku, ako određeno delo u nama izaziva emociju, odnosno katarzu (pročišćenje emocija), koju je davnih dana još Aristotel označio kao suštinsku svrhu umetnosti, nije li onda to delo samo po sebi vredno na neki način? I da li ženska umetnost mora da bude ozbiljna i vrednosno savršena, po različitim društvenim kriterijumima, da ne bi rizikovala da bude osuđena kao drugorazredna zabava pre nego zabava sa smislom i poukom?
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
