Bestseler ,,Puter” od Asako Juzuki koricama i promo materijalom obećava uzbudljiv triler sa jakom društvenom podlogom. Ispostavlja se da je ovaj roman mnogo više uznemirujuć nego što to isprva izgleda, što ga čini i daleko uzbudljivijim. Kulinarske veštine i gastronomski užitak mešaju se sa nerazjašnjenim ubistvima i dubokom mizoginijom Japana, ostavljajući gorak ukus u ustima nakon svake stranice. ,,Puter” Asako Juzuki se čita sporo i sa naporom, i pitanje je da li se može pročitati (uopšte, a kamoli dvaput) sa uživanjem, ali je poenta oštra i nedvosmislena, te itekako važna, ne samo za društvo Japana, već i šire.
Zaplet je naizgled jednostavan. Gurmanka i kuvarica Manako Kađi se nalazi u zatvoru u Tokiju, osuđena za ubistva tri starija biznismena. Na teret joj se stavlja da je muškarce zavela svojim ukusnim kuvanjem, a onda ih, na različite načine, ubila. Tokom suđenja se otkrila i činjenica da je godinama živela od novca koji je zarađivala kao pratnja muškarcima, bilo da je to podrazumevalo i romantične odnose ili ne. Ovo je zaokupilo čitavu japansku javnost, ali Kađi je odbila da sa njom podeli pojedinosti svog života, ili prosto pokuša da se odbrani od optužbi u očima javnosti.
Novinarka Rika Maćida, pokušavajući da dobije ekskluzivni intervju, koji bi joj verovatno doneo uredničko mesto (prvo za ženu!) u novinarskoj agenciji, piše pismo Kađi, moleći je za recept njenog čuvenog goveđeg bujona. Tako se Rika postavlja kao zainteresovana za kuvanje ove žene, a ne njena zlodela.
Neiskusna i nezainteresovana za kuvanje, Rika isprva ima problema da dopre do Kađi. Vremenom, međutim, Kađi postaje zainteresovana za njenu ljubopitljivost i neumeće, te dobija želju da je poduči kulinarskoj umešnosti — a ona počinje od korišćenja putera.
Ova namirnica postaje okidač za otkrivanje čitavog kulinarskog sveta kod Rike, ali i života same Kađi, kao i njenih zločinstava. Svako novo jelo sa puterom novinarki otkriva novi pogled na svet, kao i detalj iz istrage ubistva.
,,Puter” Asako Juzuki je zapravo baziran na istinitoj priči. Kanae Kiđima, koja trenutno čeka u redu za izvršenje smrtne kazne, osuđena je za ubistvo tri muškarca 2009. godine u Tokiju. Umesto ka ubistvima kao takvim, međutim, mediji su se masovno okrenuli ka izveštavanju o izgledu i životu počiniteljke. Pitanje počinjenog palo je u drugi plan naspram pitanja kako je jedna ,,gojazna, pa samim tim i ružna” žena uspela da uopšte privuče muškarce — a odgovor se uglavnom zasnivao na suprotstavljanju jedne ,,tople, umešne kuvarice” naspram ,,rigidne, sposobne poslovne žene”.
Tako se otkrila duboka mizoginija japanskog društva, i roman ,,Puter” je upravo ovaj aspekt pokušao da rasvetli. Asako Juzuki se zapravo poigrala i važnim pretpostavkama oko ženskih zanimanja. Ako je žena zainteresovana za kuvanje, onda se podrazumeva da je ,,domaćica” vredna pažnje i zanimanja muškarca. Autorka raskrinkava ovaj mit, postavljajući kuvanje kao jedan moćan hobi i znanje koje ne znači i pokornost.
Sa druge strane, međutim, stoji i kompleksnost same ženske ideologije, odnosno perspektive. Kađi će novinarki reći:
,,Dve stvari ne mogu da tolerišem: feministkinje i margarin.”*
Ovako nam roman pokazuje koliko je ideologija jedna kompleksna stvar, a društvo ograničeno patrijarhalnim načelima. Žena koja je navodno ubila muškarce zbog njihove nesposobnosti (ili nepodobnosti) mrzi druge žene i zastupa sve stavove suprotne feminizmu, dok je društvo spremno da je okarakteriše kao ,,pomahnitalu” feministkinju — jer ko bi drugi bio spreman na takve radikalne, neetičke poteze?
Ideja da nefeministkinje mogu biti radikalnije čini se odveć užasnom za svet ušuškan u pogrešnim predstavama. Tako će u romanu i čitav ,,muški deo” javnosti biti užasnut i uplašen mogućnošću da žena koja ,,ne izgleda” i ,,ne deluje” kao feministkinja može zapravo ,,da zabode nož u leđa” svojim ,,dobrotvorima”. Kako muškarci onda uopšte mogu da budu sigurni u ovom svetu?
Dualnost i kompleksnost ideologije, odnosno njenog razaranja i formiranja, vidi se i u promeni novinarke Rike. Isprva ,,mršava” novinarka koja se svojim radom bori protiv mizoginije društva ali svoj izgled uklapa u društvenu viziju kako bi u njemu mogla da pliva, doživljava otkrovljenje u kontaktu sa Kađi. Isprobavanje novih jela zarad približavanja izvoru priče postaje samo izgovor. Rika suštinski otkriva slobodu čula. Ona, možda prvi put u životu, dozvoljava sebi da proba nove stvari i otkrije u čemu uživa bez straha od osude ili odbijanja.
Nakon što dobije na težini, njeni kilogrami postaju podsticaj svim ljudima oko nje za maliciozne komentare, ali oni više ne deluju na osobu oslobođenu brige o tuđim mišljenjima. Problem je što do ovog otkrivanja dolazi kroz sugestije ubice, i što se više otvara Kađi, to njeni stavovi i život prete da odu u krajnost osobe koja je tek naizgled ,,progresivna” a zapravo perpetuira tradicionalne stavove kroz priviđenje oslobođenosti. Tek kada Rika uspe da se otrgne njenom uticaju, ona zaista dolazi do određenog nivoa slobode koji je zasnovan na njenim sopstvenim željama, težnjama i stavovima.
U srži čitave priče o kulinarstvu i ubistvima nalazi se, dakle, tema društvenih očekivanja u vezi sa ženskim izgledom. Asako Juzuki je u intervjuu za Gardijan (Guardian) izjavila:
,,Ako prošetate Tokijom, svuda ćete videti reklame za gubitak težine i plastičnu hirurgiju. Sada je to sve verovatno gore nego pre 20 godina. Žene imaju poteškoće da kontrolišu svoju težinu, a tu je nebrojeno radnji u koje možete da uđete i kupite ukusnu hranu 24 časa dnevno. Iskušenja i pritisci su tu u isto vreme.” (prim. prev)
U ovakvoj atmosferi, od žena se očekuje da savršeno balansiraju svoje poslovne i privatne živote, a uz to i preuzmu odgovornost za postupke i osećanja muškaraca. Pod takvim stegama, individualna psiha puca ne samo ka unutra, već i ka spolja.
,,Puter” Asako Juzuki na maestralan način pokazuje ovu slojevitost društvenih očekivanja i stega. Ako se odlučite da ga pročitate, očekujte uznemirujuće, žive opise telesnog, od hrane preko seksualnosti, koji ostaju urezani u pamćenje, tako da nas živo podsećaju na opterećenost ljudske psihe pod ideološkim i patrijarhalnim načelima.
Ono što za kraj valja naglasiti jeste da je srpski prevod romana ,,Puter” Asako Juzuki mogao biti daleko bolji. Pokušaj praćenja autorkinog stila je jedna stvar, ali ,,kasapljenje” rečenica sasvim druga. Osim toga, urednički tim jedne velike izdavačke kuće i jednog bestselera je mogao, barem, da osigura gramatičku tačnost teksta.
Izvor naslovne fotografije: azerbaijan_stockers/Magnific
* ,,Puter” Asako Juzuki, prev. Maša Medić, Laguna, Beograd, 2026.
MOŽDA VAM SE SVIDI
Ideje za nesvakidašnji dejt
Nedeljna ukrštenica #33
