Solidarnost može biti u svakom društvenom buntu, ustupku, delovanju, te je ne moraju odlikovati samo odjekujući i riskantni potezi. Biti solidaran i solidarna, može se i jednostavnim bojkotovanjem kupovine proizvoda koji uništavaju planetu, potpomažu genocid ili su testirana na drugim bićima.
Mnogo je načina da se pokaže solidarnost, i o njima uvek rado pišemo, te ćemo i sada predstaviti jedan postupak složnosti i humanosti koji iziskuje malo, a, naravno, znači previše. Ovog puta govorićemo o poklanjanju odeće, i to u specijalnim prilikama, tokom male i velike mature, kao i apsolventske večeri.
Naime, u Srbiji je moguće naći besplatnu matursku haljinu zahvaljujući akciji poklanjanja maturskih haljina koja već godinama postoji. Reč je o inicijativi Sestre po haljinama koju je pokrenula Jelena Boljević.
U godinama kada svedočimo zabrinjavajućim činjenicama o klimatskim promenama, velike modne kompanije ne prezaju od konstantne hiperprodukcije koja stoji na leđima izrabljivanih radnica i radnika, daleko od očiju Zapada. Zbog prevelikog broja odeće, nagomilava se tekstilno smeće koje ne može brzo da se razgradi, te doprinosi zagađenju planete.
Upravo zbog ovakvih činjenica, akcije poput Sestre po haljinama jesu nužne, ne samo da bi oslobodile devojke i devojčice, kao i njihove roditelje, mentalnog i ekonomskog stresa tokom proslava, već i da bi ukazale na alternativu kapitalističkom konzumerizmu i uništavanju života svih nas. No, više o samoj akciji, kao i modnom aktivizmu i solidarnosti koje stoje iza nje, otkriva nam pokretačica inicijative Sestre po haljinama, Jelena Boljević.
Rezon Magazin: Pre nego što započnemo ragovor o značaju same inicijative Sestre po haljinama, da li bi mogla da našim čitateljkama i čitaocima približiš ideju iz koje je nastala akcija Sestre po haljinama, te kako možemo sve da učestvujemo u njoj, a kako velike i male maturantkinje i apsolventkinje mogu da dođu do besplatnih haljina i odela?
Jelena Boljević: Sestre po haljinama je online inicijativa za smanjenje tekstilnog otpada i prekomerne kupovine kroz poklanjanje haljina, ali i za pomoć onim devojkama koje ne mogu da priušte matursku/apsolventsku haljinu. Fukcioniše u potpunosti putem društvenih mreža, kroz spajanje devojaka koje žele da poklone haljine sa devojkama kojima su te haljine potrebne.
Sve je počelo od jedne poruke koja mi je stigla u inbox sa upitom jedne devojke koju je zanimalo gde može da donira svoju svečanu haljinu. Kada sam istražila koje su opcije, shvatila sam da se nijedna organizacija ne bavi svečanim stvarima i odlučila da uzmem stvar u svoje ruke.
Na internetu sam pronašla Facebook grupu Dobre vile i maturske haljine koju je nekoliko godina vodila Vesna Zakonović i čula sam se sa njom oko samog protokola i predstavila joj svoju interpretaciju njene ideje i dobila početnu pomoć i ohrabrenje da krenem sa tim poduhvatom.
Inicijativa postoji i uspešno radi isključivo zbog dobre volje građanki i medija da u njoj svake godine revnosno učestvuju, i to od 2022. godine, kada je i profil osnovan.
Maturantkinje i apsolventiknje mogu odabrati svoju matursku toaletu iz objavljene ponude tako što porukom u inbox dostave na uvid dokaz o godini studija ili osnovnog/srednjeg školovanja. U obzir dolazi skrinšot iz e-dnevnika, prošlogodišnje svedočanstvo, indeks i đačka knjižica. Maturantkinje osnovnih škola obavezne su da se jave uz konsultaciju roditelja ili staratelja.
Kada je haljina odabrana, prosleđujemo informacije za slanje devojci čija je haljina i tako njih dve postaju sestre po haljini. Ono što tražimo od maturantkinja za uzvrat jeste da jave utiske o dobijenom poklonu, eventualno pošalju neku fotku sa mature i, naravno, da uživaju u svojoj proslavi.
Ono što mi je posebno drago jeste postojanje sličnih koncepata širom Srbije, kakav je, na primer, Matura za sve u organizaciji ETŠ Mija Stanimirović iz Niša, sa kojima imamo od prošle godine razvijenu saradnju kroz partnerstvo.
Rezon Magazin: Kako su prethodnih godina protekle inicijative? Kako su reagovale devojčice i mlade osobe na novitet zajedništva na našim prostorima, a kakav je bio odziv starijih saborkinja?
Jelena Boljević: Iz godine u godinu inicijativa raste i dobijamo sve više zainteresovanih učenica koje se odlučuju na haljinu iz naše ponude za svoj veliki dan. Srazmerno tome, sve veći broj žena i devojaka se odlučuje da svoju haljinu oglasi za poklon na našoj stranici. U prve četiri sezone poklonili smo preko 450 maturskih komada i usluga za negu lepote.
Ono što sam primetila je da od prve sezone pa do danas i mlađe i starije učesnice umeju da budu sumnjičave prema činjenici da zaista postoji mesto gde neka stvar može da se dobije besplatno bez skrivene namere. Moram priznati da su i mlađe i starije generacije podjednako prisutne u našem inboxu kada je reč o poklanjanju. Izgleda da empatija ne zna za godine.
Rezon Magazin: Šta bi rekla da su najveći izazovi akcije kakva je Sestre po haljinama?
Jelena Boljević: Mislim da je trenutno najveći izazov za mene to kako da rasporedim svoje vreme, tako da pored kancelarijskog posla od osam do četiri i svog privatnog života adekvatno odvojim vreme i za promociju i za rad na inicijativi u tom nekom periodu od aprila do juna, kada je inicijativa u svom punom jeku.
Što se tiče samih haljina i devojaka, izazov koji se možda ponavlja jeste momenat kako dodatno približiti maturantkinjama, apsolventkinjama i prosvetnim radnicima ceo koncept, tako da ne osećaju sramotu ili da im ne bude glupo da se jave da odaberu neku od haljina.
Ono što me raduje jeste što nema nekih većih izazova, osim toga, i zaista se vidi dobra volja i razumevanje i sa strane maturantkinja i sa strane devojaka koje poklanjaju. Empatija se mnogo vidi i to je nešto čega zaista želim da vidim više u ovom svetu.
Rezon Magazin: Da li postoji saradnja sa second hand i vintage shop-ovima? Da li se i oni uključuju u akciju, odnosno da li planirate da ih uključite?
Jelena Boljević: Što se tiče saradnje sa second-hand šopovima, nekolicina se zaista kroz godine javlja i nudi haljine iz svojih ponuda. Imali smo prošle ili godine pre toga u ponudi jednu suknju iz Pinkle, vintage butika u Kralja Petra u Beogradu, koji je, eto, ponudio jedan svoj komad. Takođe, stranica Ormar mlađe sestre već nekoliko godina zaredom poklanja haljine iz svoje ponude.
Ponosni smo i na saradnju sa, pa ne baš second-hand šopom, ali jeste održivi koncept – Festivalom drugačije mode, koji su nam ustupali prostor u svom solidarnom kutku na festivalu prethodnih godina, gde su devojke mogle uživo da isprobaju haljine.
Ove godine, 9. maja ćemo imati saradnju sa Thrift Trampom, organizacijom za razmenu odeće i doniranje odeće, pa će devojke moći da isprobaju haljine uživo u KC gradu.
Tako da, koliko god da je ovaj naš održivi kolektiv mali, držimo se zajedno i gledamo da se međusobno pomažemo koliko god je to moguće.
Rezon Magazin: Sada je vreme da razgovaramo o političkom značaju solidarnosti kakva stoji iza akcije Sestre po haljianama. Prvo što primećujemo jeste metod cirkularne mode, čvrstu alternativu kapitalističkom nagomilavanju tekstila. Kada kažemo da je cirkularna moda alternativa, ako ne i spas za planetu, kako bi je ti definisala i koje bi njene prednosti izdvojila u odnosu potrošački manir: smanjenje troškova i resursa, odbacivanje pasivnog učešća u nasilju, iskorišćavanje radnika/ca, dece, životinja?
Jelena Boljević: Što se tiče cirkularne mode, definitivno stvar koju najviše volim i koja me, otkad sam saznala za taj koncept, fascinira jeste to kako u jednom naizgled bezazlenom i nebitnom činu, kao što je nošenje odeće koju već imamo u svom ormaru, popravljanje dugmeta ili zamena rajsferšlusa, možemo da pošaljemo svesno ili nesvesno vrlo važne političke poruke.
Tim jednim činom, svako ko se odluči na put održivosti u modi doprinosi makar i na nano nivou smanjenju tekstilnog otpada, a ujedno se, na svoj način, bori i protiv niskih zarada u tekstilnoj intustriji, neetičkog zapošljavanja, dečijeg rada, pa čak i protiv finansiranja ratova od strane mega korporacija.
Upravo to političko je ono što održivu, odnosno cirkularnu, modu čini neizmerno važnom, pored toga što možemo da imamo jedinstven komad koji niko drugi nema i što čuvamo svoj budžet. Takvim ponašanjem i održivim izborima u odevanju šaljemo mnogo širu i snažniju poruku.
Smatram da je ko se odluči na održivost, zapravo mali buntovnik sa razlogom i plemenitim višim ciljem.
Rezon Magazin: Mi smo ranije pisale da su sve borbe povezane i da je teško odvojiti borbu za besplatan život od borbe za prava žena i drugih potlačenih grupa, kao i od borbe za zdraviju planetu. Kao i mnogi aktovi solidarnosti, i Sestre po haljinama pokazuju da su sve borbe povezane, pogotovo kada se prisetimo da poklonjene haljine olakšavaju pritisak koji stoji nad devojčicama tokom maturske večeri. Kako ti vidiš jedinstvo borbe koje reprezentuju Sestre po haljinama?
Jelena Boljević: Ova naša borba koju vodimo je, kao i sve ostale koje su navedene u pitanju, zaista jedna borba Davida i Golijata u svojoj suštini.
Ono što ja vidim kao najveći značaj inicijative Sestre po haljinama jeste možda čak i sprečavanje vršnjačkog nasilja i pritisaka koji postoje među decom — pritisaka koje stvaraju drugi đaci prema onima koji su drugačiji ili u nezavidnijoj finansijskoj situaciji. Znajući koliko deca mogu da budu surova, ovo je naš mali doprinos tom balansu i naša želja da zaista svako dete, svaka devojčica koja završava školu, može da se oseća posebno i da bez straha i pritiska ispuni svoju društvenu ulogu u tom stadijumu života, zajedno sa očekivanjima koja društvo postavlja.
Ne bih sada ulazila u to koliko su ta očekivanja zdrava i realna — činjenica je da ona postoje. Ovaj naš koncept je osmišljen sa razlogom: da pokrije što veći broj socijalnih, društvenih i moralnih problema sa kojima se susrećemo i da, nadam se, izazove taj status quo, da ga „čelendžuje“ (challange, eng; izazov, prim. prev), kako bi se došlo do neke pozitivne promene u širem društvu i svesti što većeg broja devojaka.
Izvor naslovne fotografije: Sestre po haljinama/Privatna arhiva
MOŽDA VAM SE SVIDI
