Sve češće imamo priliku da slušamo o velikim rečima interneta. META podaci, BIG DATA, THIRD-PARTY kolačići i slične fraze su svuda oko nas i prosto nas pozivaju na neku vrstu akcije. Ali, koliko smo mi zapravo upoznati/e sa svim tim pojmovima da bismo znali/e šta sa njima da radimo?
U ovom tekstu otkrivamo značenje najčešćih termina koji se danas upotrebljavaju za informacije korisnika i korisnica na internetu.
Šta su i čemu služe kolačići?
Počnimo od naizgled očiglednog — kolačića (cookies), koji i nisu baš tako jestivi. Kolačići su mali fajlovi informacija koje sajt na kojem se nalazite šalje pretraživaču koji koristite. Oni pomažu sajtu na kom boravite da prati vaše navike i na taj način za vas personalizuje sadržaj.
Tipovi kolačića (recepti nisu uključeni):
Da bismo za vas olakšali razumevanje kolačića, izdvojili smo pregled glavnih tipova ovih fajlova informacija:
- Kolačići sesije (odnosno jednog boravka na internet stranici): Ovaj kolačić se čuva privremeno, odnosno onaj vremenski period koji provedete na sajtu. Na primer, ovaj kolačić prati da li ste prijavljeni na sajt ili niste. Kolačići sesije se brišu kada se sesija, odnosno boravak na sajtu, završi.
- Trajni kolačići (persistent cookies): Za razliku od kolačića sesije, trajni kolačići ostaju sačuvani u korisnikovom pretraživaču (Google, MozzilaFirefox, Opera) unapred određeno vreme.
- Kolačići za autentifikaciju: Ovaj tip kolačića se generiše onda kada se korisnik ili korisnica uloguje na svoj nalog putem pretraživača. Oni ne prikupljaju podatke o vama lično, već o sajtovima na kojima se prijavljujete. Njihova uloga je da povežu relevantne informacije o logovanju da biste došli do svog naloga.
- Kolačići za praćenje: Ovaj tip kolačića generišu servisi za praćenje. Ne, ne poput privatnih detektiva. Oni beleže korisničku aktivnost na sajtu — koliko dugo se zadržavate, šta pretražujete i slično. Oni utiču na personalizaciju sadržaja, ali su danas najmoćnija marketinška alatka.
- Zombi kolačići: Ovi kolačići se regenerišu nakon nekog vremena od brisanja. Oni su ređi, koriste se za agresivno reklamiranje ili sajber napade.
Većinu kolačića možete blokirati na sajtovima koje posećujete, s tim da to iziskuje strpljenje. Kada uđete na sajt i pojavi vam se onaj nesnosni dobro poznati pop-up ,,Ovaj sajt koristi kolačiće” sa već osenčenim izborom ,,Prihvati sve”, potrebno je da otvorite izbore i isključite sve osim obaveznih kolačića.
Šta su META podaci i kakve veze oni imaju sa kolačićima?
Direktno prevedeno, META podaci (metadata) označavaju ,,podatke o podacima” iliti ,,informacije o informacijama”. META podaci pružaju informacije o drugim prikupljenim podacima. Oni se koriste kako bi se sortirali, definisali i izveli relevantni zaključci o osnovnim informacijama o podacima koji mogu olakšati praćenje i rad sa nekom grupom podataka.
Uopšteno govoreći, META podaci opisuju karakteristike nekog izvora u digitalnom obliku. Oni se mogu baviti svrhom podataka, sredstvima na koja su oni načinjeni, izvorom i slično.
Šta je su to veliki podaci, poznatiji kao BIG data?
Ne treba mešati META data i BIG data, mada nizgled možda zvuče slično.
Veliki podaci (big data) služe da opišu velike i raznovrsne skupove podataka, a važno je i naglasiti da brzo rastu tokom vremena. Veliki podaci se koriste u mašinskom učenju, danas u učenju AI alata, prediktivnom modeliranju i drugoj naprednoj analitici za rešavanje poslovnih problema i donošenje informisanih odluka.
Ovako sročeno, sve ovo zvuči i dalje pomalo enigmatično. Međutim, kada govorimo o poslovnim i informisanim odlukama, najčešće se radi zapravo o ekonomskim odlukama vezanim za plasiranje adekvatnih proizvoda određenim potrošačima. Veliki podaci se koriste kako bi se prikupile informacije o navikama potencijalnih kupaca, i kako bi se u tako ,,iščitanu” sliku jednog kupca upisao neki već definisani životni stil prema kom će ta osoba dobijati adekvatne proizvode, namenjene specifično njoj/njemu.
Veliki podaci omogućavaju trgovcima da predvide buduće trendove i ponašanje potrošača na osnovu istorijskih podataka i analize u realnom vremenu. U kontekstu analize tržišta, veliki podaci se prikupljaju na osnovu različitih i raznovrsnih izvora podataka, uključujući tu društvene mreže, povratne informacije kupaca na samom sajtu trgovaca, veb analitiku i podatke o prodaji. Bogatstvo i raznovrsnost informacija omogućava preduzećima da steknu vredan uvid u ponašanje potrošača, tržišne trendove i analizu konkurencije. Naravno, najbolje plasirani i najdominantniji na tržištu imaju najviše sredstava da kupe ove informacije od ,,data analitičara”.
Zašto je informacija toliko vredna?
Verovatno postaje više nego jasno zašto svaka informacijama o nama nosi visoku vrednost za tržište. Svaka informacija pomaže u sklapanju mozaika naših potreba koje će olakšati plasiranje proizvoda, navika i životnih stilova. Sigurno ste već i sami/e primetili/e kako vam Instagram predlaže uglavnom stvari koje vas već interesuju — ne radi Instagram to jer vas špijunira, već jer dobrovoljno ostavljate informacije o tome šta vas zanima, praćenjima, lajkovima, pretragama. Ukoliko promenite profil sa kog pretražujete, možda uspete da zbunite algoritam.
Tehnologija je u tolikoj meri napredovala na ovom polju da je moguće pratiti vaše zadržavanje na nekim postovima dok skrolujete telefon u milisekundama.
Kada se radi o kolačićima koji pomažu sve ovo, oni su vezani za pretraživač, a ne za vaš lični profil. Tako da ako pomislite da velike podatke zanimate vi imenom i prezimenom, pre će biti da ih zanima vaš pretraživač i vaša IP adresa kako bi poslali adekvatne pakete reklama.
Danas postaje sve teže i teže otrgnuti se kolačićima, pop-up prozorima i sponzorisanim objavama. Uz adblock-ove i pregled kolačića koji se nude na sajtu, možete tek donekle zaštititi svoje podatke, ili smanjiti agresivnost reklamiranja na svom uređaju.
Upotreba internet informacija: Ekonomija vs. društvo
Naravno, u neoliberalnom kapitalističkom globalnom svetu čiji smo stanovnici i stanovnice, ekonomija najbrže vodi do naučnih i tehnoloških proboja. Da nije ovog marketinškog interesa, pitanje je kada bismo došli do otkrića mreže velikih podataka, na kojoj su neminovno, pored stručnjaka za podatke i računare, radile i velike grupe psihologa i pdihološkinja. Dobra strana toga je: VAU novo otkriće. Loša strana toga je: radi čega? Radi prodaje.
BIG i META podaci su, prema mnogim društvenim naučnicima i naučnicama, prostor na kom se mogu vršiti velika socijalna mapiranja, pratiti informacije o generalnoj populaciji bez zalaženja u privatnost tih lica i posmatrati politička kretanja, nivo tolerancije i kulturna konzumacija. Pored toga, takvi podaci bi pomogli praćenje ,,hate” grupa na internetu koje regrutuju adolescente i adolescentkinje za svoje sitne ciljeve na velikom slobodnom internetu.
Međutim, kako je informacija postala itekako vredna, velike kompanije nisu rade da ih se odreknu i dozvole slobodan pristup velikom broju naučnika i naučnica. Veliki podaci, ukoliko se etično i bezlično koriste, mogu stvoriti najsloženiju mrežu socijalnih faktora, koji bi imali potencijal da stvore bolje društvo, i pomogli humanistiku. Međutim, bar za sad, veliki podaci ostaju u rukama korporacija.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
Tekstualni izvori:
- Comparables
- Institute Data
- Petrović, Jelisaveta, ,,Veliki podaci – veliki izazov za sociologiju?” u Sociologija, vol 2, 2018.
