Ako do sada niste koristili/e veštačku inteligenciju u poslu ili privatnom životu, verovatno se ubrajate u manjinu svetske populacije. U Januaru 2023. godine, tek dva meseca nakon lansiranja, ChatGPT, odnosno alat koji simulira dijalog uz pomoć veštačke inteligencije, imao je 100 miliona aktivnih korisnika i korisnica. Godinu dana kasnije, ovaj broj postao je standard za nedeljno korišćenje.
Ubrzo nakon lansiranja ChatGPT-a u javnost, pojavilo se još alata veštačke inteligencije koji pretenduju da vrše istu ili sličnu funkciju ,,ispomoći” za korisnike. Stability AI, Midjourney, i Google Gemini su samo neki od njih, i svi žele da odgovore na naša pitanja, pruže nam savete, i, jednom rečju, prosto zamene manualne internet pretrage efikasnijom i preciznijom uslugom.
U slučaju planiranja putovanja, na primer, možete jednostavno pristupiti nekom od alata veštačke inteligencije i ,,pitati ga” koja su najbolja mesta za letovanje prema vašem budžetu i sklonostima, i dobićete čitavu listu preporuka. Veštačka inteligencija će vam zatim pružiti sve ostale savete u vezi sa putem koje su vam potrebne — kako stići do odredišta, koje glavne lokalitete posetiti, gde piti kafu i ručati, i tako dalje.
Bez sumnje, ova mogućnost mnogima može izgledati kao korisna. Ako ste u žurbi ili prosto ne volite duga istraživanja koja se obično svode na pretragu na Google-u, u samo nekoliko klikova možete dobiti sve potrebne odgovore uz pomoć alata kao što je ChatGPT.
U centru ove priče, kao i u svim drugim pričama o ubrzanom razvoju tehnologije i njenom uplivu u svakodnevni život, nalazi se tema pristupačnosti. Veštačka inteligencija se vidi kao koristan alat za omogućavanje širem spektru ljudi da koriste raznovrsne usluge koje internet ima da pruži, što im možda drugačije ne bi bilo dostupno.
Na primer, nasuprot standardnim internet pretraživačima, veštačka inteligencija ima sposobnost da prepozna objekte i lica, pročita tekst, i pruži savete za navigaciju internet stranica. Ovo može biti veoma korisno za osobe sa invaliditetom. Ljudi sa oštećenim sluhom ili vidom ili slabijom mobilnošću se mogu osloniti na alate veštačke inteligencije, kao što su chatbot-ovi, da im pročitaju čitave tekstove i opišu slike i videe radi lakšeg snalaženja na internet stranicama.
Ali, da li se nešto krije iza ovog upornog isticanja pristupačnosti u prvi plan, i da li postoje negativne posledice upliva veštačke inteligencije u industriju turizma (pa i sve ostale sfere društva)?
Potencijal veštačke inteligencije u okviru industrije turizma
Kao što je gore spomenuto, glavni benefit tehnologije bazirane na veštačkoj inteligenciji nalazi se u njenoj pristupačnosti i efikasnosti. Korisnici i korisnice alata kao što je ChatGPT brzo i lako mogu pronaći dostupne letove i vožnje do željenih destinacija, preporuke za najjeftinija ili najlepša letovališta, savete za posete lokaliteta i mnoge druge sugestije za koje bi drugačije bilo potrebno provesti sate istraživanja. Veštačka inteligencija sve ovo može učiniti u samo nekoliko sekundi ili minuta.
Ovaj način pretrage bi takođe mogao da pruži različite mogućnosti reklamiranja za turističke agencije i ostale kompanije koje svoje poslovanje baziraju na turizmu. Upotreba alata veštačke inteligencije bi mogla da omogući bolju personalizaciju iskustva za sve korisnike i korisnice usluga jedne kompanije i tako ih privuče da dalje koriste njene usluge.
U isto vreme, međutim, svi ovi benefiti skrivaju i moguće negativne posledice po društvo i čitavu planetu.
Problem zamene radne snage
Ako bi veštačka inteligencija zamenila savete turističkih agencija i organizacija, samostalnih putnica i putnica, magazina i drugih pisanih izdanja, šta bi to trebalo da znači za ljude kojima glavni izvor prihoda zavisi upravo od ovog posla? Pisci i spisateljice i turistički agenti i agentkinje, ali i mnogi drugi radnici i radnice iz ovog sektora bi mogli/e da ostanu u potpunosti bez svojih radnih mesta — a ne samo bez dnevnih zadataka.
Drugi potencijalni problem jeste potpuna zamena ličnih iskustava lokalnog stanovništva iz određenih destinacija hladnom i generalnom preporukom mašina. Algoritmi koji pokreću alate veštačke inteligencije da daju ljudima sugestije za planiranje putovanja (ili bilo kakvih drugih aktivnosti) to čine s obzirom na podatke koje prikupe u već postojećim internet bazama. Stoga, da li ćemo postati limitirani ,,već viđenim” sadržajem i iskustvima ako sve prepustimo veštačkoj inteligenciji? I da li će mašine ikada biti sposobne da preporučuju nešto drugo osim najpopularnijih letovališta i lokacija? Ljudsko znanje i iskustvo su u ovom slučaju neprikosnoveni — bar još uvek.
Naposletku, veštačka inteligencija i dalje pravi značajne greške — da ne nazovemo to lažima — u dijalozima. Na primer, CBS je tokom demonstracije Bingovog rešenja veštačke inteligencije primetio da je chatbot preporučio pogrešan plan puta. Međutim, kada je upitan da ispravi grešku, alat je prosto izmislio grad kao rešenje.
Etičko pitanje planiranja putovanja uz pomoć veštačke inteligencije
Činjenica da je veštačka inteligencija (još uvek) sklona greškama ne predstavlja problem samo zato što bi mogla da navede korisnike i korisnice na pogrešan trag i put. Jedno od suštinski važnih pitanja jeste da li bi trebalo dozvoliti veštačkoj inteligenciji da prikuplja i upravlja ličnim podacima.
Da li je etički naučiti mašinu da ubira lične informacije i koristi ih za preporuke bilo koje vrste, budući da bi to moglo takođe da da moć veštačkoj inteligenciji da manipuliše korisnicima i korisnicama i navede ih na akcije koje mogu imati potencijalno dalekosežne negativne posledice po čitavo društvo i planetu? Ovo pitanje se već opširno problematizuje u tehnološkom svetu, i mnogi profesionalci i mnoge profesionalke iz različitih industrija izražavaju svoju zabrinutost zbog lansiranja alata veštačke inteligencije bez uzimanja u obzir posledica koje takva akcija može da ima.
Ali to nisu jedina etička pitanja koja bi trebalo da interesuju širu javnost. Alati, kao što je ChatGPT, koji koriste veštačku inteligenciju zahtevaju znatno viši utrošak električne energije nego svi drugi internet mediji. Prema nekim kalkulacijama, veštačka inteligencija bi sveukupno mogla da troši energije koliko i cela Francuska do 2030. Pitanje je, dakle, da li su države spremne i sposobne da regulišu vrtoglavi uspon tehnologije u skladu sa sve većom potrebom da se zaštiti životna sredina i smanji emisija štetnih gasova i utrošak neobnovljivih izvora energije?
Nažalost, trenutno se ovo pitanje prenebegava pričom o korisnosti i pristupačnosti veštačke inteligencije, čime se pažnja javnosti odvlači od egzistencijalno gorućih pitanja.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
