Prema podacima iz 2025. godine, procenjuje se da oko 800 miliona ljudi živi u ekstremnom siromaštvu, oslanjajući se na manje od $3 dnevno da preživi. Iako je čovečanstvo napredovalo u smanjenju broja ljudi koji žive na granici siromaštva, uz brojke koje ćete u ovom tekstu videti, teško je govoriti o bilo kakvim pobedama.
Šesnaestog i sedamnaestog oktobra svake godine se, u cilju podsećanja na važnost adresiranja društvenih nejednakosti, obeležavaju Svetski dan hrane i Svetski dan iskorenjivanja siromaštva. U svetlu ovih obeležavanja, delimo važne informacije i statistike o položaju ugroženih grupa, podsećajući da svet ima dovoljno resursa da obezbedi pristojan život svim individuama, ali to ne čini.
Razumevanje pojmova siromaštva i gladi
Pojam siromaštva u najširoj meri opisuje nedostatak novčanih ili drugih materijalnih sredstava kojima se može obezbediti zadovoljenje čovekovih osnovnih potreba. Pitanje je, međutim, kako karaterišemo ove osnovne potrebe i kako određujemo koliko je materijalnih sredstava ,,dovoljno” za njihovo zadovoljenje.
Neki globalni konsenzus jeste da se osnovne potrebe čoveka posmatraju kao one koje su potrebne za preživljavanje — dakle, potreba za hranom, vodom, skloništem, lekovima, čistim vazduhom i snom. Ali čoveku je za funkcionisanje i ugodan život potrebno i mnogo više, od zadovoljenja psiholoških potreba, kao što su osećaj pripadnosti i bezbednosti, do jednakih društvenih mogućnosti i različitim sferama, poput obrazovanja i zaposlenja.
Sve ovo je važno naglasiti jer se često previđa socio-ekonomski status siromašnih individua, te se one doslovno ,,krive” za situaciju u kojoj se nalaze. Istina je, međutim, da siromaštvo perpetuira siromaštvo kroz neadekvatan i, zapravo, često nepostojeći pristup zdravstvenoj nezi, edukaciji, zaradi i drugom. Diskriminacija, psihičko i fizičko zlostavljanje na osnovu socijalnog statusa su ,,samo” još neke nuspojave.
Jednostavnije rečeno, ljudi nisu u fizičkom ili psihičkom stanju da potraže posao, nemaju dovoljno kvalifikacija, ili su opšte uzev lišeni mogućnosti da dobiju posao zbog diskriminacije na osnovu položaja.
Naposletku, važno je podcrtati da ,,dovoljnost” sredstava za život ne može biti univerzalna. U zavisnosti od regiona i države u kojoj se nalaze, ljudima može biti potrebno manje ili više materijalnih sredstava da zadovolje one najpreče potrebe. Tako je, na primer, nacionalna granica siromaštva u Sjedinjenim Američkim Državama procenjena na $44.02 (dnevni iznos neophodan za zadovoljenje potreba), dok je u Srbiji taj iznos glasio $11.58 tokom 2021. godine.
Pojam gladi je, sa druge strane, nešto lakše shvatiti jer se odnosi na nedostatak hrane, odnosno situaciju u kojoj ljudi ne unose dovoljno hrane za opstanak. (Sve ispod 1,800 kalorija dnevno se smatra deprivacijom.) Treba imati u vidu, ipak, da neuhranjenost podrazumeva i mnogo više od samih kalorija — čoveku su potrebni proteini, minerali, vitamini i drugi nutritijenti kako bi bio zdrav i sposoban da obavlja osnovne životne aktivnosti.
Statistike iz sveta koje je važno znati
Podaci nam govore da je većina sveta siromašna — razlike su ,,samo” u nivoima siromaštva, odnosno, da li i gde se dostigla granica ekstremnog siromaštva. Oko 81% stanovništva živi sa manje od $30 dnevno, polovina sa manje od $10 dnevno, a oko 24% sa manje od $5 dolara dnevno. Ovo su sve niski iznosi koji u velikom delu sveta ne dozvoljavaju zadovoljenje osnovnih potreba.
Uprkos ulaganjima u obrazovne, zdravstvene i socijalne sisteme, procenjuje se da će tek jedna u pet zemalja prepoloviti svoj stepen siromaštva do 2030. godine. Čak polovina svetske populacije, uistinu, prima bar neki vid socijalne pomoći, ali to nije ni blizu dovoljno, budući da 3.8 milijarde ljudi i dalje nije pokriveno adekvatnim merama socijalne podrške.
O medicinskoj podršci da i ne govorimo — ljudi koji žive u siromašnim zemljama su u većem riziku od razvitka infektivnih i ostalih bolesti zbog lošeg kvaliteta života ali i nedostupnih zdravstvenih usluga. Daćemo kao primer podatak da je oko 260,000 žena umrlo tokom trudnoće i porođaja ,,samo” u 2023. godini. Najnerazvijeniji delovi Afrike i Azije imaju u ovoj globalnoj brojci udeo od čak 87%. Isto tako, 4.8 miliona dece mlađe od pet godina je umrlo u 2023. godini, a od toga je u delovima Afrike zabeleženo 69 od 1,000 smrti. Iako je ova brojka značajno niža od pre skoro 10 godina (6.2 miliona smrti u 2015. godini), ne može se ni govoriti o nekakvoj pobedi s obzirom na broj izgubljenih života.
Infektivne bolesti poput tuberkuloze, virusa humane imunodeficijencije (HIV-a) i malarije i dalje ugrožavaju na milione života godišnje. U isto vreme, bolesti zavisnosti ne jenjavaju, a broj suicida u svetu je zabeležen na 727,000 slučajeva u 2021. godini.
Ako mislite da ove stvari nisu povezane sa društvenim položajem, razmiliste ponovo. Kao što smo naglasile, neadekvatan pristup zdravstvenim uslugama, loš kvalitet života i narušeno mentalno zdravlje su primarne posledice siromaštva, koje glad prati u stopu, takođe izazivajući negativne zdravstvene posledice.
Trenutna situacija u Gazi
U trenutku dok ovo pišemo, 90% kuća i imovine u Gazi je u potpunosti uništeno, kao i 89% vodovodnog i kanalizacionog sistema. To znači da polovina populacije u Gazi preživljava na manje od 6 litara vode dnevno, što je daleko od granice neophodne za trenutno preživljavanje u situacijama krize (20 litara po osobi za piće, kuvanje, higijenu i drugo).
Procenjuje se da je od početka rata u oktobru 2023. godine, Izrael ubio najmanje 67,000 ljudi i ranio 170,000, bombardujući vojne objekte, ali i škole, bolnice i skloništa. Utom je po osvajanju pojasa oko Gaze zatvorio obruč, ne propuštajući prvu pomoć i hranu koje su zemlje širom sveta poslale palestinskom narodu. Tako je Izrael doveo Gazu do ivice preživljavanja, izgladnjujući stanovništvo do smrti — zabeleženo je 440 smrti usled nedostatka hrane, a od toga 147-oro dece.
Ali ove brojke ni blizu ne predstavljaju stvarni užas situacije u Gazi. Više od pola miliona ljudi u Gazi pati od gladi. Više od 54,000 dece mlađe od pet godina boluje od akutne neuhranjenosti, a više od 12,800 njih je ekstremno neuhranjeno. Ova deca zahtevaju hitan medicinski tretman, budući da se nalaze na granici preživljavanja i da svaki trenutak proveden u neuhranjenosti povećava rizik od infekcija, kognitivnih disfunkcija i ostalih bolesti i uzroka prevremene smrti.
Povrh svega, Izrael je uništio 98.5% obradivog poljoprivrednog zemljišta u Gazi, smanjujući šanse za brzim oporavkom čak i u slučaju prestanka rata. Zato je veoma važno govoriti o Gazi u svakom momentu u sadašnjosti, i prilikom obeležavanja Svetskog dana iskorenjivanja siromaštva i gladi.
Prvo je neophodno pozvati na kontinuiranu obustavu vatre, kako bi se zaustavila ubijanja nedužnog naroda i oslobodili taoci. Zatim je od ključne važnosti da se dozvoli protok komercijalnog saobraćaja ka Gazi kako bi se dostavila neophodna humanitarna i medicinska pomoć. Nakon ovih osnovnih akcija, biće potrebna organizovana akcija podrške da bi se obnovili distributivni sistemi u Gazi, od hrane do vode i kanalizacije.
Ovo ne znači da treba zaboraviti ostale ugrožene grupacije na Zemlji. Poziv za usmeravanje pomoći ka Gazi dolazi kao imperativ zbog genocida koji se vrši nad celokupnim narodom, stvarajući hitnu situaciju na koju veliki deo sveta već dve godine okreće glavu.
Ali ljudima širom sveta je potrebna naša pomoć, i nijedna individua ne sme biti isključena iz borbe za jednako društvo, bez obzira na poreklo, rasu, religiju i ostale društvene faktore.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Ašvaganda: Prirodni suplement sa raznovrsnim benefitima
Žene na selu: Ključ do opstanka koji se i dalje ne vrednuje
