Saznajte šta ili ko se sve bojkotuje u svetu (i zašto)

Česta mantra koju čujemo poslednjih godina jeste opravdavanje astronomskog povećanja cena proizvoda i usluga inflacijom. I mada globalna ekonomska nestabilnost, ratovi i ostali geopolitički faktori definitivno utiču na potražnju, cene materijala i distribucije robe, pa samim tim i cene završnih proizvoda i usluga, pokazalo se da u mnogim slučajevima drastičan porast cena nije opravdan ovakvim faktorima. Zato ne čudi što sve više trgovinskih lanaca i modnih brendova dospeva na bojkot liste, odnosno biva globalno bojkotovano zbog svojih cena.

Ali visoke cene nisu jedini razlog zašto se potrošači i potrošačice ujedinjuju oko poziva na izbegavanje kupovine kod određenih brendova. Nesavesno i neodgovorno poslovanje koje ima duboke posledice po čitavo društvo, a naročito zdravlje planete, u naročitom je fokusu u poslednje vreme. Danas vam otkrivamo upravo ko se sve bojkotuje u svetu — i zašto.

Veliki trgovinski lanci

Kao što smo već spomenule, veliki trgovinski lanci su često na meti bojkota zbog visokih cena prehrambene i neprehrambene robe, ali i brojnih drugih razloga, kao što ćete videti. 

U poslednje vreme, najveći bojkoti ovakve vrste dogodili su se u Americi i na Balkanu, iako ih je bilo širom sveta. 

Amazon, Target i Valmart u Americi

Jedan od najpopularnijih trgovinskih lanaca u Americi, ali i širom sveta, Amazon je više puta bojkotovan tokom poslednje decenije. Razlozi su najčešće bili izbegavanje poreza, kao i izgradnja monopola na tržištu i zanemarivanje i ugrožavanje prava radnika i radnica. Pre nekoliko godina, radna snaga Amazona se čak pobunila protiv prodaje tehnologije Izraelu za napad na Palestinu. 

Zbog eksploatacije radnika i radnica, opstruisanja sindikalnog organizovanja, izbegavanja poreza, prismotre i monopola, novi celonedeljni bojkot Amazona je zakazan za 6. maj, a nadovezuje se na istovetnu akciju iz marta. Zajedno sa ovim trgovinskim lancem se svrstavaju i Target i Valmart (Walmart). 

Valmart je targetiran prvenstveno zbog povlačenja svojih inkluzivnih inicijativa, kojima je prvobitno pretendovao da svoje operacije učini ravnopravnim za sve ljude, odnosno radnike i radnice različitih rodova, rasa i nacija. Slična je situacija i sa Targetom, sa tom razlikom što je ovaj trgovisnki lanac okončao svoju inicijativu fokusiranu na pomoć Afroamerikancima i Afroamerikankama da napreduju u karijeri i otvaraju sopstvene male biznise. 

Delez (Maxi i Shop&Go), Merkator (Roda i Idea), Dis i Univereksport u Srbiji

Ove godine, u Srbiji i regionu se iz nekoliko puta bojkotovao čitav niz trgovinskih lanaca zbog neopravdano visokih cena prehrambene i neprehrambene robe, kao i osnovane sumnje da su dogovarali cene i tako stvarali nedozvoljeni tržišni monopol. Na meti bojkota našao se lanac Delez, sa prodravnicama Maxi i Shop&Go, Merkator, sa prodavnicama Roda i Idea, i Dis i Univereksport. 

X i Tesla

Elon Mask (Elon Musk) je jedna od najuticajnijih — ali i najkontroverznijih — figura u biznis svetu Amerike. Njegova kompanija Tesla je nekoliko puta već naišla na teškoće zbog nesavesnog i netransparentnog poslovanja, lošeg tretmana radne snage i mnogih drugih razloga. Ali posebnu kritiku doživljava platofrma X, prvobitno poznata kao Tviter (Twitter), koju je Mask kupio 2022. godine i preuredio tako da vrati prethodno zabranjene naloge isto tako kontroverznih figura, poput Donalda Trampa, smanji broj zaposlenih i omogući masovno deljenje netačnih i neproverenih informacija. 

Iz ovih i sličnih razloga, mnoge kompanije su još 2022. godine prestale da plaćaju reklame na X platformi i pozvale druge da im se pridruže, urgirajući na Maska da se pridržava standarda ustanovljenih za medije i bolje moderira objavljivani sadržaj. Do ove godine, situacija se, nažalost, još uvek nije promenila. Čak se može reći da su se stvari pogoršale od trenutka kada je Donald Tramp (Donald Trump) došao na vlast i dodelio Masku mesto u svojoj administraciji, te se bojkot X-a nastavlja. Štaviše, Mask je tužio nekolicinu kompanija jer promovišu bojkot njegove kompanije zbog zabrinutosti za bezbednost korišćenja platforme. 

Kada je reč o kompaniji Tesla, najnoviji poziv na bojkot i proteste protiv ovog automobilskog brenda traje već od početka godine, i veoma je učinkovit, s obzirom da je Teslina prodaja značajno opala u prvom kvartalu. Kao što smo nagovestile na početku, razlozi za bojkot su slični kao i kod platforme X, a zasnivaju se na neosnovanim, neodgovornim i nesavesnim potezima vlasnika ovih kompanija, čije su akcije i govori često povezani i sa nacizmom.

Coca-Cola

Koka-kola (Coca-cola) je jedan od najvećih svetskih distributera gaziranih pića, a na meti bojkota u poslednje vreme se našla zbog operisanja na otetim palestinskim teritorijama. Latinoameričke zajednice, osim toga, bojkotuju Koka-kolu zajedno sa mnogobrojnim drugim proizvodima i kompanijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD; United States of America) kao deo Latino Freeze pokreta koji se suprotstavlja Trampovim regulatornim praksama za deportaciju ovih zajednica van SAD-a. Danci i Dankinje se pridružuju ovom bojkotu podstaknuti Trampovim izjavama da SAD želi da ,,preuzme” neke od danskih teritorija, poput Grenlanda (Greenlad). 

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da aktivističke grupe iz sfere zaštite životne sredine već dugi niz godina ukazuju na uticaj Koka-kole na životnu sredinu. Ova kompanija je, naime, najveći zagađivač plastikom na svetu, a skoro je izneverila i svoje obećanje da će 25% boca koje proizvede globalno da učini reciklabilnim.

Izrael

Bojkot Izraela se zasniva na izbegavanju kupovine i korišćenja usluga koji potiču iz ove zemlje ili su na neki način sa njom u sprezi. Pokrenut je povodom genocida koji Izrael vrši na teritoriji Gaze, a ima za cilj da izvrši ekonomski i socijalni pritisak na ovu zemlju kako bi prekinula vatru. 

Pokret pod skraćenicom BDS (Boycott, Divestment and Sanctions) je napravio čitavu listu kompanija i ličnosti koje podržavaju Izrael (ili sa njim nisu presekli vezu), podstičući ljude da ih izbegavaju — i tako izbegnu i doprinos izraelskoj ekonomiji. Disney+, Airbnb, Booking, Siemens, Google i Amazon su samo neke od njih. Nepodstaknuti BDS kampanjom, ljudi su na ovu listu i samoorganizovano dodali kompanije kao što su McDonald’s, Burger King i WiX.

Brza moda

Brza moda je koncept koji se koristi za označi proizvodnju i prodaju niskokvalitetne odeće pravo sa modnih pista. Proizvodni procesi traju kratko i prate najnovije trendove, neprestano izbacujući novu garderobu, što uzrokuje punjenje deponija i ostavlja značajne negativne posledice po životnu sredinu. Da bi ispratili trendove, a u isto vreme i obezbedili niske cene, brendovi često štede na kvalitetu materijala, radnoj snazi i sigurnosti procesa za okolinu — a zabeležene su i brojne nepravilnosti i nesavesna poslovanja. Tako je u Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, kineski lanac Šein (Shein) izazvao bojkot svojim pokušajem da se proširi na tržištu, najpre zbog osnovanih sumnji da praktikuje prinudni rad i ostavlja dalekosežne negativne posledice na planetu. 

Lista kompanija koje posluju na osnovu brze mode je, nažalost, duga, i važno je napomenuti da su njihovi proizvodi često jedino što neki ljudi sebi mogu priuštiti od odeće. Zato treba naznačiti da bojkot brze mode najpre podrazumeva izbegavanje preteranog konzumerizma koji zapravo u najvećoj meri i održava astronomske profite ovih kompanija. Ali, naravno, izbegavanje oslanjanja na ovakve kompanije i kupovina već korišćene odeće ili kupovina od malih proizvođača i proizvođačica je uvek bolja alternativa, kada finansijske mogućnosti to dozvoljavaju.

Kozmetika testirana na životinjama

Zečevi, žabe, ptice, majmuni, miševi i pacovi samo su neke životinje koje u milionima stradaju godišnje da bi se ,,garantovala” bezbednost određenih kozmetičkih proizvoda za ljudsku upotrebu. Ove životinje preživljavaju nehumane uslove i surove testove i najčešće prevremeno izgube život u procesu. 

Dvanaest godina duga kampanja protiv testiranja kozmetike na životinjama urodila je plodom, jer su mnoge zemlje sveta zabranile kompanijama da prodaju ovakvu kozmetiku na domaćem tržištu. Nažalost, budući da ovo još uvek nije postala standardna praksa u celom svetu, borba se nastavlja. 

Kao i u prethodnim slučajevima, aktivističke organizacije pozivaju na bojkot kozmetičkih brendova koji za istraživanje svojih proizvoda koriste životinje. Tako se vrši pritisak u vidu umanjenje zahteva za robom i smanjenja profita. 

Da li kompanija posluje odgovorno prema životinjama možete proveriti na zvaničnom PETA sajtu ili potražiti oznaku zeca u skoku na određenom proizvodu. 

Akvarijumi i zoološki vrtovi

Jedna od stvari koja, nažalost, izmiče velikom delu javnosti jeste razumevanje koncepta akvarijuma i zoološkog vrta. Pitanje koji mnogi ljudi naprosto prenebregavaju jeste da li je etički držati životinje zatočene u malim prostorima samo zarad našeg učenja o njima i zabave? 

Neretko su ovakve životinje izložene teškim životnim uslovima i maltretiranju, a nasuprot prirodnim rezervatima koji čuvaju divlje životinje nesposobne za samostalan život u divljini (na primer, zato što su spašene iz cirkusa ili sa ruba smrti u prirodi), akvarijumi i zoološki vrtovi ne mogu da pruže životinjama osnovne uslove koji su im potrebni za život, uključujući i socijalni aspekt. Uzmimo samo za primer najusamljeniju orku na svetu koja je u Kanadi udarala glavom u zid u pokušaju da izvrši samoubistvo nakon 10 godina izolacije u betonskom akvarijumu. Još uvek mislite da životinje, a naročito sisari, nemaju osećanja?

Naposletku, akvarijumi i zoološki vrtovi u svojoj biti idu nasuprot osnovnoj moralnoj premisi da sva živa bića imaju pravo na slobodan život — a naročito život oslobođen ljudske eksploatacije. Zato mnogobrojne svetske organizacije, ali i individualni aktivisti i aktivistkinje, pozivaju ljude da bojkotuju akvarijume i zoološke vrtove u celom svetu.

Kokosovo mleko sa Tajlanda

PETA (People for the Ethical Treatment of Animals), neprofitna organizacija za zaštitu životinja, već nekoliko godina poziva na bojkot kokosovog mleka koje nam dolazi sa Tajlanda. Razlog je to što su njene istraživačke ekipe otkrile da proizvođači kokosovog mleka na Tajlandu kradu bebe majmune iz divljine i drže ih u nehumanim uslovima, vezane u prljavštini, da bi za njih brali kokos. Majmuni se treniraju da se penju na kokosova stabla i skidaju plodove, često sve vreme pod lancima, a neretko i uz nasilnu ,,disciplinu”. 

Osim što vrši pritisak na vladu Tajlanda i tamošnje kompanije da naprave i prate bolju regulativu, kojom bi se u potpunosti zabranio rad majmuna, PETA poizva potrošače i potrošačice da bojkotuju kokosovo mleko sa ove lokacije kako bi padom profita naterali/e kompanije da promene svoje prakse.

Izvor naslovne fotografije: Izvor: Clem Onojeghuo/Unsplash