Mikrotransakcije u gejmingu

Mikrotransakcije su kupovine unutar aplikacija, najčešće igrica. Ljudi kupuju virtuelnu valutu, specifičnu za svaku igru, koja im daje pristup različitim sadržajima u prodavnici. U zavisnosti od igrice, možete kupiti opremu koja vam daje prednost u igri, „živote” odnosno mogućnost ponovnog igranja, kozmetičke nadogradnje, propusnice za događaje ili dodatne sadržaje, kao i „kutije sa plenom” tzv. loot boxes koje sadrže različite nepoznate stvari.

Kupovanje kozmetičkih nadogradnji nije veliki problem—ljudi prosto plaćaju dodatni estetski užitak. Međutim, problem nastaje kada se novcem plaća napredak u igri, zbog čega su mikrotransakcije vrlo omražene među gejmerima i gejmerkama.  Najproblematičniji su loot box mehanizmi. Kupovina kutija sa nepoznatim sadržajima funkcioniše poput igranja slot aparata—kupuje se šansa za dobitak umesto konkretne stvari. Jureći nalet dopamina, igrači i igračice troše mnogo novca na suštinski nepotrebne karakteristike, čineći štetu sebi i ljudima oko sebe bespotrebnim i prekomernim trošenjem novca. 

Naposletku, kvalitet video-igara opada. Dokle god kompanije dostižu zadate visine profita praveći osrednje igre koje sadrže mikrotransakcije, neće se truditi da prave kvalitetan sadržaj. Ovo rezultira hiperprodukcijom šablonskih igara na tržištu, pa retko svedočimo gotovim i supstancijalnim igrama.

Početak mikrotransakcija u gejmingu

Mikrotransakcije u igricama postoje, naravno, da bi kompanijama obezbedile dodatne prihode. Prvobitno su sve kompanije prihodovale od prodaje igrica kao gotovih proizvoda. Međutim, nakon pojave free-to-play modela, odnosno, igrica koje se mogu „besplatno” igrati, ovaj model poslovanja se promenio. 

Kompanije koje nude besplatne igre ne zarađuju od prodaje, budući da je preuzimanje igara besplatno, već od kupovina unutar njih, odnosno od mikrotransakcija. Dodatno, kompanije mogu zarađivati i od oglašivačkog prostora, što je veoma često u besplatnim igricama za mobilni telefon.

Pošto korporativna pohlepa ne poznaje granice, razvio se i hibridni model. Sa modelom mikrotransakcija, gejming firme mogu da zarađuju i nakon prodaje gotovih proizvoda, pa određene predatorske kompanije počinju da naplaćuju i preuzimanje igrica i raznorazne sadržaje unutar njih. Tako na tržištu danas imamo gotove AAA igre, što su blockbuster igre razvijane sa velikim budžetima, u kojoj se nude monetarni sadržaji za poboljšavanje načina igre bilo dodatnom opremom ili kozmetičkim užicima. 

Treba napomenuti da igrači i igračice nisu primorani da troše novac, ali jesu usmeravani/e ka tome, bilo agresivnim marketingom da bi se kupovale kozmetike ili otežavanjem načina igre usled neposedovanja adekvatne opreme ili dodatnih života. Iako određeni broj igrača/ica prosto odlučuje da ignoriše mikrotransakcije, kompanije i dalje zarađuju velike svote novca na onom delu publike, ma koliko on mali bio, koji se priklanja trošenju novca. Taj deo publike, ljudi koji su poznati kao „kitovi”, naposletku upumpava ogromnu količinu novca u igru. 

Sve navedeno, naravno, utiče na kvalitet igračkog iskustva. Ako ne želimo da budemo bombardovani reklamama, posebno u mobilnim igricama—moramo da platimo. Ako ne želimo da dobijemo poluzavršenu igru, moramo doplatiti dodatni sadržaj, DLC, ili propusnicu. 

Radi procene kvaliteta neke igre, zapitajte se koliko se menja iskustvo ukoliko ignorišete mikrotransakcije i da li vam kupovine unutar igre zaista pružaju konkretne benefite ili je reč samo o dobrom marketingu kompanija. Pre nego što potrošite novac na nešto, savetujemo da pogledate kritike online, kao i poneki video izvan promotivnog materijala. Ovo će vam pomoći da procenite stvarnu vrednost određene kupovine.

Šta je battle pass i da li nam je zaista potreban?

Neizostavni deo ponude virtuelnih prodavnica jesu razne vrste propusnica. Kompanije prave ekskluzivne sadržaje kojima možete pristupiti samo ako imate propusnice, kao što su:

• Battle pass omogućava igračima i igračicama učestvovanje u određenim „borbama”, takmičenjima ili turnirima. Igre kao što su Fortnite, Call of Duty ili Overwatch sadrže ovu vrstu propusnice.
• Event pass, odnosno, propusnica za događaj se nudi kao pristupnica kratkotrajnim sadržajima u igrama kao što su League of Legends, Paladins i druge.
• Season pass, tj. sezonska propusnica daje pristup sadržajima i/ili popustima tokom jedne sezone (obično godinu dana), čak i onim sadržajima koji tek treba da budu napravljeni i objavljeni. Brojne igrice, a posebno konzole za igranje, nude ovu vrstu propusnice, te tako možete kupiti propusnice za sadržaje koje Xbox ili PlayStation promoviše. 
• Game pass je model pretplate koji nude određene kompanije, kao što je Xbox. Za razliku od sezonske propusnice, game pass nije limitiran vremenskim intervalom. 

Ove propusnice imaju svoje sličnosti, ali se nazivaju različitim imenima u zavisnosti od toga šta kompanija nudi od sadržaja, o čemu bi trebalo da se informišete za svaku igricu posebno, jer nema jednog uniformisanog pravila. 

Kompanijama su propusnice potrebne kako bi obezbedile više novca, posebno za online igrice kojima je potrebno redovno održavanje servera. Server se može održavati i od pretplata kojima igrači i igračice plaćaju za pristup, kao na primer za čuvenu igru World of Warcraft. Mikrotransakcije u vidu navedenih propusnica idu korak dalje od modela pretplate, a često se u tim sadržajima koji postaju dostupni kroz propusnice nalaze nepotrebne stvari čija je vrednost veštački podignuta kroz marketing.

Prednosti i mane postojanja sistema propusnica

Neko bi rekao da ne postoje mane sistema propusnica zato što igrači i igračice nisu prisiljeni da koriste te sadržaje—oni su po definiciji „dodatni”. Međutim, problem nastaje kada igrice prestaju da budu kompletne bez DLC-a. Ukoliko je suštinski deo izostavljen u glavnog igri kako bi se igrači i igračice naveli/e da kupe dodatni sadržaj, možemo govoriti o nemoralnoj biznis praksi.

Dodatno, kroz sistem propusnica, pravi se podela među igračkom bazom. Ukoliko ste planirali/e da igrate nešto u društvu, možete naići na problem ako neko ima propusnicu za određeni sadržaj, a neko drugi nema. Ponekad je multiplayer opcija potpuno izostavljena ukoliko se ne kupi propusnica. Tako nastaju igrice koje razdvajaju ekipu umesto da je jačaju i drže zajedno.

Jednu prednost, ako je tako možemo nazvati, koju igrači i igračice dobijaju od raznoraznih propusnica, jeste to što mikrotransakcije produžavaju život određenih igrica. Naime, svaka kompanija posle nekog vremena ukida tehničku podršku igrici kada ona prestane da im bude isplativa. Mikrotransakcije omogućavaju kompanijama da održavaju servere duže vremena i od toga profitiraju, te se neke igrice godinama, pa i decenijama mogu igrati. 

Primera radi, igra For Honor ima sistem sezonskih, kao i borbenih propusnica koja Ubisoft kompaniji donosi kontinuiran profit, te oni i osam godina nakon izlaska igre održavaju servere. Može se reći da ovu igru u životu drži baza igrača i igračica koja upumpava popriličnu količinu novca u nju.

Loot Box manija

Problem mikrotransakcija se dodatno produbljuje kada dođemo do kutija sa plenom, odnosno, loot box mehanizma. Igrači i igračice koji/e kupe loot box zapravo ne znaju šta će dobiti. Nagrada u kutiji može biti i fenomenalna, ali i, što je češći slučaj, bezvredna. Ovde se zapravo kupuje potencijal dobitka, po sličnom principu kockanja na slot aparatu. Dopamin dolazi iz svakog pokušaja otvaranja kutije zbog mogućnosti da dobijete nešto retko i skupo. 

Budući da loot box mehanizam podstiče na kockanje, jasna je kritika koja dolazi od igračke publike i zabrinute javnosti, prvenstveno roditelja. Ovo je dovelo do promene legislative u Holandiji i Belgiji, državama koje su proglasile loot box mehanizam za kockanje. Ipak, ostatak Evrope i dalje istražuje i razmatra ovaj problem, te još uvek čekamo njihove izveštaje. U međuvremenu će mnoga deca, adolescenti/kinje, kao i ljudi skloni kockanju, protraćiti stotine evra jureći obećane nagrade u igricama. 

Lako je savetovati igrače i igračice da samo izbegavaju kupovine unutar igrica ili uopšte video-igre koje sadrže mikrotransakcije. Ali problem je mnogo veći od pojedinačnih igrica. Mikrotransakcije su toliko rasprostranjene i normalizovane da se njihova pojava u svakoj drugoj igri podrazumeva. Potrebna je promena zakona, ali i svesti među igračkom publikom da bi se ovaj problem razrešio. 

Daleko od toga da vam savetujemo da u potpunosti izbegavate kupovinu unutar sveta igrica. To bi bilo nemoguće učiniti, s obzirom na to da je uživanje u ovim proizvodima ekonomski uslovljeno. Ono što preporučujemo jeste da pažljivo razmislite pre ulaganja u loot box, battle pass ili ostale mikrotransakcije koje će vam pružiti samo trenutno uživanje, i čak vas navesti na dodatno i kontinuirano trošenje bez stvarnog smisla. Kupovina završene igre koja dolazi sa otvorenim karakteristikama u kojima se odmah i u potpunosti može uživati je, u tom smislu, mnogo isplativija i pametnija.

Izvor naslovne fotografije: Freepik: aprilianzee4