Šta je terapijski pas i koja je njegova uloga?

U poslednje vreme, društvene mreže vrve od slika labradora, retrivera i dobermana sa fluorescentnim prslucima na kojima piše: ,,Ne mazi me, radim!” Često smo u prilici da vidimo i kako ovi psi obavljaju svoj posao pomoćnika tako što upozoravaju vlasnike i vlasnice na opasne situacije, donose im lekove ili zovu ljude iz okoline u pomoć, po potrebi. 

Ovakvi psi se kod nas nazivaju terapijskim psima, i oni imaju ulogu pomoćnika u čovekovom životu — mada su, razume se, uvek mnogo više od posla koji obavljaju. Terapijski psi pomoću svog izuzetnog čula njuha mogu da osete promene u čovekovom telu i upozore na određena zdravstvena stanja, kao što je nastupajuća glavobolja ili potencijalni napad epilepsije. Osim ovoga, terapijski psi se treniraju da pruže podršku ljudima koji boluju od neurolških poremećaja, ali i fizički podupru ljude sa invaliditetima, donoseći im lekove, vodeći ih preko ulice i slično. 

U ovom smislu, terapijski psi su radni psi, ali se istovremeno razlikuju od pasa u službi policije, vojske i medicine. 

Napomena: Terapijski pas je termin koji se kod nas koristi da označi psa koji pruža i psihičku i fizičku pomoć ljudima sa invaliditetima ili ljudima koji boluju od mentalnih bolesti. U drugim zemljama Evrope i Amerike možete naići na različite termine za označavanja psa u službi emotivne i fizičke podrške. 

Kako zakon u Srbiji definiše terapijskog psa?

Zakon u Srbiji životinju koja pomaže osobama sa invaliditetom definiše kao ,,psa vodiča” i prepoznaje samo one pse koji fizički podupiru ,,slepo ili slabovido lice, lice koje koristi invalidska kolica i svako drugo lice koje ima status osobe sa invaliditetom u skladu sa zakonom”. U tom smislu, kod nas je diskutabilno da li zakon prepoznaje psa kao ,,vodiča” u slučajevima potrebe za podrškom kod mentalnih oboljenja ili kakvih drugih fizičkih smetnji koje se zakonom ne prepoznaju kao invaliditeti.

Prema našem zakonu, gore opisano lice može izvaditi potvrdu od ministarstva nadležnog za poslove unapređenja položaja sa invaliditetom, po kojoj joj se omogućava zakonsko čuvanje ,,psa vodiča”. Uz ovu potvrdu, ljudi imaju pravo da uvedu pse vodiče u objekte u javnoj upotrebi, od objekata državnih organa do objekata privatnih lica u sektoru kulture, sporta i ugostiteljstva. 

Iako ne postoji klauzula u zakonu koja vlasnike i vlasnice terapijskih pasa obavezuje da koriste specifična obeležja, česta je praksa da terapijski psi nose odeću, amove ili ogrlice koje nagoveštavaju njihovu ulogu. Razlog je upravo da bi drugi ljudi znali da je ovakvim psima dozvoljen pristup objektima u javnoj upotrebi, poput gradskog prevoza, ali i da bi se uzdržali od odvraćanja pažnje psima na zadatku.

Vrste terapijskih pasa i pomoći koje pružaju

Kao što smo napomenule, terapijski pas može pružiti raznovrsne usluge. Neke životinje se namenski dresiraju da pomognu ljudima sa invaliditetima u rešavanju svakodnevnih životnih aktivnosti i situacija. Na primer, terapijski pas obično zna kako da donese potrebne lekove, pozove prolaznike u pomoć ako je potrebno, aktivira alarm u hitnom slučaju, prevede slabovidu osobu preko ulice i slično.

Sa druge strane, terapijski pas obučen za emotivnu podršku se trenira da vlasniku ili vlasnici pruži pažnju i utehu, i bilo ko može držati takvu vrstu psa. Kako mnogobrojne studije pokazuju, pažnja i ljubav psa može imati terapeutski, pozitivan efekat na sveukupno zdravlje čoveka, prevasnodno psihičko zdravlje.

Ko sve može držati terapijskog psa?

Držanje psa, i uopšte, bilo kog kućnog ljubimca, dokazano umanjuje osećaj usamljenosti, snižava stres, podstiče na fizičku aktivnost i donosi još mnogo drugih benefita za zdravlje. Terapijski psi kao vrsta emotivne podrške, dakle, mogu biti dobar izbor za bilo koga, a naročito osobe koje boluju od anksioznosti, hroničnog stresa, depresije, hiperkinetičkog poremećaja i drugih vrsta neuroloških poremećaja.

Za druge vrste pomoći, kao na primer, fizičke pomoći kod obavljanja osnovnih životnih funkcija, poput odlaska u prodavnicu ili nadzora u slučajevima krize, potrebna vam je posebna vrsta dresure pasa. Za terapijske pse, čije ćete držanje kasnije zavesti u adekvatnom ministarstvu, tako da vas može pratiti gde god da krenete, najbolje je da angažujete stručno lice koje se profesionalno bavi dresurom pasa. Ovakvo lice će znati da psa nauči svemu što je vama potrebno da on zna, ali da i vama da najtačnije smernice za život sa životinjom pomoćnikom.

Imajte na umu da bilo koji pas može biti terapijski pas. Rasa nije preduslov. Uz adekvatnu dresuru, i životinja bez pedigrea može naučiti da pruži podršku svom ljudskom saputniku ili saputnici. 

Izvor naslovne fotografije: Freepik