Internet prevare u porastu: Koje vrste zlonamernih online radnji su danas najčešće

Da li vam je ovog meseca stigao poziv od Facebook-a da hitno delujete da vam, zbog kršenja prava platforme, ne bi bio ugašen profil? Ili SMS poruka od Pošte Srbije da je adresa na vašoj pošiljci pogrešna i da uplatite dodatan novac da bi se greška ispravila? Ako nije, pričekajte sa radovanjem, jer vas verovatno jedna takva poruka očekuje već u narednim danima i nedeljama.

Čak 78% ispitanika i ispitanica u studiji Globalne alijanse protiv prevara (Global Anti-Scam Alliance; GASA) je iskusilo bar jednu prevaru na internetu u prethodnih 12 meseci — a 48% njih i više od toga. Internet prevare su u poslednje vreme toliko porasle da je INTERPOL (International Criminal Police Organization; INTERPOL) izdao javno upozorenje građanima i građankama da se čuvaju sumnjivih aktivnosti na internetu.

Naime, prema INTERPOL-u, veštačka inteligencija je omogućila ogroman rast kriminalnih aktivnosti na internetu, automatizujući softverske procese i stvarajući nove, sofisticiranije prilike za napad na online podatke. Zato sada hakeri i hakerke mogu da se upuste u kriminalne radnje bez mnogo predznanja ili tehničkih sposobnosti.

Nažalost, to za većinu nas na internetu znači da moramo dobro da se pripremimo za sumnjive aktivnosti i čuvamo podatke pažljivije nego ikad ranije. 

Internet prevare sa kojima ćete se najčešće susresti danas

U moru poruka, mejlova i poziva koje svako od nas danas dobija na dnevnom nivou, nekada može biti teško razlučiti koje su ,,istinite” odnosno ,,legitimne” a koje su ,,lažne” i imaju za cilj da nas prevare. Zato je dobro znati internet prevare koje se trenutno najčešće dešavaju — i kako ih razotkriti i delovati protiv njih.

Fišing prevare 

Fišing, što je doslovan prevod engleskog phishing, a znači ,,pecanje”, je jedna od najčešćih vrsta zlonamernih radnji na internetu. Ona podrazumeva slanje malicioznih mejlova ljudima u cilju prikupljanja ličnih ili finansijskih podataka. 

Na primer, hakeri i hakerke se mogu predstaviti kao vaša banka ili mobilni operater i tražiti od vas da dostavite informacije o vašem nalogu ili bankovne podatke. Ako ovakve podatke dostavite, hakeri i hakerke u rukama imaju sve što im je potrebno da preuzmu vaše online naloge i iz njih izvuku vredne informacije, a najčešće novac.

Ponude za posao

Verovali/e ili ne, milioni ljudi godišnje se susretnu sa lažnim ponudama za posao, a njihovi novčani gubici se broje u milijardama Lažne ponude za posao imaju za cilj da obmanu one u potrazi za poslom nudeći im rad od kuće po atraktivnim satnicama. Jednom kada radnik ili radnica pristane, on ili ona počne da dobija zahteve da uloži novac u opremu, sertifikate i druga sredstva za rad koje kompanija navodno nudi, ali nikad zapravo ne dostavi. Tako lažne firme uzimaju novac od nedužnih fiktivnih zaposlenih.

Ovakve kriminalne organizacije takođe mogu uzeti vaše lične podatke i pristupiti vašim bankovnim nalozima, i tako vam uzeti novčana sredstva bez mnogo muke — a vi ćete misliti da ste samo dali/e neophodne podatke za evidenciju u firmi i prijem plate.

Lutrija

Zlonamerne individue na internetu takođe mogu pokušati da vas prevare putem lažne lutrije. Ako dobijete poruku u kojoj ste iznenada dobili/e glavnu nagradu na takmičenju za koje se nikada niste prijavili/e, onda je sigurno reč o internet prevari. Lažne poruke na temu lutrije će gotovo uvek od vas zahtevati da upišete svoje lične i bankovne podatke i platite određenu sumu za učešće.

Imajte na umu da ovakve poruke mogu doći od naizgled uglednih kompanija, odnosno, može vam se učiniti da dolaze od vladinih organizacija ili velikih i poznatih kompanija. Ipak, kada bolje pogledate sadržaj i adresu pošiljaoca, videćete da je reč o individui koja se lažno predstavlja. 

Upoznavanje 

Internet prevare su česte i na sajtovima za upoznavanje, kao što je Tinder, Bumble ili Badoo, zato budite posebno pažljivi/e u svojoj potrazi za srodnom dušom. Zlonamerne individue se na ovim platformama mogu ponašati kao da žele da razviju odnos sa vama, a onda kroz manipulaciju pokušati da od vas iznude novac. 

Internet prevare na sajtovima za upoznavanje možete prepoznati na nekoliko načina. Prvenstveno, ljudi obično kreiraju lažne profile u ovu svrhu, te ih ne možete zaista naći na drugim platformama. Ako ih i pronađete, kao na primer, na društvenim mrežama, onda su to sumnjivi profili sa nekonzistentnim ili lažnim pratiocima i pratiteljkama.

Zatim, ovakve maliciozne individue nikad neće pristati da se vide sa vama uživo, a vrlo brzo po razvitku dopisivanja će vam tražiti novac. Osim uobičajenog prebacivanja novca na račun, mogu zahtevati uplatu na poklon kartice u određenim radnjama ili transfer kriptovalute.

Donacije

Ako vas nepoznata neprofitna organizacija kontaktira tražeći novac u humanitarne svrhe, prvo dobro proverite da li je reč o legitimnom entitetu. Na hiljade ljudi godišnje postane žrtva lažnih donacija i izgubi novac. Samo u 2022. godini, preko 20 miliona je izgubljeno kroz ove internet prevare. 

Lažne donacije obično urgiraju na ljude da odmah daju novac u određenu svrhu, traže keš, kriptovalutu ili prenos novca na inostrane platforme kao što je Paypal i izbegavaju da daju mnogo informacija o organizaciji i projektima podrške — jer i ne postoje.

Društvene mreže

Internet prevare na društvenim mrežama mogu imati razne oblike. Bilo da je u pitanju Facebook, Instagram, X, LinkedIn ili kakva druga platforma za društveno povezivanje, zlonamerni akteri i akterke koriste svaku od njih. Oni i one obično organizuju lažna poklanjanja (giveaway), predstavljaju i prodaju lažnu robu, ostvaruju online romantične odnose i još mnogo toga, sve sa ciljem da prevare korisnike i korisnice i od njih pokupe lične informacije i novac. 

Internet prevare na društvenim mrežama je najlakše uočiti kroz lažne profile. Maliciozne individue uvek koriste način govora i pisanja koji požuruje na akciju i sadrži mnogo gramatičkih i slovnih grešaka, a uvek dolazi sa profila koji nemaju mnogo pratilaca i pratiteljki, ili ih imaju mnogo a reč je o lažnim praćenjima. Ovakva praćenja ćete prepoznati po generičkim slikama, niskom broju komentara i lajkova i slično.

Pozivi veštačke inteligencije

U poslednje vreme su naročito česti pozivi koje obavljaju sistemi veštačke inteligencije. Naime, zlonamerne individue na internetu koriste softvere bazirane na najnovijoj tehnologiji da prikupljaju brojeve telefona online, a onda ih pozivaju, pretvarajući se da su agenti i agentkinje prodaje ili slično. Tako se nadaju da od vas prikupe lične informacije i dobiju novac. 

Pozive veštačke inteligencije ćete najlakše prepoznati po kompleksnom, snimljenom načinu govora koji se ponavlja. Ovakvi botovi neće znati da vam odgovore na pitanje već će uporno ponavljati unapred snimljene odgovore. Oni će takođe urgirati da napravite određenu odluku ili akciju.

Kupovina 

Mogućnost kupovine preko interneta je otvorila hakerima i hakerkama bezbroj mogućnosti za zavaravanje korisnika i korisnica. Pod velom imena poznate kompanije ili izmišljene firme koja deluje legitimno, maliciozne individue će vam predstaviti robu i usluge koje zapravo ne postoje, ili postoje, ali u znatno lošijem kvalitetu. Tako vas mogu prevariti da platite unapred za proizvode koje uopšte nećete dobiti, ili ćete ih dobiti u užasnom stanju. 

Praznici su naročito pogodni za ove vrste prevara jer većina kompanija nudi neke vrste popusta. Lažne kompanije vam mogu poslati čestitke ili poklon kartice za praznike, koristeći ih kao izgovor da od vas uzmu lične i bankovske podatke, ili novac. Kao i kod drugih oblika prevara na internetu, ovakvi akteri i akterke će od vas tražiti akciju odmah, a izbegavaće da vam dostave informacije o kompaniji ili ponudama.

Putovanja

Nažalost, danas su česte i turističke internet prevare, preko kojih vam hakeri i hakerke nude fiktivne izlete i razna uživanja po veoma niskim cenama, samo da bi vam uzeli/e novac unapred i ostavili/e na cedilu. 

Još jedna česta prevara u ovom sektoru je lažna reprezentacija hotela. Naime, maliciozne individue će na platformama kao što su Booking ili Airbnb napraviti lažne naloge za hotele, privući vas i uzeti od vas novac, a vi ćete otkriti, tek kada stignete na željenu destinaciju, da takav hotel uopšte i ne postoji. Zato je veoma važno proveriti legitimnost hotela i turističkih agencija pre nego što se odlučite da im verujete.

Plaćanje ili dobici u kriptovalutama

Kriptovaluta je u poslednje vreme veoma popularna širom sveta kao vrsta investicije u budućnost. Ipak, ona takođe donosi i nove potencijalne vrste obmana. 

Zlonamerne individue na internetu se obično lažno predstavljaju kao legitimne kompanije koje znaju tajnu do zgrtanja ogromne količine kriptovalute. One nude visoku dobit za mala ulaganja. Jednom kada prevare korisnika ili korisnicu da investiraju, ovakve individue samo nestanu sa mreže. 

Nažalost, zato što je kriptovaluta teška za praćenje, ovakve internet prevare obično ostaju nekažnjene. Samo u 2023. godini, prevare u vezi sa kriptovalutom su odnele korisnicima i korisnicama skoro šest milijardi dolara.

Zlonamerni softweri i virusi

Neće sve internet prevare tražiti vaše podatke. Kriminalci i kriminalke na internetu takođe mogu ,,zaraziti” linkove i ostali online sadržaj (obično downloadable content, odnosno onaj sadržaj koji morate ,,skinuti” i instalirati, poput programa, igrica i telefonskih aplikacija) zlonamernim softverima i virusima. Jednom kada ovakav softver ili virus dođe do vašeg kompjutera, on će ,,pokvariti” sve vaše fajlove i pokupiti sve vaše informacije. 

Neke vrste zlonamernih softvera, takozvani ransomware, vam mogu i zatvoriti sve fajlove na kompjuteru i tražiti otkup da bi ih otključali. 

Ucene

Još jedna česta vrsta internet prevara je i direktna ucena. Naime, hakeri i hakerke mogu naći vaše podatke nasumično na internetu, što je danas još češće i lakše uz upotrebu veštačke inteligencije, i na osnovu toga vam sastaviti i poslati poruku u vezi sa vašim navikama. Na primer, kriminalci i kriminalke vam mogu reći da znaju gde živite i šta ,,gledate” na internetu, i da će, ako do određenog datuma ne platite cenu otkupa, objaviti sve vaše podatke i tako ugroziti vašu reputaciju. 

Prevare sa ulaganjem

Internet prevare u vezi sa ulaganjem novca su veoma česte. Maliciozne individue će pri ovim tipovima prevara obično od vas tražiti da investirate malo da biste dobili/e mnogo novca — i to brzo i neočekivano. 

Iako kompanije na početku izgledaju legitimno i nude treninge i seminare, vrlo brzo će pokazati svoje lice tražeći vam značajna finansijska sredstva za dalje usavršavanje i veće dobitke. Njihovi zahtevi se mogu odnositi na investicije u polju akcija od vrednosti, kriptovalute, nekretnina ili vrednih metala.

Kod ovakvih prevara je veoma važno uočiti način obraćanja i funkcionisanja kompanije koja vas kontaktira. Lažne firme će obično evocirati osećaj žurbe, nuditi nestvarne dobitke za mala ulaganja, davati vam malo informacija o projektima i investicijama i tvrditi da imaju ,,tajne” i ,,dokazane” metode za ostvarivanje dobiti.

Kako izbeći internet prevare?

Sada kada znate načine na koje hakeri i hakerke mogu pokušati da vas obmanu putem interneta, biće vam lakše da uočite sumnjive aktivnosti i od njih se zaštitite. Neki od koraka koje možete preduzeti su:

• Postavite dvostruki stepen autentifikacije. Većina dostupnih aplikacija nam danas omogućava da postavimo dvostruki stepen autentifikacije (two-factor authentication; 2FA) kako bismo pojačali/e stepen bezbednosti. Ova vrsta zaštite sprečava hakere i hakerke da direktno preuzmu pristup vašem nalogu na određenoj aplikaciji tako što zateva da se prijavite i sa drugog uređaja ili platforme potvrdite vaš identitet.
• Ne klikćite na sumnjive sajtove i linkove. Današnje zlonamerne poruke su veoma sofisticirane, ali i dalje ne mogu biti sasvim identične kao one koje dobijate od legitimnih lica i kompanija. Zato uvek proverite ime ili sadržaj sajta ili linka pre nego što na njega kliknete. Sumnjivi podaci obično imaju slovnu grešku ili neobičnu kombinaciju slova i naziva. Obratite pažnju i na nastavke na sajtovima i linkovima. Na primer, domaći sajtovi će obično imati .com ili .rs domen, koji se vezuje za Republiku Srbiju, te ako neko iz Kine pokušava da vas prevari, pokušaće da imitira naziv firme ali će imati nastavak .cn, što je zvaničan domen za ovu zemlju.
• Instalirajte odbrambeni softver. Uvek možete dodatno da se zaštitite i tako što ćete instalirati zaštitni softver na vašem telefonu ili računaru. Ovakvi softveri često pružaju osnovnu zaštitu besplatno a zahtevaju godišnje plaćanje za naprednu zaštitu. 

I naravno, pazite kome šaljete novac i podatke. Većina zlonamernih poruka će imati sadržinu kao svaka druga poruka koju dobijate preko legitimnih kanala ali će se razlikovati u načinu i stilu pisanja i podacima. Umesto legitimnih internet adresa kompanija sa kojima sarađujete, videćete ,,čudne” linkove i mejlove. Ovakve poruke takođe obično urgiraju na hitnu akciju, što je redak slučaj sa porukama legitimnih kompanija.

Na primer, lažne Facebook poruke obično zahtevaju da odmah uradite nešto, dolaze sa ličnih adresa ili imaju slovne greške. Legitimne kompanije nikad ne zahtevaju otkrivanje podataka preko mejlova, niti urgiraju na hitnu akciju, a uvek dolaze sa zvaničnih mejlova, kao što je, u slučaju Facebook-a, security@facebookmail.com ili notification@facebookmail.com (sa naznakom noreply@facebookmail.com, što doslovno znači da ne možete da odgovorite na takav mejl). 

Ako posumnjate da je neka internet aktivnost prevara, ne libite se da je prijavite. To će oduzeti par minuta vašeg vremena ali može nekome sačuvati novac i pomoći u globalnom smanjenju učestalosti i uspešnosti internet prevara. Podaci nam govore da tek oko 0.05% kriminalaca/ki na internetu biva krivično gonjeno i osuđeno, i veliki udeo u tome ima niska stopa prijavljivanja incidenata. 

Dobro pitanje je, međutim, kome prijaviti internet prevare? Ako ste vi žrtva koja je na gubitku zbog internet prevare, slučaj odmah prijavite policiji. Ako niste podlegli/e prevari ali ste je uočili/e, prijavite sumnjivu aktivnost onoj kompaniji iz koje je naizgled ona došla.

Na primer, Pošta Srbije je u poslednje vreme naročito na meti hakera i hakerki koji i koje u njeno ime šalju licima poruke za ,,dodatne” uplate na račun. Zato Pošta preporučuje prijavu sumnjivih poruka njenom IT sektoru a prijavu incidenta Regulatornom telu za elektronske i poštanske usluge (RATEL). 

Izvor naslovne fotografije: Freepik