Popularne televizijske serije prate holivudsku potrebu za progresivnije napisanim junakinjama, te ženski likovi poslednjih decenija izlaze iz kuhinja, manje razgovaraju o muškarcima a više o sebi i stvaraju neraskidiva prijateljstva sa drugim ženama.
U moru hiperprodukcije, teško je pogledati svaku seriju koja zavređuje pažnju publike i kritike, te analizirati pozicioniranje i situiranje junakinja u njima. Zato smo odlučile da u ovom tekstu navedemo samo pet serija koje po mišljenju autorke teksta imaju progresivno napisane junakinje, a da vas, čitateljke i čitatelje, pozovemo da nam slobodno pošaljete svojih top pet!
Pre nego što počnemo sa listom, moramo da navedemo da je izbor napravljen u skladu sa narednim uslovima – novitet u prikazivanju junakinja (iskustva trans žena, Muslimanki…), novitet u formi (promena fokusa u narativu), ekskluzivnost i odbijanje građenja likova prema stereotipima. Shodno tome, moramo naglasiti da serija poput Nesalomiva Kimi Šmit (Unbreakable Kimmy Schmidt) nije našla svoje mesto na listi zbog iznenadnog, just because it’s funny (samo zato što je smešno; prim. prev), odabira glumice „bele“ puti Džejn Krakovski (Jane Krakowski) za ulogu starosedeteljke američkog kontinenta koja je izbelila kožu. S druge strane, u skladu sa antiimperijalističkim idealima autorke teksta, Veličanstvena gospođa Mejzel (The Marvelous Mrs. Maisel) nepodobna je za ovu listu zbog cionističkih načela svoje autorke.
A sada, lista.
We Are Lady Parts (od 2021)
Pank, London, pobunjene žene – nekad je dovoljno samo to reći. Šalu na stranu, topla i harizmatična serija autorke Nide Manzur (Nida Manzoor) prati pet prijateljica, Muslimanki, iz (mahom) radničkih londonskih porodica koje se probijaju na malu, alternativnu scenu svojim iskrenim i snažnim tekstovima o sopstvenoj poziciji u društvu. Bolji pank danas nećete dobiti, rekli/e bi mnogi/e.
Demistifikujući, sa neverovatnim poštovanjem i nežnošću, ideale ljubavi mlade Amine (Andžada Vasan), nove članice benda Lady Parts, prva sezona osvežava televizijski program sa šarenolikim, inteligentnim, duhovitim junakinjama. Pored doktorantkinje na biološkom fakultetu, Amine, upoznajemo, buntovnu Sajru (Sara Kamila Impi), dobroćudnu Bismu (Fejt Omol), namrgođenu, ali srdačnu Ajšu (Džulijet Motamed), i stub ekipe Momtaz (Lucija Šortuz).
Dok prva sezona daje simpatičan uvid u težnje mladih pankerki da prodrmaju londonsku scenu, kao i u Aminin ljubavni život i jačinu ženskog prijateljstva, druga sezona pokreće važnja pitanja, između ostalog i, opstanka ženskog prijateljstva, doslednosti idealima u kapitalističkom sistemu, odnosa religije i „rase“ i angažovane umetnosti. Ostajući optimistična i vedra, serija naglašava teme o kojima ne bi trebalo ćutati, a nemi krik (koji vam nećemo spojlovati) nastaje samo onda kada težina teme prelazi okvir topline serije.
Fleabag (2016-2019)
Razbijanje četvrtog zida nije bilo većeg intenziteta nego u Fleabag. Ideja da se svakodnevne muke jedne junakinje, koja sama upitno posmatra svoj moral i odluke, podele sa publikom od koje se traži reakcija razumevanja, podsmeha ili neodobravanja, poprilično je nelagodna.
S druge strane, kako Elen E. Džons (Ellen E Jones) u tekstu za The Guardian piše, junakinja Fleabag-a je posh (najkraće rečeno to je odlika životnog stila buržuja i buržujki), te nedaleko od istine, Džons primećuje da ne možemo govoriti o sveopštem ženskom iskustvu. No, ceo život čitamo romane/gledamo filmove i serije o junacima (da, muškarcima) visokog staleža koji su i te kako upitnih moralnih odluka, a koji od nas traže razumevanje kroz kad-kad patetično poimanje sopstva.
Junakinja Fleabag-a bar biva iskrena o svojoj poziciji u odnosu na društvo, muškarce, prijateljicu i porodicu. Niti junakinja, niti autorka Fibi Voler Bridž (Phoebe Waller-Bridge) ne smatraju Fleabag žrtvom sveopšteg mišljenja o moralu (inače bi se i serija drukčije zvala, zar ne). Autorka naprosto, pored humora i nefiltriranih dijaloga, koristi i „pad četvrtog zida“ da nas, kao publiku, uvuče u surovost i šarmantnost junakinjinog sveta – jer zašto ne bismo kao publika nastavili da patimo uz umetnost.
Derry Girls (2018-2022)
Serija o ratnom periodu, bez scena rata. Humoristička serija o zgodama četiri srednjoškolke i jednog srednjoškolca daje višeslojni uvid u dinamiku prvenstveno ženskog tinejdžerskog prijateljstva (siroti junak Džejms je uvek u drugom planu). Isključujući upliv patrijarhata, koji dovodi do trvenja, nerazumevanja i povremene udaljenosti u ženskom prijateljstvu temeljenog na iskrenoj ljubavi (poput onoga u franšizama Elene Ferante), autorka Lisa Makgi (Lisa McGee) ukrašava seriju optimizmom i toplinom.
Međutim, tamnija estetika, podređena „tmurnosti“ severnoirskih krajeva i „svedenosti“ tamnijih uniformi katoličkih redovnica i učenica katoličke škole, razbija osećaj ugodnosti koju serija o ženskom prijateljstvu stvara. S druge strane, nad simpatičnom dinamikom junakinja zloćudno stoji vreme devedesetih u Severnoj Irskoj, posebno u Deriju u kome se radnja dešava, i neizvesnost o daljem eskaliranju sukoba. Izlišne, ali u tom trenutku bitne, tinejdžerske svađe nasuprot realnoj opasnosti po život u žarištvu sukoba prepliću se na različitim narativnim nivoima, konstantno ispitujući pozornost publike.
Euphoria (od 2019)
Sem Levinson (Sam Levinson) osvežio je televizijski program za tinejdžere serijom koja srednjoškolski period određuje kao konfuzno doba puno patnje kojoj ne nalazimo korena. Autor je želeo da ukaže mladima da nisu sami u svojoj zbunjenosti, a budućim roditeljima tinejdžera da pomogne u razumevanju nekontrolisane promene i distanciranosti kod dece u tom periodu. Ili što bi internet rekao, ,,Euforija” je odlična serija o seksu, drogi i društvenim mrežama.
Bilo kako bilo, u ovom tekstu ističemo lik Džuls (Hanter Šafer), trans žene koja predstavlja retki primer višedimenzionalne kvir junakinje u popularnim serijama. Bez prevelikog razmišljanja možemo navesti desetine serija u kojima se pojavljuju junakinje i junaci koji su deo LGBTQI+ populacije, i čija glavna, ako ne i jedina karakteristika jeste to što su kvir – Čendlerov „otac“ u Prijateljima – ili su napisani/e radi „raznolikosti“ indetiteta.
Za razliku od poznatog, Džuls je junakinja koja ima iste ili slične teskobe kao njene prijateljice i prijatelji, podjednako se bori sa neobjašnjivim osećajima i istražuje svoju seksualnost. Džuls je time slojevito napisana junakinja, a ne samo „ona kvir junakinja“ iz serije/filma.
A Good Girl’s Guide to Murder (2024)
Pip (Ema Majers) je inteligentna, progresivna, nesvakidašnja tinejdžerka koja odlučuje da istraži ubistvo srednjoškolke Endi (India Lili Dejvis) za čiju je smrt optužen bivši momak koji se nakon zločina ubio. Junakinja jeste njuškalo koje razmišlja van postavljenih okvira i svesna je svoje „nadmoći“ u odnosu prema policiji, što poznati je motiv detektivskih romana, a potom i filmova i serija – Poaro, Holms, gospođa Marpl i drugi.
No, svakoj generaciji potreban/a je nov/a detektiv/ka, progresivnije napisan/a. Tako je Pip nasledila epitete ranijih kolega i koleginica, ali pridodate su joj karakteristike koje ne spadaju u okvire stereotipa. Woke kultura, bez obzira na ambivalentnost njenog udela u društvu, utabala je stazu za stvaranje jakih junakinja koje nisu definisane kroz „rod“, kao i za stvaranje prostora da se govori o poziciji žena u društvu i (sistemskom) nasilju nad ženama. Upravo je Pip woke junakinja, precrtana iz istoimenog romana autorke Holi Džekson (Holly Jackson), koja se ne uklapa u strukture „roda“ i koja želi slojevitije da ispita slučajeve nasilja nad ženama u svom gradu.
Čak i da niste ljubiteljke/ljubitelji serija koje su očito progresivno struktuirane zbog woke kulture, dobra detektivska priča i kratkoća serije uz odlučnu i pametnu Pip definitivno su kvaliteti koji treba da vas navedu da pogledate A Good Girl’s Guide to Murder.
Ukoliko vam nedostaju ideje koje filmove biste mogle/i da gledate, pogledajte naše predloge za ostvarenja iz 2025. godine.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
