Od 100 do 1,000 godina — toliko plastika može da preživi u prirodi, daleko duže od čoveka koji je napravi. Ona nije biorazgradiva, te se u ovom procesu polako razlaže u prirodi i ispušta štetne materije u atmosferu i zemljište. Upravo o uticajima plastike na životnu sredinu ćemo govoriti u ovom tekstu, u susret ,,Julu bez plastike”, globalnom pokretu koji teži da motiviše smanjenje upotrebe plastike i unapređenje životne sredine.
Načini na koje plastika ugrožava zdravlje planete
Proizvodnja plastike je dostigla 435 miliona tona u 2020. godini, a bez ikakve akcije ka njenom smanjenju, taj broj će se povećati za 70% do 2040. godine. Naročito zabrinjava podatak da se svake godine stvori oko 350 miliona plastičnog otpada, a tek mali deo toga se zapravo reciklira. Najveći deo završi na deponijama ili se neadekvatno uništava, doprinoseći još većem zagađenju životne sredine.
U nastavku saznajte kako to razgradnja plastike u prirodi, i njeno uništavanje, utiču na celokupno zdravlje planete.
Pretnja po vodene ekosisteme i žive vrste
Oko 12 miliona tona plastike dospe do okeana godišnje, narušavajući ekosisteme koji zavise od prirodnog ciklusa u kome nema mesta za ljudski načinjen materijal (a naročito ne za onaj koji nije biorazgradiv). Kako ovaj otpad utiče na morski život?
Oko 100,000 vodenih sisara strada zbog plastike svake godine. Životinje redovno dolaze u kontakt sa delovima plastike — od krupnih koji dovode do telesnih povreda, do sitnih koji uzrokuju trovanje.
Krupni delovi plastike mogu da se zabodu u delove tela životinja, ili se obmotaju oko njih, praveći im povrede od kojih ne mogu da se izleče samostalno ili uzrokujući trenutno gušenje i pogubno zatočeništvo. Sitni delovi plastike su nevidljivi oku, i životinje ih mogu slučajno progutati, te stradati od gušenja ili trovanja iz toksina koje plastika prenosi.
- Oko 300,000 kitova, delfina i pliskavica (morskih svinja) strada od plastičnih ostataka ribarske opreme. Jedan kit je čak pronađen mrtav sa 40 kilograma plastike u stomaku.
- Morske kornjače često pomešaju plastične kese sa meduzama a ribarske mreže sa morskom travom, što ih navodi da ih pojedu. Plastika u želucu uzrokuje lažnu sitost koja vodi do smrti od izgladnjivanja, a neke životinje se direktno i uguše gutanjem plastike.
- Istraživanja su pronašla mikroplastiku u dve trećine od preko 500 vrsta ribe, a mnoge od njih se nalaze u ishrani drugih životinja, pa i ljudi.
I drugi morski organizmi stradaju zbog toksičnosti plastike. Koralni grebeni polako umiru, a sa njima i čitav zid odbrane od velikih talasa, oluja i poplava, prirodnih katastrofa koje dalje uzrokuju izmenu drugih ekosistema.
Negativni uticaj na kopnene ekosisteme
Zamislite one milione tona plastičnog otpada, a onda ih povežite sa činjenicom da tek 16% te količine bude reciklirano. Ostatak završi na deponijama ili se uništava paljenjem. Ovo je problematično na nekoliko nivoa.
Na prvom mestu, plastika je sintetički materijal koji se dobija iz veoma energetski zahtevnog procesa, najčešće iz fosilnih goriva poput nafte, gasa i uglja. Sam ovaj proces ispušta štetne materije u okruženje, a da ne govorimo o tome da se tokom njega brojne druge hemikalije dodaju nastajućoj masi kako bi poprimila oblik koji proizvodima daje definišuće karakteristike.
Nakon što se izbaci iz upotrebe, što je često, budući da se dosta plastičnih proizvoda koristi jednokratno, ona se izbacuje na deponije ili pali radi uništenja. U prvom slučaju, izložena prirodnim elementima poput sunca, kiše i snega, plastika se polako razlaže ispuštajući toksične supstance u zemljište, vazduh i vodu. U drugom slučaju, postupak paljenja otpušta štetne gasove u atmosferu, što dalje takođe uzrokuje zagađenje vazduha, a zatim i zemljišta i vode.
Procenjuje se da su proizvodnja i paljenje plastike samo u 2019. godini dodali više od 850 miliona metričkih tona gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu. To bi bilo jednako emisijama oko 189 termoelektrana na ugalj.
Zagađen vazduh ima dalekosežne posledice po zdravlje čitave planete. Udisanjem toksičnih materija, životinje i ljudi su naročito pod direktnim rizikom od ozbiljnih zdravstvenih tegoba. Zemljište i vode ispunjene toksinima nisu ništa ,,manje opasne” zbog toga što se njihov uticaj odvija manje neposredno. Toksične supstance putem njih ugrožavaju zdravlje i sposobnost biljaka da normalno proizvode kiseonik i plodove na koje se oslanjamo za preživljavanje. Putem ovih plodova i mi, kao i druga živa bića na planeti, unosimo toksine u svoj organizam, izlažući ga riziku od raznih tegoba i bolesti.
Pogoršanje klimatskih promena
Emitovanje štetnih gasova u atmosferu preti da pogorša klimatske promene i time onemogući limitiranje globalnog zagrevanja na 1.5°C. Ako se proizvodnja i uništavanje plastike nastavi istim tempom kao do sada, gasovi sa efektom staklene bašte će se uvećati na 56 giga tona emisije ugljen dioksida do 2050. godine.
Problem sa prekomernom proizvodnjom ugljen dioksida je u tome što veće količine ovog gasa prikupljaju više toplote od sunčevih zraka, te tako i više zagrevaju samu planetu. Sa većim temperaturama dolazi ono što smo već imali i imale prilike da iskusimo: ekstremne vremenske prilike, poput suša, uragana, kišnih oluja i toplotnih talasa. Osim što dovode nestabilnost u naše živote i staništa, ove nepogode prete i da uruše balans ekosistema od kojih zavisi naš opstanak.
Doprinos društvenim nejednakostima
Iako efekti proizvodnje i uništavanja plastike utiču na celu planetu bez izuzetka, direktno i najviše su obično pogođeni najnerazvijeniji društveni segmenti. Zagađenje vodenih ekosistema najviše utiče na zajednice koje zavise od ribolova, turizma, i povezanih aktivnosti za preživljavanje. Da ne govorimo o tome da su najvećim zdravstvenim rizicima direktno izloženi upravo oni ljudi koji naseljavaju područja u kojima se vrši proizvodnja, taloženje i uništavanje plastike. Tako geografski udaljenije zajednice često i ne uspevaju da prepoznaju koliko određene ljudske aktivnosti, poput preteranog oslanjanja na plastiku, utiču na celu planetu.
Jul bez plastike: Zašto je važan, i kako se pridružiti akciji?
Jul bez plastike je globalni pokret koji ima za cilj da pomogne ljudima da smanje upotrebu plastike, a samim tim i njeno preterano bacanje i uništavanje. Zasniva se na promociji jednostavnih, zdravijih svakodnevnih izbora koji dugoročno mogu imati veliki pozitivan efekat na životnu sredinu.
Ovaj pokret, na primer, predlaže da se izbegne upotreba jednokratne plastike, poput plastičnog pribora za jelo, slamčica, čaša i flaša. On objavljuje i čitav niz predloga i vodiča do boljih, efektnijih praksi kod kuće, na putu ili poslu, i u drugim životnim situacijama i prilikama.
Za više saveta o tome kako da učestvujete u Julu bez plastike, ali i generalno promenite svoje navike za zdraviju planetu, posetite zvaničnu web stranicu ove organizacije. Naše inovativne i jednostavne savete za svakodnevno smanjenje oslanjanja na plastiku pronađite u ovom tekstu.
Izvor naslovne fotografije: Magnific
MOŽDA VAM SE SVIDI
Nedeljna ukrštenica #31
