Poslednji podaci dostupni na sajtu koji prati globalno stanje šuma pokazuju da požari danas uništavaju trostruko više drveća nego pre 20 godina. U poređenju sa 2001-om, godišnje izgori oko tri miliona hektara šume više, što je sveukupno jedna četvrtina čitavog gubitka šumske površine u 20 godina.
Ovi zastrašujući podaci ne dolaze kao preveliko iznenađenje nakon godine koja je zabeležila devastirajuće požare širom Evrope — i čitavog sveta. Iako je 2021-a označena kao godina koja je videla najviše šumskih požara ovog veka, sa 9.3 miliona hektara izgubljenih šuma, 2023-a ne zaostaje previše.
Nakon nekoliko nedelja borbe sa ekstremno visokim temperaturama, Grčka je evakuisala oko 19,000 stanovnika sa ostrva Rodosa i više od 2,000 stanovnika sa Krfa zbog šumskih požara. Sa druge strane, Kanada je izgubila 18.4 miliona hektara iz istog razloga. Nažalost, to nisu jedine zemlje koje su se borile sa šumskim požarima 2023-e. Havaji, Španija, Francuska, Hrvatska i više drugih zemalja je zabeležilo velike gubitke.
Ovi zastrašujući statistički podaci koji dolaze sa svih strana sveta nesumnjivo pokazuju da šumski požari postaju gori i da nas čeka dug put do zalečenja planete – ako je ono uopšte moguće.
Razorne posledice porasta šumskih požara
Jedna od zabluda u koje je lako skliznuti jeste da šumski požari imaju isti učinak kao kontrolisani požari. Ipak, kontrolisani požari se sprovode nakon pažljive analize i pod čvrsto regulisanim uslovima da bi se sprečilo širenje i šteta, što nije moguće sa šumskim požarima.
Stručnjaci i stručnjakinje sprovode kontrolisane požare na bezbednom mestu i u bezbedno vreme (i sa odgovarajućom opremom) da uklone umrlo drveće, travu i štetne materije i time obezbede rast nove, zdrave vegetacije. Ovim procesom se takođe predupređuje razvitak šumskih požara koji se ne mogu kontrolisati.
Bez kontrolisanih paljenja šume, opalo lišće, drveće i sasušena trava doprinose daljem sušenju tla i vazduha koje povećava šansu da, u kombinaciji sa visokim temperaturama, izazove vatru velikih razmera. Ovakav šumski požar stvara dim koji sadrži opasne materije, uključujući:
Navedene materije su toksične i opasne po ljudsko zdravlje. Ali dim šumskih požara takođe zagađuje atmosferu jer ispušta ugljen dioksid i ostale štetne gasove, što dalje dovodi do još viših temperatura i lošijih vremeskih uslova.
Ukratko, šumski požari pogoršavaju klimatske promene, a samim tim i naš i život svih ostalih bića na zemlji. Sve veće zagađenje planete može dovesti do problema u raznim sferama koje određuju naš život danas, kao što je to transport, ali pre svega, može izazvati nedostatak vode i struje.
Važno je reći da spomenute PM 2.5 čestice koje se nalaze u dimu šumskih požara izazivaju niz zdravstvenih problema, kao što su to bolesti pluća, srca, nervnog sistema, bubrega i kože. Studije pokazuju da se ovi problemi naročito javljaju kod osetljivih grupa. Stariji ljudi, deca, trudne osobe i osobe sa hroničnim bolestima naročito su u opasnosti od izloženosti dimu šumskih požara.
Ukoliko ovi podaci nisu dovoljno specifični, spomenućemo da je institut iz Bostona procenio da je samo u 2019-oj godini izloženost PM 2.5 česticama doprinela smrti 4.14 miliona stanovnika u celom svetu.
Faktori uticaja na porast šumskih požara
Kako nastaju požari u šumama? Više je razloga zašto i načina na koji dolazi do razornih vatri u ekosistemima. Tri najveća krivca se mogu tražiti u klimatskim promenama, poljoprivrednim ekspanzijama i migracijama stanovništva.
Klimatske promene ili porast temperatura
Kao što je gore spomenuto, klimatske promene imaju veliki uticaj na raširenost požara u šumama. Ekstremni toplotni talasi su postali sve učestaliji poslednjih godina sa sve većim zagrevanjem planete – a visoke temperature donose sušu koja stvara pogodnu atmosferu za razvitak vatre.
I drugi ekstremni vremenski uslovi doprinose širenju šumskih požara. Klimatske promene takođe utiču na porast oluja koje sa sobom donose grmljavinu. Udar groma može lako zapaliti suvo drveće u šumama, iako se u kišovitijim predelima požari obično ne šire predaleko.
Poljoprivredna ekspanzija i degradacija šuma
Uz sve veću naseljenost i korišćenje zemlje u poljoprivredne svrhe nezaobilazno dolazi do slabljenja šuma. Seča drveća za komercijalne potrebe takođe isušuje vegetaciju i čini šume podložnijim požarima.
Jedan od čestih problema je i to što ljudi koriste vatru da očiste zemljište i učine ga pogodnim za poljoprivredu. Istraživanja su pokazala da se više šumskih požara proširilo upravo iz ovog razloga, što postavlja čoveka kao jednog od čestih krivaca za ove katastrofe.
Treba napomenuti da je jedan od razloga zašto je opasno paliti vatru u šumi upravo rizik od razvitka širokog šumskog požara. Izletnici i izletnice, planinari i planinarke i ostali putnici i putnice koji uživaju u prirodi bi trebalo da budu posebno oprezni tokom svojih avantura da spreče faktor ljudskog uticaja u razvitku šumskih požara.
Migracije stanovništva
Promene u naseljenosti i korišćenju zemljišta u svetu takođe značajno utiču na klimatske promene, a samim tim i razvitak šumskih požara. U Evropi i Americi su posebno zabeleženi rizici od požara uzrokovani napuštanjem poljoprivrednog zemljišta i pretvaranjem prirodnih staništa u urbane zone, čime se ruši prirodni poredak vegetacije.
Jedan od ovakvih požara upravo se desio u Americi 2022-e, kada je na hiljade hektara šume izgorelo neposredno kraj urbanih zona nastalih na prethodno prirodnim staništima. Jedan od pokretača požara bila je neispravna strujna žica – čovečja tvorevina koja u neposrednoj blizini šuma predstavlja značajnu opasnost.
Kako sprečiti porast šumskih požara?
Najveci požari u Srbiji desili su se 2012-e i 2019-e godine kada je izgorelo 1,700 hektara borove šume Tare i Mokre gore i 2,100 hektara šume Stare planine. Za one koji smatraju da se ne treba brinuti oko šumskih požara jer se oni odvijaju ,,daleko u svetu”, valja podcrtati da se oni itekako događaju i u našoj domovini – ali, naposletku, i na istoj planeti koja umire pred našim očima. Šumski požari u Hrvatskoj, Italiji i Portugalu takođe pokazuju da je opasnost vrlo blizu, i da niko nije pošteđen.
JP Srbijašume svake godine apeluje na građane i građanke Srbije da se savesno ponašaju u prirodi i tako preveniraju nastanak šumskih požara. Ali ne ložiti vatru u blizini šuma, ne bacati opuške i ne paliti korov i razni materijal na poljoprivrednom zemljištu samo su osnovne i početne akcije koje jedan pojedinac može da preuzme da predupredi požare.
Pošumljavanje i limitiranje klimatskih promena su preduslovi za sprečavanje povećanja šumskih požara. Iako se čini da su ovakve akcije odgovornost države i velikih organizacija i korporacija, svaki čovek pojedinačno doprinosi zagađenju planete i porastu klimatskih promena. Odgovornost je, dakle, na svima nama da sprečimo degradaciju šuma i planete.
MOŽDA VAM SE SVIDI
Zašto je pauk biljka idealna za svaki dom
