,,Mona Liza” je jedno od najcenjenijih i najpopularnijih umetničkih dela na celom svetu. Naslikao ju je Leonardo da Vinči između 1503. i 1519. godine, koristeći novu tehniku senčenja i poziciju modela, nepoznate devojke koja je, nasuprot dotadašnjoj praksi portretisanja, bila okrenuta čak tri četvrtine prema slikaru.
Bez sumnje, umeće slikanja poznatog Leonarda da Vinčija, kao i noviteti u njegovom pristupu su učinili da ,,Mona Liza” danas postane toliko poznata i popularna da milioni turista i turistkinja redovno čekaju red da je vide u Luvru, muzeju u Parizu u kome je izložena još od 1804. godine. Ali, postoje i ljudi koji će tvrditi da je ,,Mona Liza” dostigla današnji status i zbog misterije koja obavija portretisanu devojku, jer se njen identitet nikada istorijski nije potvrdio, kao i zbog famozne krađe koja se desila 1911. godine.
Zaista, ova krađa je jedna od najpoznatijih u istoriji umetnosti, i svojevremeno je ispratila velika novinarska pompa. Rezon Magazin otkriva sve zanimljivosti i detalje iza ovog događaja koji je u neku ruku zaista proslavio ,,Mona Lizu” Leonarda da Vinčija.
Akcija koja je ostavila Luvr bez ,,Mona Lize” čak dve godine
Istorija nam govori da je Leonardo da Vinči, negde na pola svog rada na ,,Mona Lizi”, iz Firence otputovao u Pariz po pozivu Kralja Franje I, ponevši svoje remek delo sa sobom. Tamo je Da Vinči završio svoje delo, koje je posle njegove smrti kralj otkupio i postavio u palatu Fontenblo, gde je ostalo dok ga Kralj Luj XIV nije premestio u Versaj. Nakon Francuske revolucije, ,,Mona Liza” je svoje stalno mesto našla u čuvenom muzeju Luvr, sa izuzetkom dva kratka perioda tokom kojeg je ovo delo Napoleon Bonaparta držao u svojim odajama.
Treći period tokom koga je ,,Mona Liza” bila izmeštena iz pariskog muzeja je i onaj od 1911. do 1913. godine, kada je ukrao Vićenco Peruđa (Vicenzo Perrugia). Naime, ovaj čovek je iz Italije otišao u Pariz, gde je posao pronašao kao majstor u Luvru. Kako izvori navode, Peruđa je u jednom trenutku dobio zadatak da izgrađuje zaštitne ramove i staklo za izložena umetnička dela, što mu je dalo pristup celom muzeju i omogućilo da neometano ukrade ,,Mona Lizu”.
Ako ste očekivali/e zamršenu priču o krađi veka koja bi nalikovala onim iz poznatih filmova poput Ocean’s Twelve, moraćemo da vas razočaramo. Peruđa je svoju akciju izveo glatko i bez mnogo pompe. Naime, majstor je ušao u Luvr kao i svakog drugog dana, zajedno sa svim ostalim radnicima i radnicama, sačekao da se galerija u kojoj je ,,Mona Liza” bila postavljena isprazni, i jednostavno skinuo sliku sa zida i odneo je na izlazno stepenište. Tu je Peruđa skinuo zaštitu oko slike, umotao delo u svoj radnički kaput i prosto izašao sa njom na ista vrata na koja je i ušao.
Dve godine je Peruđa skrivao ,,Mona Lizu” u svom stanu. Policija ga je posetila i ispitivala dva puta na istoj toj lokaciji, ali nijednom ga nije postavila kao glavnog osumnjičenog u slučaju. Peruđa se, zapravo, sam otkrio kada je 1913. pozvao trgovca umetničkim delima iz Italije, tvrdeći kako ,,Mona Liza” pripada Italiji, i da će je za određenu (visoku) svotu novca rado vratiti u zemlju porekla. Peruđa se ovom prilikom predstavio kao Leonardo Vićenco (Leonardo Vincenzo), ali ga je policija brzo identifikovala kada je galerija kojoj je planirao da proda sliku prijavila slučaj nakon potvrde autentičnosti ,,Mona Lize”.
Naposletku, Peruđa je odslužio zatvorsku kaznu, a Da Vinčijeva ,,Mona Liza” je vraćena u Luvr. Ma koliko da je ovaj događaj izazvao skandal za muzej i Pariz, ispostavilo se da je, na kraju, doneo više dobra, jer je popularnost ,,Mona Lize” drastično skočila nakon 1913. godine.
Patriotizam ili novac: Zašto je ,,Mona Liza” bila primamljiva za krađu
Bez sumnje, ,,Mona Liza” je bila veoma poznato i visoko vrednovano umetničko delo i pre nego što je Peruđa ukrao. Zato nije teško pretpostaviti motivaciju iza dela ovog muzejskog majstora, posebno ako se ima u vidu da je Peruđa, nakon dve godine, ipak kontaktirao trgovca umetničkim delima i zatražio značajnu novčanu naknadu da vrati ,,Mona Lizu” u Italiju.
Peruđa je, sa druge strane, tvrdio kako je Napoleon ukrao ,,Mona Lizu” Italiji, i kako je njegova patriotska dužnost bila da je vrati u zemlju porekla. Bez obzira na pokušaj prodaje dela, sudije su, izgleda, poverovale u Peruđinu patriotsku motivaciju, te je majstor osuđen na tek preko godinu dana zatvora, a odslužio je osam meseci zbog dobrog vladanja i bodova koje je kod javnosti dobio kao patriota.
Da stvar bude interesantnija, Peruđa se vratio u Francusku posle učešća u Drugom svetskom ratu na strani Italije, gde je radio kao slikar do kraja svog života, ali pod drugim imenom.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
Tekstualni izvori:
MOŽDA VAM SE SVIDI
