Novogodišnji praznici predstavljaju jednu od savršenih prilika da kapitalistički orijentisano tržište iskoristi naše psihološke slabosti i zaradi na dobro podstaknutom konzumerizmu. U ovakvim prilikama, ono što mnogi ljudi previde usled (namerno) skrajnutih informacija, jeste kako njihove kupovine utiču na okruženje.
Istina je da mi imamo moć da odlučimo kako ćemo iskoristiti naše vreme i resurse — potrebno nam je samo malo znanja i obzira prema okolini kako bismo osigurali i osigurale da ona ne snosi posledice. Tako možemo izbalansirati uživanje u nekim mejnstrim (mainstream) trendovima, poput novogodišnjih praznika i kupovina, i revolt protiv ukotvljenog, štetnog konzumerizma.
Danas otkrivamo šta je najbolja opcija prilikom kupovine novogodišnje jelke — pravo, živo drvo ili veštačka, platična alternativa.
Veštačka novogodišnja jelka kao štetan izbor za planetu
Biznisi koji se bave proizvodnjom i prodajom veštačkih novogodišnjih jelki su skloni tvrdnjama da su njihovi proizvodi manje štetni po životnu sredinu jer ne podrazumevaju seču drveća. Ono što obično propuste da kažu, međutim, jeste koliko otpada generiše proizvodnja, transport i prodaja plastičnog drveća. O činjenici da ovakvi proizvodi uopšte nisu biorazgradivi nema ni govora.
Bez sumnje, moderne plastične novogodišnje jelke izgledaju veoma realistično, proizvode manje nereda jer im ne opadaju iglice i često su otporne na toplotu, što znači da ne morate da brinete o riziku od požara. Naročito su lake i za transport, a mogu potrajati godinama.
Ali, pravo pitanje je, koliko resursa je potrebno da se naprave, i koliko zaista traju veštačke jelke?
Prosečna novogodišnja jelka visine od skoro dva metra ostavlja karbonski otisak od oko 40 kilograma ugljen dioksida. Da stavimo to u perspektivu — ova emisija je jednaka onoj koju proizvedete kada se vozite 160 kilometara svojim autom.
Povrh svega, materijal od koga se prave novogodišnje jelke jeste najčešće plastika, odnosno PVC, koji se dobija sagorevanjem neobnovljivih izvora energije, odnosno fosilnih goriva. Ne smemo zaboraviti ni emisiju štetnih gasova transporta, budući da se većina novogodišnjih jelki distribuira preko cele planete, najčešće iz Kine.
Jelku ćete, ipak, koristiti bar jednu deceniju, zar ne? Podaci nam pokazuju da, nažalost, mnogi ljudi bacaju veštačke jelke godišnje. Ako želite da smanjite negativan uticaj vaše kupovine na životnu sredinu, potrebno je da ovo drvo koristite bar deset godina.
Eventualno ćete ga, ipak, baciti. Plastično drveće koje se nađe u kontejneru obično završi na deponijama, gde ispušta štetne materije u zemlju i atmosferu tokom svog hemijskog razlaganja. Važno je napomenuti da plastika, a samim tim ni novogodišnje jelke, nisu biorazgradive, što znači da ne mogu da se u potpunosti razgrade u prirodi i pretvore u organsku materiju koja kruži prirodom. Neke od njih, uistinu, dozvoljavaju reciklažu, ali to zahteva razdvajanje metalnih i plastičnih delova, pronalazak ustanove za reciklažu i slično, što je često zahtevan proces (naročito u Srbiji) o kome ljudi ili nisu dovoljno informisani, ili za njega ne mare.
Tako dolazimo do ogromnog štetnog uticaja koji veštačke jelke imaju na živi svet oko nas.
Da li je živa novogodišnja jelka siguran izbor?
Kratak odgovor je — ne. Uistinu, živo drvo je manje štetno po okruženje od veštačkog, ali nije potpuno bezbedno.
Kada govorimo o kupovini prave, žive jelke, prvenstveno mislimo na njenu nabavku iz rasadnika, nikako na seču drva iz šuma. Ovo je svakako zabranjeno zakonom, i razlog je jasan — prevencija disrupcije biodiverziteta i ustanovljenih ekosistema.
Rasadnici svoje jelke uzgajaju na posebno ustanovljenim farmama, ili ih kupuju od farmi koje ovako uzgajaju četinare. To znači da oni ne remete postojeće ekosisteme, iako se može govoriti o određenom negativnom uticaju na životnu sredinu posredstvom upotrebe herbicida i pesticida.
Farme četinara, međutim, istovremeno pomažu u prečišćavanju vazduha. Drveće upija ugljen dioksid oslobođen u atmosferu i otpušta kiseonik, a pruža i sklonište raznovrsnim životinjama, od poljskih miševa i veverica do lisica. A budući da je jelkama potrebno do decenije da porastu dovoljno da budu spremne za prodaju, to znači da ove farme neprestano rade kao ,,vazdušni filteri”.
Problem nastaje kada se pravo drveće oseče u stablu, odnosno odstrani se busen, i novogodišnja jelka tako posluži samo za jednu prazničnu sezonu, nakon čega se baci u đubre. Pozitivna strana je biorazgradivost drveća, ali negativna to što većina ljudi ne vodi dovoljno računa da ga se ,,reši” na odgovarajuć način.
Širom sveta postoje različite ustanove za adekvatno uništavanje drveća, gde se ono isecka na sitne komade i vrati nazad u prirodu kao đubrivo. U Srbiji, nažalost, za ovakvu ustanovu nismo čule, a vi nas ispravite ako grešimo.
Ukoliko se prirodna novogodišnja jelka sa busenom ne presadi ponovo u prirodu, ili odsečeno stablo ne preradi i uništi adekvatno, onda ona generiše karbonski otisak od oko 16 kilograma ugljen dioksida. Ova brojka se značajno smanjuje — na tek 3.5 kilograma ugljen dioksida — ako živu jelku čuvate i ukrašavate nekoliko godina, presadite je u baštu ili neko drugo mesto, ili, u krajnjem slučaju, adekvatno uništite.
Jelka koja nastavi da živi posle Nove godine, u saksiji, a zatim i presađena direktno u zemlju, takođe nastavlja da pomaže prirodi u filtriranju štetnih materija iz atmosfere. A pošto četinari žive decenijama, pa i vekovima, o njihovom daljem pozitivnom uticaju ne treba ni govoriti.
Konačna presuda: Šta raditi ove i svih sledećih proslava?
Da li ste ikada razmišljali i razmišljale o tome da okitite jelku u dvorištu kuće ili zgrade? Ovo bi bila najbolja opcija za okruženje, budući da biste ukrašavali i ukrašavale živo drvo godinama, uz to unapređujući izgled dvorišta ili celog komšiluka. Plus, to bi motivisalo solidarnu akciju u gradu, i dalo povoda stanarima i stanarkama zgrada za zabavno druženje.
Ako ipak preferirate da imate jelku unutar svog doma, najbolje bi bilo da izaberete zimzeleno drvo u saksiji. Kasnije ga možete čuvati na terasi ili u dvorištu, pa i presaditi u zemlju, gde će rasti dugo godina. Budući da jelke veoma sporo rastu, ukoliko imate gde da uzgajate ovo drvo tokom godine, možete uzeti manju sadnicu i držati je u saksiji i ukrašavati nekoliko godina.
Jelkama je otprilike potrebno devet godina da dosegnu visinu od oko jednog metra, a do 15 godina da dosegnu svoju punu visinu od oko dva ili tri metra. To znači da ćete jednu malu sadnicu moći da uzgajate i ukrašavate bar pet godina!
U krajnjem slučaju, ako zaista morate da se ,,rešite” novogodišnje jelke, razmislite o tome kako je možete upotrebiti u korisne svrhe. Loženje vatre stablom jelke je jedna opcija (bez grana, jer one mogu proizvesti opasne varnice), a njeno seckanje na sitne delove za kasnije pretvaranje u organsko đubrivo za druge biljke je još bolji izbor. Ako imate dvorište i baštu, stablo možete iskoristiti i kao dekorativni element koji će pružati utočište raznim životinjama, od ptica do insekata.
Prava novogodišnja jelka sa busenom će poslužiti i kreativnim individuama. Od nje mogu nastati mirišljave vrećice za prirodno osveženje kuće (iglice jelke dugo odaju snažan miris), kutije za nakit i dekorativni elementi poput ramova za slike i figurica.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
