,,Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete iskoristiti da promenite svet”, rekao je Nelson Mandela, poznati južnoafrički aktivista i političar koji se svojevremeno borio za demokratskije i slobodnije društvo. Učenje je ključ do razvoja i održavanja kognitivnih sposobnosti svake individue, odnosno sposobnosti razumevanja i osmišljavanja sveta oko nas. Ono nam pomaže da razvijemo emotivnu inteligenciju, etičke i moralne norme i kulturnu svest. Svi ovi aspekti zajedno deluju na formiranje zdrave i stabilne individue koja svojim sposobnostima može da utiče na sebe i druge oko sebe, i time unapredi društvo na bolje.
Obrazovanje podstiče ljude svih godina, ali naročito najmlađe članove i članice društva, na inovaciju, kritičko mišljenje i preispitivanje sveta oko sebe i različitih perspektiva, dajući osnov za uzajamno razumevanje i solidarnost. Ali pored toga, ne smemo zaboraviti da spomenemo očigledno, a to je da obrazovanje omogućava bolji položaj u društvu i otvara prostor za bolji život kroz veće poslovne mogućnosti — ili je to bar ono što bi trebalo da se dešava u jednom društvu.
Fokusirajući se na društveno i političko stanje na lokalu, a pri tome mislimo specifično na Srbiju, teško je odoleti pesimizmu i verovati da, u ovoj državi, mukotrpan rad na sebi i želja za unapređenjem sebe i društva rezultira uspešno za bilo koju stranu. Poslednje decenije turbulencija i problema kulminirale su u godinama ,,javnih tajni”, odnosno vremenu u kome svi i sve znamo i vidimo šta se dešava, i čak o tome (mnogi od nas) javno govorimo — ali rešenja nema.
Po tom principu, ,,javna je tajna” da neobrazovani ljude sede na najvišim pozicijama moći u državi, da umesto diplome za posao radi jedna druga vrsta ,,knjižice” i da, ako sposobno kritičko mišljenje obrazovane individue počne da radi, život postaje teži, a ne lakši. Osim ukoliko se ne premesti van granica države.
U takvoj atmosferi, najveće pitanje postaje zapravo ono o budućnosti jednog društva koje primerom ne motiviše svoje najmlađe članove i članice da na sebi rade i uče, da bi sutra mogli i mogle da stvaraju jednu (još) bolju zajednicu. Zato studentski protesti koji su buknuli širom Srbije krajem ove godine nisu došli kao iznenađenje već kao dugo očekivani usklik onog dela društva koji bi trebalo da bude najperspektivniji, najinovativniji i najenergičniji.
I taj usklik traži i bori se za ono što mu po pravu pripada, kao i svima nama, a to je bolje sutra.
Zašto je važno na koji način su počeli i nastavili se studentski protesti u Srbiji?
Sada već svaki stanovnik i stanovnica Srbije, a i ljudi širom regiona i sveta, zna kako su započeli i proširili se studentski protesti, kao i sve što ih je obeležilo u međuvremenu. I čini se da su blokade fakulteta i škola, pri čemu su studenti i studentkinje izveli i izvele svojevrsne organizovane i nadasve kulturne ,,opsade” obrazovnih ustanova, kulminirale naročito u jednom protestu, iako ih je bilo više, i svi su sa sobom nosili određenu i smislenu simboliku.
Protest veći od onog 5. oktobra, koji je srušio režim Slobodana Miloševića, obeležio je nedelju, 22. decembar, a i kraj ove namučene kalendarske godine. Ono što je počelo kao studentska blokada jednog, dva, tri, a onda i bezmalo svih fakulteta u zemlji, pretvorilo se u skup mladih ljudi na školovanju, ali i građana i građanki koji ih podržavaju. Time je ovaj protest postao žiška nove nade u bolje sutra.
Protesti su u svojoj definiciji zagarantovano pravo na mišljenje i građansko okupljanje (deklaracijom ljudskih prava Ujedinjenih nacija). Pravo na građanski protest mesto je razgraničenja demokratije i, reći ćemo, onoga što ona nije. Međutim, postavlja se pitanje šta je protest kada je kontekstualizovan u jednom autokratskom režimu?
Ali nećemo dozvoliti sebi da budemo cinični. Protesti su impuls života demokratije i želje za promenom jednog sistema, državne strukture, ali i pokazatelj još uvek zdravog jezgra — omladine.
,,Sve političke institucije su manifestacija i materijalizacija moći; one se okamenjuju i propadaju čim se živa moć ljudi prestane da ih podržava”, rekla je Hana Arent u ,,O nasilju”.
Zbog toga su studentske blokade toliko važne. One su napravile vakuum, zapečatile nedelje u kojima je preovladala samo jedna tema, a svi mogući ,,spinovi” propali. Tako se trenutni režim u Srbiji suočio sa velikim problemom, a to je nedostatak oružja kojim bi ućutkao one koji i koje se protiv njega bune. Medijski mrak, podmićivanja, nasilne akcije — sve je propalo pod odlučnim, odgovornim i ujedinjenim studentima i studentkinjama, koji i koje i inače nemaju šta da izgube ,,osim” svoje budućnosti, one koja je, u ovakvoj političkoj atmosferi, već odavno na klimavim nogama, a često i nepostojeća.
Studenti i studentkinje su pokazali i pokazale koliko su oni, kao mladi, snažna grupa i kako je univerzitet i visoko obrazovanje važna društvena institucija, jer je njegova blokada izazvala najveću reakciju i najveći protest u skorijoj istoriji Srbije. Na ovaj način, najbolje se istakao značaj znanja, obrazovanja i solidarnosti za jedno društvo u krizi svih institucija. Društvo u kome je jedna partija porobila sve tipove vlasti i koncentrisala u sebi svu moć i prisilu.
Podsetimo, podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku obezbeđuje poštovanje zakona i ograničavanje svake grane vlasti drugim dvema.
,,Nema nove – za staru ste nam još dužni”: Upliv u 2025. godinu sa novim inspirativnim sloganom
Teče li život dalje ili samo stoji u mestu u društvu u kome su poslednje godine obeležile tragedije uzrokovane upravo korupcijom, nemarom i odsustvom stručnosti i odgovornosti u svim slojevima društva, a naročito vlastodržačkim? Treba li se radovati i proslavljati još jednu godinu koja će nastaviti da guši slobodu, kritičku misao i, uopšte, želju za životom? Ili je vreme buđenja za sve nas, inspirisano buđenjem studentskog tela koje nas, opravdano, predvodi u borbi za bolje sutra?
Studenti i studentkinje koji i koje se i u trenutku pisanja ovog teksta još uvek nalaze na svojim fakultetima, čvrsto istrajući u naporu da se njihovi zahtevi ispune (što i dalje nije ni na pomolu), pozivaju sve građane i građanke Beograda i Srbije da im se pridruže u proslavi Nove godine pod sloganom ,,Nema nove – za staru ste nam još dužni”. Oni i one će se od 22:30 do 23:00 h okupiti u Pionirskom parku i prošetati do Studentskog trga, gde će od 23:52 do 00:07 h petnaestominutnom tišinom odati počast stradalima u Novom Sadu. Nakon toga, studentski performansi će upotpuniti veče.
Ako ste u mogućnosti da podržite studente, bilo za novogodišnju proslavu ili za druge akcije koje će neminovno uslediti u narednim danima, učinite to sa verom u bolju budućnost. Pesimizma smo svi siti, ali budućnosti nismo. Podržimo najmoćnije oružje koje može promeniti svet, i budimo deo promene.
Izvor naslovne fotografije: Danijela Mazić
MOŽDA VAM SE SVIDI
Praznični stres: Zašto nastaje, i kako se sa njim boriti?
Koliko će vas koštati da proslavite novogodišnje praznike?
