Predstavu „Ričard III” u pozorištu KPGT ne treba propustiti

Predstava „Ričard III” je kultna istorijska drama koju je napisao i postavio na scenu Viljem Šekspir krajem 16. veka. Zanimljivo je gledati postavke Šekspirovih dela na modernoj sceni, jer, budući da se igraju već nekoliko vekova, današnji dramaturzi/kinje moraju uložiti veliki trud kako bi savremenoj publici predočili vanvremenska dela na neki nov i originalan način.  

Tim ljudi u pozorištu KPGT je to učinio veoma uspešno, te vam prensimo naše utiske i razloge zašto neizostavno treba da pogledate ovu predstavu dok je još na repertoaru.

Radnja Šekspirove drame „Ričard III”

Predstava „Ričard III” prati uspon i kratku vladavinu Ričarda, vojvode od Glostera, i ona je nastavak Šekspirovih drama koje se bave tematikom Ratova ruža. Budući da se oslanja na podrazumevano istorijsko znanje, predstava kreće in medias res, odnosno, odmah vas vodi u srž priče. 

Radnja je veoma sabijena i scene se brzo smenjuju, te je na momente teško ispratiti promene svih likova. Čini nam se da bi kraći uvod od par rečenica olakšao razumevanje ljudima koji nisu upoznati sa ovim istorijskim periodom. Svakako ne bi bilo loše da se pripremite unapred kraćim prelistavanjem zaboravljenih udžbenika istorije (ili pročitajte sažetak poput ovog). 

Borba za moć i makijavelistički pristup politici glavne su teme predstave, a Ričard ne preza ni od čega da ostvari svoje ambicije i koristi svoju inteligenciju da manipuliše ljudima koji čine gnusne stvari, pri tom nikad direktno ne prljajući svoje ruke. Šekspirov vanvremenski način pisanja učiniće da se osetite kao da i vi poznajete nekog Ričarda u svom životu. 

Iako anti-heroj i zločinac, Ričard je predstavljen ambivalentno. Publika želi da vidi njegov uspon izveden do kraja i tek nakon što pređe određenu granicu (što nećemo otkrivati zbog spojlera), okreće se protiv njega i počinje da se raduje njegovom padu. 

Kako je postavljena predstava „Ričard III”

Predstava je maestralna u svojoj izvedbi, a posebno u scenskoj postavci i performansu glumaca i glumica. Izvodi se napolju (obucite deblju jaknu ukoliko idete u hladnijem periodu!), pod mesečinom, a publika je postavljena u dva reda između kojih se odigrava radnja. Zamislite kraljevsku procesiju i narod koji ide za povorkom (da, publika je „dobri narod Engleske” koji prati kraljevsku porodicu i pomera se tako da prati hod glumaca i glumica). 

Bilo bi dobro da je postojalo par statista/kinja u publici da olakša ovo kretanje, te da učini publiku „pravim narodom Engleske” uz poneke komentare i opaske, jer je publika ovako bila veoma pasivna i često kaskala za scenom koja se izmicala. 

Na sredini scene u jednom velikom nizu postavljena je vatra i ona se održava tokom cele predstave, a glumci i glumice je koriste da obnove svoje baklje koje im osvetljavaju lica, kao i da posebno naglase neke važne momente i dešavanja (druga scenska osvetljenja se isto svesno koriste za potrebe radnje). 

Vatra razdvaja i dva tipa likova, Ričarda i njegove retke saveznike koji idu svojom trakom ka kruni, i druge likove koji mu „stoje na putu” i (in)direktno mu se suprotstavljaju idući suprotnom trakom.

Celokupna scenska postavka učestvuje u tumačenju radnje sugerišući publici na šta da se fokusira. Uspešno se naglašava Ričardova gramzivost i podlost, kako kroz manir glumca (Luka Pavlović), tako iz kroz vizuelnu postavku. Ričard, naime, obučen u crno dok je mrak napolju, stoji (uz pomoć rekvizita) iznad svih ostalih glumaca/ica. 

Ričard je sve vreme prisutan na sceni i kreće se veoma sporo, a osvetljen je samo kada govori. Akcije i govore drugih on prati iz senke okružen svojom svitom. Ovom postavkom se naglašava njegov stav da je uzvišeniji i bolji od drugih ljudi, te da zato i sme da ostvari svoje ambicije. On želi da zgrabi više od onoga što mu je pripalo rođenjem jer misli da to zaslužuje, te i nas pokušava da ubedi u isto. 

U zaključku, podstičemo vas da predstavu pogledate, a mi izražavamo veliku pohvalu za reditelja Ljubišu Ristića, scenografkinju i kostimografkinju Bojanu Ristić, kompozitora Gabora Lenđela i celu glumačku postavku pozorišta KPGT u Beogradu koji su postavili predstavu na jedan inovativan način i omogućili nam novo čitanje ovog književnog klasika. 

Izvor naslovne fotografije: Danijela Mazić