Vrlo važna informacija tokom praznika i skoka cena i stresa koji prate potrošački sistem jeste da postoji prodavnica besplatne hrane u Zagrebu i da se zove Džabac. Poput prodavnica cirkularne mode, dakle prodavnica besplatne odeće, obuće i modnih dodataka, prodavnica besplatne hrane stvorena je na ideji samoorganizovanja i razmene dobara.
Naime, grupa aktivista i aktivistkinja stvorila je, u Zagrebu na uglu Adžijine i Žajine, prodavnicu besplatne hrane, i svakog petka od 14 do 17 časova omogućuje razmenu hrane (i drugih osnovnih potrepština, ranije i odeće, ali to trenutno nije opcija). Aktivistkinje i aktivisti imaju zajedničku ideju stvaranja prostora u kome osnovne ljudske potrebe nisu merene kapitalističkom vrednošću, to jest novcem. No, da bi hrana bila besplatna, mora da postoji shema razmene.
U Džabac je moguće doneti hranu (na primer onu koja je nekome višak) i/ili uzeti hranu koja vam je potrebna. Stoga, ne morate doneti, primera radi, kilogram šećera da biste uzeli/e kilogram brašna. Iz Džabca se hrana uzima po potrebi, a donosi po mogućnosti. (Poznata ideja koju je (načelno) gajio i sistem socijalističke Jugoslavije.)
Kako Džabac funkcioniše po principu samoorganizovanja, (u šali) možemo reći da se ovde ujedno gaje tradicionalne (komunske) vrednosti i alternativa sistemu koji izgladnjuje i uništava. (Šalu na stranu) Iz Džabca su nam objasnili/e zašto je suštinski potrebno da postoje ovakvi prostori u ovom stadijumu kapitalizma:
,,Ljudi su obeshrabreni sistemom, a i svima nama fali nade i mašte u borbi sa kapitalizmom, zato je potrebno da postoje alternative i alternativni sistemi poput Džabca. Na svako „to nije realno izvodljivo“ alternativni sistemi poput Džabca govore „i te kako jeste, a evo i kako je moguće“.“
Džabac je jedan otvoreni prostor u koji svi mogu da dođu i uključe se u borbu. Mogu zajedno sa drugim istomišljenicima i istomišljenicama da razmišljaju kako bi stvari u svetu mogle da se poboljšaju. Dakle, pored toga što u Džabcu možemo da (besplatno) dodelimo, uzmemo i razmenimo hranu, ovde možemo i da ohrabrimo jedni/e druge u borbi.
Stoga, u prodavnici besplatne hrane možemo da sretnemo sve koji/e žele da kroz različite akcije pronađu način da pokažu da je kapitalizam šupalj i da ovakvi prostori ne samo da krpe nedostatke, već predstavljaju alternativnu suštinu. No, vratimo se ljudima kojima je trenutno potrebnija besplatna hrana, a koji jesu srž ideologije ovog prostora. Koja skupina ljudi sličnih karakteristika najčešće dolazi u ovaj prostor, i, nadalje, šta to govori o trenutnom sistemu, kroz analizu posetitelja/ki, objasnili/e su nam iz Džabca:
,,Definitivno najviše dolaze stariji ljudi. Starost jeste oblik socijalne marginalizacije i skupina ljudi sa posebnim potrebama u koju ćemo svi kad tada doći. Upravo zato, stariji ljudi sa sobom nose posebnu težinu i na njima se vidi gde sistem puca, te su njima prostori poput Džabca preko potrebni. Takođe, oni su odgajani u drugačijem sistemu te je njima ideja „davati i uzimati za dž“ normalizovana i čak poželjna.“
Dakle, stariji ljudi su ti koji traže najviše podrške od alternativnih sistema, te se kroz taj talas vidi totalno sistemsko zapostavljanje onih od kojih (više) ne može da se profitira. Tako prostori poput Džabca predstavljaju alternativu različitim sferama kapitalizma.
Potom, prodavnica besplatne hrane kao što je Džabac suštinski proširuje svoju brigu o marginalizovanim ljudima i na životinje i prirodu jer smanjuje resurse koji se crpe iz biljnog i životinjskog sveta sistemom razmene onog što je nekome višak, a nekome preko potrebno. Zato, ukoliko ste u Zagrebu (a u Srbiji postoje slične opcije), ne oklevajte da hranu potražite u Džabcu ili, kao unikatni praznični poklon celoj planeti, donirate namirnice.
Izvor naslovne fotografije: Rezon Magazin
MOŽDA VAM SE SVIDI
Kako pomoći ljubimcima da lakše prebrode stresnu sezonu pirotehnike?
Nedeljna ukrštenica #5
