Kazuo Išiguro: Vodič do književnih dela ovog nobelovca

U poslednjoj dekadi, nažalost, posledice neoliberalizma koje zahtevaju našu pažnju nižu se na već predugoj listi, te se čini da naša misao mora biti prvenstveno posvećena preživljavanju, koje nam je direktno ugroženo, pre nego što dobijemo ,,luksuz” da razmišljamo o drugim stvarima, poput političkih stavova i psihologije društva kao takvog. Ironija ovog postulata je da problemi koji ugrožavaju naše živote sežu mnogo dublje od površinskih konflikata — a zadiru pravo u ideološka stanovišta i individualnu psihu formiranu posredstvom neoliberalizma.

Neke od ovih problema je za centralne teme svojih proznih tvorevina uzeo Kazuo Išiguro, poznati pisac koji je 2017. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Pasionirane čitaoce i čitateljke kojima je ovaj romanopisac možda promakao na dosadašnjem literarnom putu obradovaće vest da Išigurovi romani otvaraju potpuno novi, značenjski nabijeni svet za promišljanje — iako, uistinu, neće svima prijati. 

Kazuo Išiguro piše (naizgled) lako, jednostavnim jezikom, stvarajući jednako razumljive i ,,proste” zaplete, ali njegovi romani prenose duboke, uznemirujuće poente i izazivaju mučne samorefleksije koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. 

U nastavku saznajte više o ovom poznatom romanopiscu i njegovim književnim delima koja, po tradicionalnoj definiciji, u sebi nose vrednosti klasika. 

Ko je Kazuo Išiguro?

Rođen u Nagasakiju u Japanu 1954. godine, Kazuo Išiguro je sa svojom porodicom emigrirao u Veliku Britaniju već 1960. godine. Tako je svoje formalno obrazovanje nastavio i završio u Engleskoj, gde je diplomirao na smeru za umetnost i englesku književnost i filozofiju. Tu je Kazuo Išiguro prvi put došao u kontakt sa velikim imenima svetske književnosti, od kojih su Prust i Kafka možda imali najveći uticaj na njegov dalji razvoj kao pisca. 

Nakon prvog velikog interesa koji je imao za muziku i komponovanje pesama, Kazuo Išiguro je posle prve godine fakulteta otputovao u Škotsku, gde je radio kao socijalni radnik i direktno uronio u politička, društvena pitanja — o kojima je počeo i da piše. Neposredno pred kraj fakulteta, Išiguro se zainteresovao i za dela Bronte, Ostin, Dostojevskog, Tolstoja, Sokrata i Platona, te nastavio da piše pod novim uticajima. 

Uz objavljivanja nekoliko kratkih priča, prvi zvanično objavljeni veliki roman Kazua Išigura, ,,Bledi obrisi brda”, video je svetlost dana 1982. godine. Nakon dva scenarija za televiziju, Išiguro je napisao i novi roman, ,,Umetnik plutajućeg sveta”, koji je objavljen 1986. godine. 

Ovaj roman je ubrao prve nagrade renomiranih književnih udruženja, ali je pisac prvi talas velike popularnosti koju uživa danas doživeo tek sa sledećim romanom pod nazivom ,,Ostaci dana”, objavljenim 1989. godine. Usledile su objave i sledećih romana: 

• ,,Neutešni” (1995)
• ,,Kad smo bili siročad” (2000)
• ,,Ne daj mi nikada da odem” (2005)
• ,,Zakopani džin” (2015)

,,Nokturna”, zbirka priča o muzici, objavljena je 2009. godine, a Išiguro je u međuvremenu napisao i mnogobrojne pesme za muzičku izvedbu. Njegova dela nagrađena su više puta tokom godina, a 2017. je Išiguro dobio i Nobelovu nagradu za književnost sa roman ,,Ne daj mi nikada da odem”. 

Zanimljivo je naglasiti još jedan detalj iz Išigurove biografije, a to je da je on bio tek dečak od četiri godine kada je njegova porodica napustila Nagasaki, što znači da je sa sobom poneo tek blede uspomene na svoje rodno mesto i zemlju. Išiguro je, ipak, tamo naučio prve reči, išao u vrtić i savladao najjednostavniji oblik japanskog pisma, dok su njegovi roditelji tamo proveli veliki deo svog života, a njegova majka preživela i pad atomske bombe 1945. godine. 

Zbog ovih podataka ne čudi što su upravo istorijsko ali i individualno sećanje, nasilje, društveni sukobi, poreklo i čovekova povezanost sa prostorom neke od glavnih tema Išigurovih književnih dela. 

Teme, motivi i struktura najpoznatijih romana Kazua Išigura

Sećanje, individualno i kolektivno, odgovornost, društveni sukobi, odnosno ratovi, klasni raskoraci, krivica — to su samo neke od glavnih tema i motiva koji se mogu pronaći u romanima Kazua Išigura. Psihologija čoveka, ono unutrašnje što nas čini kakvim jesmo, naizgled je osnovni postulat svakog književnog dela ovog Nobelovca, ali ispod nje se kriju i važna društvena pitanja koja se otkrivaju kao ključna u oblikovanju same individue. 

Po rečima samog Išigura, ono što je njega fasciniralo u pisanju romana, nasuprot mnogih dela koja se bave uspešnim ili neuspešnim društvenim pobunama, jeste do koje tačke se ljudi ,,nisu pobunili”. U intervjuu za Faber Books, Išiguro je izjavio: 

,,Ono što se obično dešava jeste da ljudi prihvataju ruku koja im je podeljena i trude se da izvuku najbolje iz nje. Kroz istoriju, ljudi su ostajali u užasnim brakovima, radili su užasne poslove cele svoje živote. Milioni ljudi su kroz istoriju radili u zastrašujućim rudnicima i fabrikama, uključujući decu. Milioni ljudi su radili i umirali kao robovi. Mnogi ljudi su se borili u ratovima u koje nisu verovali ili nisu razumeli. Ono što mene fascinira je način na koji ljudi odgovaraju na to što dobiju veoma lošu ruku (karata). Nekad mi se čini da, ako je to sve što znaš, ako je to svet u kome si odrastao, ne možeš da vidiš granice zbog kojih moraš da trčiš. Ne možeš da vidiš protiv čega treba da se pobuniš, i umesto toga se trudiš, nekad herojski, da pronađeš ljubav, prijateljstvo, nešto značajno i pristojno u okviru strašne sudbine koja ti je data.” (prim. prev)

Iako u ovom citatu autor najpre odgovara na pitanje zašto se likovi u romanu ,,Ne daj mi nikada da odem” nisu pobunili protiv sistema, on takođe objašnjava šta to njegova ostala dela čini ,,večno savremenim”, što je jedna od karakteristika koju bi mnogi/e pripisali/e onome što zovemo ,,klasikom”. 

Išiguro slika čoveka u borbama sa samim sobom i društvom, dok je linija gde počinje jedno a gde drugo često zamagljena. Oblikovan vremenom i društvom u kome se nalazi, čovek se bori sa onim što ima i zna, a to često nije mnogo. U tome se čovekova psiha ispostavlja kao veoma krhka i ranjiva, podložna pogreškama koje ostavljaju trag. 

Dok u ,,Ne daj mi nikada da odem” Kazuo Išiguro postavlja pitanje o čovečnosti i moralnoj odgovornosti, navodeći nas da preispitamo društveno ustrojstvo izgrađeno (doslovno) na životima drugih ljudi, u ,,Bledim obrisima brda” on iscrtava nepouzdanost sećanja i krivicu koja izjeda čoveka iznutra, destabilizujući i um i telo.  

Sa druge strane, ,,Kad smo bili siročad” nas vodi kroz pogubnost čovekove ambicije, ali i surovost klasne podele usred društvenih previranja i sukoba (ovde se povlači jaka analogija sa autorovim biografskim detaljima, poput emigracije iz Nagasakija u Veliku Britaniju), a ,,Zakopani džin” nas navodi da preispitamo kolektivnu ,,amneziju” na osnovu koje su mnoga društva postigla ,,prividni mir” i izgradila se onako kako ih znamo danas (ponovo, nedvosmisleni prikaz osnove na kojoj je ponikla Velika Britanija). 

Uistinu, Išigurovi romani nisu bez određenih mana, poput postojanja ,,mlakih”, nerazvijenih karaktera i osećaja ,,nezavršenosti” (koji se naročito pripisuje ,,Kad smo bili siročad”). Otkrivanje ovih mana, međutim, zahtevalo bi da dublje zadremo u tematiku svakog romana, te vam prepuštamo da sami/e otkrijete i njihove dobre i manje dobre strane.

Ono što možemo (i želimo) da naglasimo jeste da je nepouzdani pripovedač izvrsna karakteristika romana ovog autora — i preporučujemo vam da na nju obratite pažnju, jer će olakšati čitanje i razumevanje mnogih detalja koji se inače mogu propustiti u delima Kazua Išigura.

Gde (i kako) početi sa čitanjem?

Ako želite da počnete sa čitanjem romana Kazua Išigura, nije neophodno da pratite bilo kakav redosled. Svako književno delo u njegovom opusu je zasebna tvorevina koja će vas odvesti u poseban svet, i mada svako nosi svojevrsni pečat autora, centralne teme, jezik i naracija se u njima takođe razlikuju. 

U tom smislu, ne postoji ,,pogrešan” ili ,,pravi” put u čitanju dela ovog autora — što je slučaj i sa većinom drugih — te možete početi od onog romana koji vama deluje najprivlačnije. Naša preporuka je, ipak, da to budu ,,Bledi obrisi brda”, iz prostog razloga što je reč o kratkom a značenjski nabijenom romanu koji će vam odlično približiti način pisanja Kazua Išigura i njegova najčešća narativna sredstva, koja se u drugim romanima usložnjavaju. Tako ćete sebe pripremiti za neka strukturno kompleksnija dela u njegovom opusu, poput ,,Zakopanog džina.”

S tim u vezi, naročite preporuke za romane ,,između” nemamo — savetujemo vam samo da ,,Zakopanog džina” ostavite za kraj. Ovaj roman je, bez sumnje, podjednako intrigantan kao i ostala dela koja je napisao Kazuo Išiguro, ali donekle kompleksniji i ,,sporiji”. Jezik fiktivnog društva i minulih vremena mogu donekle otežati čitanje, naročito u posve ubrzanom društvu u kome živimo, a kako se smisao i poenta dela otkrivaju tek pred njegov fizički kraj, manje strpljivi čitaoci i čitateljke mogu se osetiti demotivisano na sred puta. 

Bilo kako bilo, čitanje Kazua Išigura je nagrađujuće iskustvo. Bez obzira na redosled čitanja, realni i fiktivni svetovi njegovih romana će vas snažno uvući u sebe bez da to i primetite, a dugo nakon zatvaranja njihovih stranica, naći ćete sebe kako preispitujete sopstveno — ali i šire društveno — duhovno i duševno ustrojstvo.

Izvor naslovne fotografije: Freepik

Dodatni tekstualni izvori: 

• Clark, A. (2025, March 8). “AI will become very good at manipulating emotions”: Kazuo Ishiguro on the future of fiction and truth. The Guardian; https://www.theguardian.com/books/2025/mar/08/ai-will-become-very-good-at-manipulating-emotions-kazuo-ishiguro-on-the-future-of-fiction-and-truth
• Hunnewell, S. (2008). The Art of Fiction No. 196. Www.theparisreview.org. https://www.theparisreview.org/interviews/5829/the-art-of-fiction-no-196-kazuo-ishiguro
• Kazuo Ishiguro Reflects on Never Let Me Go, 20 Years Later. (2025, May 5). Literary Hub. https://lithub.com/kazuo-ishiguro-reflects-on-never-let-me-go-20-years-later/
• Taft, M. (2025, July 23). Kazuo Ishiguro said he won the Nobel Prize for making people cry – 20 years later, Never Let Me Go should make us angry. The Conversation. https://theconversation.com/kazuo-ishiguro-said-he-won-the-nobel-prize-for-making-people-cry-20-years-later-never-let-me-go-should-make-us-angry-259282
• Where to start with Kazuo Ishiguro: a guide to his best books | The Booker Prizes. (2024, March 1). Thebookerprizes.com. https://thebookerprizes.com/the-booker-library/features/where-to-start-with-kazuo-ishiguro-a-guide-to-his-best-books