U tržišnom sistemu koji profitira na konzumerizmu, pritisak trošenja dostiže vrhunac tokom novogodišnjih i božićnih praznika. Praznična euforija se širi poput virusa, i kese iz šopinga postaju sve teže, često prepunjene stvarima koje nam nisu zaista potrebne.
Najveći deo naših prazničnih kupovina predstavlja suvišna hrana koja generiše ogromnu količinu otpada. Evropska agencija za klimu, infrastrukturu i životnu sredinu prenosi da ljudi generišu oko 30% više otpada tokom zimskih praznika, a najviše kupovinom previše hrane. Čak 88 miliona tona hrane, koja vredi €132 milijarde, biva bačeno u ovom periodu — dok se milioni ljudi širom sveta suočavaju sa glađu.
Kupovina ogromnih (bespotrebnih) količina hrane, međutim, nije jedini problem oko zimskih praznika. Otpad generišemo i kupovinom poklona, ukrasa, papira za uvijanje poklona, plastičnih čaša i cevčica i mnogih drugih materijala i predmeta. Obično pravljeni od plastike, u potpunosti ili delimično, ovakvi proizvodi ubrzo završe na deponijama, gde se raspadaju decenijama, otpuštajući toksične materije u zemlju i atmosferu.
Tako stižemo do još jednog velikog problema konzumerizma — uticaja na životnu sredinu. Sagorevanje fosilnih goriva za proizvodnju poklona koje toliko volimo da darujemo tokom novogodišnjih praznika, ali i drugih materijala i proizvoda koje u ovom periodu kupujemo u izobilju, predstavlja nepovratno trošenje neobnovljivih resursa i uzrokuje ogromno zagađenje planete. Njihovo dalje razgrađivanje na deponijama ili uništavanje nakon bacanja doprinosi ovom negativnom uticaju, zagađujući zemljište, vodu i vazduh, i tako dovodeći u rizik čitav živi svet na planeti.
Ako do sada niste razmišljali i razmišljale o tome kako vaše kupovine tokom novogodišnjih praznika mogu da utiču na okruženje, evo nekoliko statistika koje će vas sigurno nagnati da preispitate svoje odluke.
Otpad tokom praznika u brojkama
Lista statistika koje ćete pronaći u nastavku je ilustrativne prirode. Iscrpna lista bi bila preduga za jedan tekst, te naglašavamo važnost uzimanja u obzir različitih načina na koje utičemo na životnu sredinu, a ne samo onih koje smo ovde predstavile.
- Podaci iz 2021. godine nam govore da se za Božić samo u Americi proda oko 30 miliona novogodišnjih jelki, od čega se veliki deo baci do sledeće godine. To je ogromno traćenje resursa i materijala za jednokratnu upotrebu, naročito imajući u vidu da alternative postoje, i dostupne su.
- U Engleskoj se godišnje baci toliko ukrasnog papira da bi on dosegao dužinu preko 360,000 kilometara — što je ekvivalentno udaljenosti Zemlje od Meseca. Reciklaža ovog materijala umesto njegovog ponovnog pravljenja od sirovih materijala bi smanjilo upotrebu energije za čak 70%. Pa ipak, većina ovog materijala se ne reciklira, i čak 50,000 drveća svake godine biva posečeno da bi se napravio ukrasni papir; da i ne spominjemo da proizvodnja 1 kilograma ukrasnog papira emituje više od 3 kilograma ugljen dioksida.
- Čak 300,000 tona koverata za čestitke se upotrebi tokom praznika godišnje samo u Engleskoj, kao i 40 miliona rolni lepljive trake. Dodajte ovu brojku na gore pomenuto posečeno drveće i upotrebljenu i bačenu plastiku.
- Oko 4.5 miliona prazničnih večera se u proseku baci svake godine, što je ekvivalentno nepovratno potrošenih 6 ili 7 hiljada dinara po porodici.
- Preko 500 tona praznične rasvete se baci svake godine — rasvete napravljene uz pomoć neobnovljivih izvora energije i pune plastike i drugih hemijskih elemenata koji nisu biorazgradivi.
- Kupovina, a samim tim i odbacivanje garderobe, se poveća čak 30% tokom zimskih praznika, što održava brzu modu i podstiče njen negativan uticaj na okolinu.
- Oko 300 miliona plastičnih čaša i cevčica se iskoristi samo za novogodišnje i božićne praznike u Engleskoj. Pošto plastika nije biorazgradiva, to u mnogome doprinosi zagađenju — kao i 750 miliona flaša i 500 miliona konzervi koje se takođe bace u ovom periodu.
Kako da smanjimo otpad koji generišemo tokom praznika?
Sada se sigurno pitate šta možete da učinite da smanjite otpad koji proizvodite tokom praznika? Očigledno rešenje je pametna kupovina. Strateško planiranje obroka je ključ do smanjenja hrane koja završi, neupotrebljena i pokvarena, na deponijama. Pre nego što odete u kupovinu, dakle, dobro promislite o količini hrane koja vam je potrebna — planiranje, kreiranje i praćenje recepata vam može pomoći u određivanju tačne razmere i količine potrebnih namirnica.
U slučaju da primetite da će vam preostati hrane, razmislite o tome sa kim je možete podeliti (porodica, prijatelji i komšiluk) i gde je možete donirati (poput solidarnih kuhinja u najbližem gradu). Određenim namirnicama možete nahraniti i napuštene životinje.
U okviru pametne kupovine se podrazumeva i smanjenje proizvoda za jednokratnu upotrebu. Plastični tanjiri, čaše i cevčice, kao i drugi propratni proizvodi koji se često nađu na novogodišnjim trpezama zaista nisu neophodni za ugodne praznike.
Kao što pretpostavljate, drugi važan korak je smanjenje upotrebe ukrasnog papira za uvijanje poklona. Ako baš morate da iskoristite ukrasni papir ili kesu, gledajte da to bude recikliran materijal koji se ponovo može upotrebiti. Alternativno, iskoristite stare novine, tkaninu i ostale slične materijale da napravite jedinstven omot.
Naposletku, neke poklone i ne morate upakovati, a posvetu i čestitke možete napraviti sami i same od starog papira, korica, kartona i sličnih materijala. Tako ćete poklon dodatno personalizovati i zabaviti se.
Ne treba zaboraviti ni važnost odabira pravog poklona. Umesto proizvoda napravljenih upotrebom fosilnih goriva, a koji sadrže teško ili potpuno nerazgradive materijale, birajte da poklonite iskustva i trenutke. Dobra opcija je i kupovina second-hand (druga ruka; već korišćena roba) proizvoda, jer im tako produžavate život i spašavate životnu sredinu od narastajućih deponija.
Uostalom, 41% ispitanika i ispitanica prijavljuje da kupovina second-hand robe značajno štedi novac. Lokalna kupovina — uz odgovornu kupovinu od odgovornih kompanija — takođe ima niz pozitivnih uticaja za društvo.
Sve su ovo, razume se, predlozi koje možete praktikovati da smanjite otpad koji generišete i inače tokom godine, ne samo kada su praznici.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Nedeljna ukrštenica #7
Ljudska praznična hrana koju psi i mačke smeju (i ne smeju) da jedu
