Dok svetske organizacije, grupe građana i razna druga udruženja rade na tome da osmisle inovativne načine kako da sačuvaju zdravlje planete, klimatske promene već uveliko ostavljaju posledice po čitav živi svet na Zemlji. Prošle godine, zabeležena je najviša temperatura na Zemlji ikada, i tako postala deveta najtoplija godina u nizu od 2015.
Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji, ljudska aktivnost je već zagrejala planetu za oko 1.45 °C iznad globalnog proseka, što naznačava da smo veoma blizu razbijanja svih preporuka da se limitira zagrevanje Zemlje na 1.5 °C, i time zaustave njegove devastirajuće posledice.
Od povećanja nivoa mora do ekstremnih vremenskih uslova, zagrevanje planete dovodi do promena kojima ni čovek, ni biljni i životinjski svet, ne može lako da se prilagodi. Podizanje svesti o uticaju klimatskih promena na zdravlje čoveka je jedan od koraka koji možemo preduzeti da motivišemo limitiranje zagađenja planete i njegovih negativnih uticaja.
Uzroci klimatskih promena
Do ubrzanog zagrevanja planete i klimatskih promena u najvećoj meri dolazi zbog ljudskih aktivnosti. Najveći uzročnik zagađenja vazduha, koje dalje uzrokuje efekat staklene bašte, jeste masovna ekstrakcija fosilnih goriva i njihova prerada za dobijanje električne energije. Izduvni gasovi iz vozila, individualna ložišta i paljenje plastičnog otpada samo su neki od ostalih uzročnika klimatskih promena za koje je odgovoran niko drugi do čovek.
Kada je reč o prirodnim uzročnicima klimatskih promena, dodatnom povećanju temperatura u svetu doprineo je El Niño, globalni klimatski fenomen u Tihom okeanu koji uzrokuje zagrevanje vode, a samim tim i vazduha. Ipak, dok ovaj klimatski fenomen nastupa s vremena na vreme i traje određeni period pre povlačenja, još uvek nije pronađen način da se preokrene uticaj čoveka na rekordno visoke temperature i klimatske promene.
Uticaj klimatskih promena na zdravlje čoveka
Visoke temperature, a naročito toplotni talasi, imaju dalekosežne posledice po zdravlje čoveka, uzrokujući:
Širenje bolesti koje prenose insekti
Bolesti kao što su malarija, denga groznica, virus Zapadnog Nila i Lajmska bolest su specifične za određena geografska područja, u ovom slučaju u Africi. Ipak, porast globalnih temperatura i promena učestalosti padavina uzrokovana klimatskim promenama doveli su do toga da prenosnici ovih bolesti mogu da putuju dalje nego ikada.
Zaraženi insekti koji prenose bolesti opasne po život čoveka sada mogu da prošire područje svog delanja. Podaci pokazuju da komarci koji prenose malariju svake godine prošire svoje stanište za oko 4.7 kilometara, a neke studije čak sugerišu da bi se procenat smrtnosti od žute groznice mogao povećati čak 25% do 2050, upravo zbog većeg kruga delovanja zaraženih insekata.
Ono što zabrinjava kod ovih podataka nije samo činjenica da vakcine postoje samo za neke od nabrojanih bolesti koje prenose insekti — a sve one uzrokuju ozbiljne simptome opasne po život. Afrika već dugo ima poteškoća da suzbije zarazne bolesti zbog manjka sredstava i teških životnih uslova. Njihovo geografsko širenje bi dovelo i mnoge druge zemlje u opasnost od epidemijskih situacija, što bi naročito opteretilo zdravstvene sisteme i ekonomiju slabo razvijenih zemalja i direktno uticalo na procenat smrtnosti stanovništva.
Učestalost bolesti uzrokovanih kontaminiranim izvorima hrane i vode
Klimatske promene bi, pre svega, mogle da uzrokuju zagađenje dva naša najvažnija izvora za preživljavanje: vode i hrane.
Uticaj kontaminirane vode na zdravlje čoveka
Kada je reč o vodi, klimatske promene mogu uticati na njen kvalitet na nekoliko načina. Prvenstveno, sve češće kiše, vetrovi i vremenske nepogode mogu povećati količinu zagađivača u vodama.
Sa druge strane, veća učestalost sušnih perioda uzrokuje nedostatak vode u sve više globalnih predela. Trenutno 2.2 milijarde ljudi živi bez pristupa pijaćoj vodi, a 3.5 milijarde nema pristup dovoljno čistoj vodi.
Kao što već verovatno znate, ako je pijaća voda kontaminirana, njena upotreba može izazvati čitav niz negativnih efekata na zdravlje čoveka. Gastrointestinalne bolesti, bolesti nervnog sistema i reproduktivnih organa i hronične bolesti kao što je rak sve mogu nastati zbog lošeg kvaliteta vode.
Zagađena voda takođe može doprineti brzom širenju bolesti uzrokovanih mikrobima, kao što je tifuzna groznica i kolera, i infektivnih bolesti kao što je hepatitis. Mnoge od ovih bolesti su fatalne same po sebi ili mogu biti fatalne kod ljudi sa kompromitovanim imunološkim sistemom. Uz to, sam nedostatak pijaće vode, odnosno loša hidratacija upravo zbog nedostatka vode, dovodi do narušavanja balansa imuniteta.
Uticaj kontaminirane hrane na zdravlje čoveka
Kao što je to slučaj kod zagađene vode, hrana kontaminirana parazitima, bakterijama, virusima i hemijskim komponentama, čije širenje uzrokuju klimatske promene, može dovesti do velikog broja bolesti kod čoveka. Hrani nastaloj u ekstremnim vremenskim uslovima takođe mogu nedostajati neophodni proteini, vitamini i minerali, te je učiniti nedovoljnom za zdravo funkcionisanje čitavog organizma.
Ali promena nivoa temperatura i padavina može uticati i na sveukupnu proizvodnju hrane, te sve veći broj država može imati problema da snabde stanovništvo dovoljnom količinom hrane. Loša i slaba ishrana direktno utiče na kompromitovanje imunološkog sistema, čak i kada je najboljeg kvaliteta, otvarajući put za mnoge bolesti koje zdravo telo inače može samo da prebrodi.
Povećanje broja respiratornih bolesti (starih i novih)
Već smo imali/e prilike da svedočimo ekstremno brzom širenju respiratorne bolesti zvane COVID-19. Nažalost, stručnjaci sugerišu da bi ovakve situacije mogle biti još češće u budućnosti, kako klimatske promene budu sve intenzivnije.
Naime, porast temperature u atmosferi direktno dovodi do povećanja nivoa alergena i zagađivača u vazduhu, što negativno utiče na rad pluća i povećava rizik od astme, srčanog udara i smrti. Uz to, vazduh zagađen emisijom štetnih gasova prilikom ekstrakcije fosilnih goriva i drugih ljudskih aktivnosti sam po sebi dovodi do povećanja rizika od respiratornih bolesti, raka pluća, dijabetesa i ostalih ozbiljnih bolesti i stanja.
Raširenost infektivnih bolesti
Kako klimatske promene sve više budu uticale na pojedine geografske predele, očekuje se sve više migracija stanovništva. Sve češći šumski požari, uragani i poplave će verovatno izmestiti milione ljudi u kratkom roku. Premeštanje stanovništva, međutim, može dovesti do većeg rizika od širenja infektivnih bolesti širom sveta.
Pojačan rizik narušavanja mentalnog zdravlja
Klimatske promene ne utiču samo na fizičko već i mentalno zdravlje čoveka. Ekstremni vremenski uslovi mogu izazvati anksioznost i strah u očekivanju budućnosti, posebno ako navedu mase ljudi na migracije i stalnu potragu za čistom hranom i vodom.
Važno je podcrtati da je Univerzitet u Kembridžu u Ujedinjenom Kraljevstvu već radio studiju i ustanovio da postoji veza između zagađenja vazduha i psihijatrijskih stanja, pri čemu je uočen porast potražnje za zdravstvenim uslugama kod ljudi koji već pate od određenih mentalnih poremećaja.
Koje grupe su najugroženije?
Iako klimatske promene utiču na ljude svih godina, određene društvene grupe su pod većim zdravstvenim rizikom od ostalih. Ovo se prvenstveno odnosi na decu, starije individue i osobe sa postojećim zdravstvenim, a naročito hroničnim, problemima.
Marginalizovane zajednice i grupacije koje žive na ivici siromaštva naročito pogađaju klimatske promene zbog ograničenog pristupa zdravstvenim uslugama i lošijih životnih uslova koji neposredno vode do večeg izlaganja visokim temperaturama.
Šta možemo da učinimo za zdraviju budućnost?
Dobra vest je da, u moru negativnih i zastrašujućih posledica klimatskih promena, još uvek postoje značajni koraci koje društvo može da načini da smanji emisiju štetnih gasova i zagrevanje planete. Osim toga, postoje važne stvari koje svetske organizacije, i sve države ponaosob, mogu da učine da preveniraju ogroman uticaj klimatskih promena na zdravlje čoveka. Snažniji javni zdravstveni sistemi, programi za očuvanje kvaliteta hrane i infrastruktura koja bi sprečila negativne efekte poplava, suša i ostalih prirodnih katastrofa uzrokovanih klimatskim promenama su samo neki od načina da se čovek, ali i čitava životna sredina, zaštiti od globalnog zagrevanja.
Ono što zabrinjava jeste da države širom sveta još uvek ne čine dovoljno velike napore da zaštite planetu. Naprotiv, mnoge planiraju da povećaju proizvodnju fosilnih goriva, direktno se suprotstavljajući sporazumima koji obavezuju na limitiranje globalnog zagrevanja na 1.5 °C. Ako želimo da sprečimo katastrofalne posledice koje promena klimatskih uslova može ostaviti na naše zdravlje — ali i zdravlje čitave flore i faune na planeti — svaka individua i svaka država ponaosob još danas mora da počne da primenjuje konkretne korake ka svetlijoj budućnosti.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
