Prirodni suplementi koji mogu pomoći u regulaciji stresa

Kada broj svakodnevnih obaveza i briga postane preveliki, stres se javlja kao najčešća posledica života pod pritiskom. Poslednjih godina, nažalost, bilo je mnogo razloga da svako od nas iskusi pojačan stres, počevši sa turbulentnim globalnim previranjima i ratovima, inflacijom i brojem tragedija koje su nas zadesile. Zato ne čudi što nam najnovija istraživanja pokazuju da čak 79% ispitanika i ispitanica globalno prijavljuje bar neki nivo stresa, a kao najčešće uzroke navode posao i finansije.

Ako se i vi pronalazite u ovoj grupi ljudi, verovatno ste već potražili/e načine da se oslobodite stresa — ili ga bar smanjite — počevši sa otklanjanjem uzroka problema, kao što je promena iscrpljujućeg a slabo plaćenog posla ili prekid toksičnog odnosa. Neke uzročnike stresa, ipak, nije moguće jednostavno udaljiti ili otkloniti, te smo primorani/e da tražimo druge načine borbe sa stresom, kao što je praktikovanje redovne fizičke aktivnosti, izbalansirane ishrane i boravka u prirodi. 

U poslednje vreme, prirodni suplementi su napročito popularni za trenutno ublažavanje simptoma stresa, budući da su neki od njih u raznovrsnim studijama pokazali veliki potencijal u ovom polju — a, kako samo ime kaže, dobijaju se iz prirodnih izvora. Danas za vas otkrivamo neke od najpopularnijih prirodnih suplemenata koji se često koriste za regulaciju stresa.

Važna napomena: Razgovor sa stručnim licem se uvek preporučuje kao prvi korak u tretiranju stresa, a naročito ukoliko mislite da patite od anksioznosti i depresije. Terapeut ili terapeutkinja će vam dati najbolje smernice i kada je reč o upotrebi prirodnih suplemenata za umanjenje stresa. 

Ašvaganda

Koren biljke pod nazivom ašvaganda se još davnih dana koristio u Indiji za povećanje sposobnosti čoveka da izdrži fizičke i psihičke stresore. Ova biljka je naročito je dobila na popularnosti zbog svog potencijala da poboljša kvalitet sna i smanji akutni stres i anksioznost. 

Ašvaganda je zimzelena biljka koja uglavnom potiče iz tropskih i suptropskih krajeva Azije, Afrike i Evrope. Kao suplement se uzima oralno, a dostupna je u vidu praha koji se razmućuje u vodi i tableta. Generalno se preporučuje uzimanje od 300 do 600 miligrama (najšešće korena) ašvagande dnevno za tretman generalne anksioznosti čoveka, ali svaki proizvod će imati specifičnije instrukcije u zavisnosti od forme. 

Kao i kod drugih proizvoda i suplemenata, važno je imati na umu da ašvaganda može izazvati neka umerena negativna dejstva pri prekoračenju doze, poput bolova u stomaku i mučnine. Ne preporučuje se, takođe, kod ljudi koji imaju problema sa jetrom.

Zlatni koren

Poznat i kao Rhodiola rosea, zlatni koren je atraktivna biljka sa žutim cvetovima koja obično raste na velikim nadmorskim visinama, u suvom tlu i kamenju pored mora i u planinama. Njeni benefiti za zdravlje su otkriveni davno. Zlatni koren je poznat kao sastavni deo tradicionalne medicine Evrope i Azije, a naročito Švedske, Norveške, Islanda, Rusije i Kine.

Ova biljka se već vekovima koristi da pospeši fizičku izdržljivost i otpornost na infekcije, gastrointestinalne probleme, umor, depresiju, impotenciju i anemiju. Zato brojne nove studije pokušavaju da pronađu nove načine da ovu biljku inkorporiraju u lečenje i unapređenje zdravlja čoveka, od posepšivanja generalnog imuniteta do regulacije simptoma stresa i depresije.

Zlatni koren, kao i ašvaganda, dolazi u formi praha ili kapsula, a preporučena dnevna doza uglavnom varira od 200 do 600 miligrama na dan. Prekoračenje doze može dovesti do negativnih efekata kao što su vrtoglavica i suva usta.

Valerijana

Valerijana je višegodišnja biljka iz Evrope i Azije koja se često može naći u prodaji kao dijetetski suplement. Ona se u lekovite svrhe koristila još u Antičkoj Grčkoj, prvenstveno za tretman insomnije, a zatim i glavobolju i nervozu. 

Koren valerijane, koji se melje u prah i prerađuje u kapi ili kapsule, sadrži hemijske komponente poznate po sedativnim, ali i anksiolitičkim, sposobnostima. Najčešće se preporučuje u dozama od 400 do 600 miligrama dnevno. 

Negativne strane valerijane mogu biti glavobolja, uznemiren stomak i preskakanje otkucaja srca, ali je konzumacija ove biljke generalno bezbedna do 28 dana uzastopno.

Kanabisovo ulje

Dok su se ostali prirodni suplementi koje smo spomenule koristili vekovima, kanabisovo ulje je dugo bilo zabranjeno, prevashodno zbog nedovoljnog razumevanja opojnih svojstava biljke iz koje se dobija. Ali kanabis je korišćen u lekovite svrhe hiljadama godina širom Kine, Egipta i Grčke zbog svoje sposobnosti da ublaži hronični bol, mučninu, anksioznost, pa čak i napade epilepsije.

Kada je reč o stresu, kanabisovo ulje dokazano deluje na njegovo smanjenje, a ujedno pomaže i u regulaciji sna. Uzima se oralno, obično tako što se pipaljkom utrlja u nepca, a preporučena doza varira, ali se za anksioznost najčešće preporučuje od 150 do 900 miligrama dnevno.

Prekomerna ili neadekvatna upotreba kanabisovog ulja može izazvati suva usta, nizak pritisak, dijareju i umor.

Kamilica

Jedan od najpopularnijih (i najstarijih!) biljnih čajeva na celom svetu dolazi od biljke iz roda belih rada. Kamilica se smatra lekovitom biljkom, a koristila se hiljadama godina za tretman visoke temperature, zapaljenskih procesa u organizmu, bolova u mišićima, insomnije, menstrualnih bolova, gastrointestinalnih problema, reume i još mnogo toga. 

Osim toga, čaj od kamilice se pokazao izuzetno efikasnim kod umanjenja stresa i anksioznosti, a može se piti više puta dnevno, bez rizika od neželjenih dejstava.

Magnezijum

Magnezijum se kao mineral prirodno nalazi u našem telu i učestvuje u nizu procesa koji regulišu biohemijske reakcije našeg tela, poput sinteze proteina i funkcionisanja mišića i nerava. Može se desiti, ipak, da telo bude u deficitu ovog minerala. U tom slučaju se magnezijum preporučuje u formi suplementa sa ulogom podrške telu u kritičnim funkcijama. 

Izbalansiran nivo magnezijuma takođe može pomoći u regulaciji odgovora neurotransmitera u mozgu na stresore iz okruženja, ali i hormona stresa. Izvori zapravo sugerišu da nizak nivo magnezijuma u telu može povećati stres — i obratno — te je veoma važno da njegov unos bude adekvatan, naročito kod osoba koje već boluju od anksioznosti i depresije. 

Magnezijum se kao prirodni suplement preporučuje u dozi od 310 do 420 miligrama za odrasle. Prekomerna upotreba magnezijuma može dovesti do niza negativnih efekata, uključujući dijareju, mučninu, slabost u mišićima i letargiju. 

Omega-3 masne kiseline

Omega-3 masne kiseline spadaju u zdrave ,,dobre” masti i imaju veoma važnu ulogu u našem telu. One pomažu rad ćelija, pružaju telu energiju i još mnogo toga. Ali, budući da omega-3 masne kiseline unosimo jedino kroz hranu, kao, na primer, ribu i semenke, može se desiti da čovek ne unese dovoljno ovih masti u organizam. U tom slučaju, omega-3 masne kiseline se preporučuju kao prirodni suplementi. 

Izbalansiran unos omega-3 masnih kiselina se takođe preporučuje zarad umanjenja stresa, jer osim regulacije drugih funkcija u organizmu, one mogu pozitivno uticati na rad hormona stresa. Studije sugerišu da ,,dobre masti” mogu povećati otpornost organizma na stresore, ali i pomoći u lečenju depresije. 

Omega-3 masne kiseline se kao prirodni suplementi uzimaju u formi kapsula, obično u dozi od 2 grama dnevno. Treba, ipak, imati na umu da prekomerna konzumacija može dovesti do poremećaja u imunitetu organizma.

L-teanin

Aminokiselina koja se prirodno nalazi u zelenom i crnom čaju, L-teanin je poznat po tome što snižava stres u organizmu, poboljšava raspoloženje i reguliše san. 

Preporučena doza L-teanina je od 50 do 450 miligrama dnevno, u zavisnosti od namene. Kod ovog, ali i ostalih prirodnih suplemenata na našoj listi, preporučena je konsultacija sa izabranim lekarom/kom pre upotrebe. Stručno lice će vas najbolje posavetovati da li i kako bi trebalo uzimati određene suplemente, naročito s obzirom na vašu specifičnu zdravstvenu situaciju. 

Imajte na umu da čak i prirodni suplementi mogu negativno reagovati sa drugim suplementima i lekovima.

Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman.

Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.

Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu. Rezon Magazin nije naučna publikacija. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera.

Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.

Izvor naslovne fotografije: Freepik