Uskrs je jedan od hrišćanskih praznika koji se iščekuje sa najvećim uzbuđenjem, možda ponajviše kod najmlađe populacije. Dok ga mi odrasli/e dočekujemo sa uzbuđenjem velikim delom zbog toplog i sunčanog vremena koje konačno označava neumoljiv dolazak proleća, deca Uskrs obožavaju zbog tradicionalnih običaja ispunjenih zabavom.
Kao što vam je već sigurno dobro poznato, Uskrs obeležava vaskrsnuće Isusa Hrista i njegovo uznesenje na nebo nakon raspeća — i proslavlja se širom sveta, i kod katoličkih i pravoslavnih hrišćanskih zajednica. Kod nas ovaj praznik uglavnom prolazi u tradicionalnom bojenju jaja na Veliki petak, dan kada je Isus umro, i tucanju jajima u nedelju, dan kada je Isus vaskrsao.
Prema predanju, jaja se farbaju u crvenu boju jer tako predstavljaju Isusovu prolivenu krv, a poznata je i priča po kojoj je Marija Magdalena rimskom caru Tiberiju poklonila crveno obojena jaja i poručila ,,Hristor vaskrse”. Po nekom drugom predanju, Isus je učenicima rekao da će na dan njegovog vaskrsnuća kokoške nositi crvena jaja.
U svakom slučaju, bojenje jaja u crveno simbolično predstavlja krv Isusa Hrista, ali i život i njegov kontinuitet. Vremenom se ova tradicija malo i izmenila, te se pored obaveznog prvog jajeta koje se boji u crveno — i predstavlja ,,čuvarkuću”, odnosno ,,čuvara doma” — jaja boje u raznorazne boje, lepe stikerima i iscrtavaju, tako da je ovaj običaj postao i svojevrsno takmičenje u veštini i kreativnosti.
Ali, osim ove, dobro poznate tradicije na našim prostorima, koji su još uskršnji običaji karakteristični za različite zemlje sveta?
Australija proslavlja bilbija umesto zeca
Jedan od najpopularnijih simbola Uskrsa koji se ustalio u svetu jeste zec — osim u Australiji. Ova udaljena država na južnoj hemisferi je, naime, doživela priličan udar na svoj ekosistem kada je sa evropskog tla kod nje došla divlja mačka, lisica, ali i zec. Nažalost, zečevi su se u Australiji toliko namnožili da su u 19. veku napravili ogromnu štetu po ekosistem ove zemlje, uzrokujući eroziju zemlje i ugrožavajući opstanak domaćih vrsta.
Tako se bilbi, domaća vrsta malog sisara torbara, našla na ivici opstanka usled opasnosti od grabljivica i borbe za hranu sa prevelikim brojem zečeva — i postao zaštićena vrsta. S kraja 20. veka, bilbi je postao i svojevrsni zaštitni znak Uskrsa u Australiji, te se u njegovom obliku prave i čokoladna jaja i kolači i torte.
Bermudi oslobađaju zmajeve u etar
Iako nije sasvim jasno odakle je tačno potekla ova tradicija, Bermudi su počeli da puštaju zmajeve u vazduh za Uskrs još pre oko četiri decenije. Prema nekim izvorima, prvi je ovu tradiciju započeo učitelj koji je deci u školi hteo da pokaže kako se Isus uzdigao na nebo, i za tu priliku je iskoristio papirnog zmaja koga je pustio u etar. Od tada, na hiljade stanovnika i stanovnica ovog ostrva okupljaju se na okolnim plažama da puste svoje zmajeve u savršenoj harmoniji.
Ovaj događaj ima i veliku važnost u okupljanju ljudi, jer se svi, od najmlađih do najstarijih članova i članica društva, sastaju da zajedno naprave zmajeve, podele hranu i uživaju uz pesmu i muziku.
Norveška ima tradiciju čitanja i gledanja detektivskih priča
Za neke zemlje sveta, Uskrs je i savršen povod za ispoljavanje ljubavi prema mračnim triler-detektivskim pričama. Tako Norvežani i Norvežanke imaju običaj da se za ovaj praznik okupljaju i uživaju u tradiciji koja se zove Påskekrim, što znači ,,uskršnji zločin”.
Pod ,,uskršnjim zločinom” se ovde podrazumeva čitav niz novinskih članaka, romana, filmova i serija koje se specijalno čitaju na radiju ili emituju na televiziji, a za temu imaju zločin oko Uskrsa. Ovaj neobičan običaj je počeo još 1920-ih godina, kada su u modi bili detektivski romani (poput onih Agate Kristi). Povod je bilo objavljivanje krimi romana dva norveška autora na temu Uskrsa pod nazivom ,,Bergenski voz opljačkan u noći” (prim. prev).
Objavljen baš na Uskrs, ovaj roman je postigao toliki uspeh da se čitao širom zemlje na dan proslave ovog praznika — i podstakao svojevrsnu tradiciju koja traje i dan danas.
Čokoladna jaja i zečevi preplavljuju i Švajcarsku
Ako je Švajcarska po nečemu poznata, onda su to nestvarno zelena brda i čokolada. Švajcarska čokolada je jedna od najtraženijih poslastica na celom svetu, te ne začuđuje što je upravo ona sastavni deo velikog hrišćanskog praznika kao što je Uskrs.
U Švajcarskoj se svake godine širom zemlje organizuje ,,lov na uskršnja jaja” u kome najčešće učestvuju deca, ali vrlo često i odrasli. Za ovu priliku se na različitim lokacijama u prirodi i gradu sakrivaju čokoladna jaja i zečevi koje učesnici i učesnice treba da pronađu, i osvoje nagradu.
Ali i van ovog događaja, čokoladna jaja i zečevi po Uskrsu krase gotovo sve kuće i izloge u Švajcarskoj, te nije ni čudo što je turizam u ovoj zemlji na svom vrhuncu tokom ovog praznika.
Polivanje vodom je neizostavno u Poljskoj
Jedan od najzanimljivijih uskršnjih običaja dolazi iz Poljske. Naime, ova zemlja ima dan ,,polivanja vodom” koji se obeležava svakog uskršnjeg ponedeljka. Reč je o tradiciji koja potiče još iz 14. veka, kada su mladići polivali devojke vodom na određeni dan u godini da im stave do znanja da im se dopadaju. Vremenom se ovaj običaj menjao i proširio, prerastavši u opštu nacionalnu bitku, pri kojoj bilo ko može biti poliven!
Polivanje vodom za Uskrs zapravo ima pre-hrišćansku simboliku, ali se asimilovalo u hrišćanstvo kao znak obnove, vaskrsnuća i života.
Francuska pravi gigantski omlet
Ako se jedne godine za Uskrs nađete u Francuskoj, ne propustite da isprobate delić gigantskog omleta koji se specijalno priprema za ovaj praznik. U jednom gradiću na jugozapadu ove zemlje, pod nazivom Besijer (Bessières), svake godine se održava trodnevni festival hrane, muzike i pića na kome se proslavlja vaskrsenje Isusa Hrista. Ovaj festival kulminira uskršnjim ponedeljkom, kada učesnici i učesnice festivala razbiju 15,000 jaja i naprave omlet koji može da nahrani čak 2,000 ljudi!
Simbolika ovakvog običaja je jednostavna i očigledna — promocija zajedništva i solidarnosti.
Grčka razbija glinene posude
Grčka, odnosno Krf, takođe ima jedan specifičan način proslavljanja Uskrsa. Svake godine u subotu pred Uskrs, stanovnici i stanovnice Krfa se okupljaju na glavnim trgovima gradova i sela da bi sa prozora bacali i bacale glinene posude pune vode. Razbijanje ovih posuda, prema nekim izvorima, predstavlja pokušaj da se imitira zemljotres koji se desio kada je Isus vaskrsnuo — ali i da se odagnaju zli duhovi.
Ovaj događaj svake godine prati oduševljenje mnogobrojne publike i svečana muzika, te je često veoma zabavan za turiste i turistkinje iz celog sveta, bilo da su deo hrišćanske religije ili ne.
Perece su glavna poslastica u Luksemburgu
Jedan romantičan običaj je karakterističan za Uskrs u Luksemburgu. U ovoj zemlji, naime, čuvene perece dobijaju na presudnoj važnosti u udvaranju između dva osobe. Tradicionalno se već godinama unazad za uskršnju subotu pekare u potpunosti prazne jer muškarci hrle da ženama kupe i poklone perece. Onda oni čekaju do nedelje da vide da li će im ta devojka pokloniti obojeno uskršnje jaje. Ako dobiju jaje, to je znak da su im emocije uzvraćene, a ako, pak, dobiju praznu korpu, to znači da su ,,ostavljeni”.
Po tradiciji, ovaj se običaj ,,izvrće” svake prestupne godine, i tada devojke poklanjaju perece!
Švedska ima tradiciju oblačenja kao za Noć veštica
Suprotno mnogim drugim zemljama u kojima je hrišćanstvo dominantna religija, Švedska je spojila svoje verovanje u Uskrs sa narodnim folklorom. Tako ova zemlja i dalje vezuje Uskrs za verovanje u postojanje veštica kao izaslanica od đavola.
(Koliko god danas ovo možda izgledalo simpatično, ovo verovanje ima svoju krvavu istoriju, jer je lov na veštice 16. i 17. veka okončao živote na hiljade žena u Švedskoj.)
Danas se u Švedskoj za Uskrs, kao u Americi za vreme Noći veštica, devojčice i dečaci oblače i šminkaju kao veštice, i po komšiluku nude svoje male umetničke radove, poput slika ili figurica, u zamenu za čokoladna jaja i zečiće. Tako se tradicija iz prošlosti preobrazila u zabavnu aktivnost za decu.
U Sjedinjenim Američkim državama deca kotrljaju jaja ispred Bele kuće
Famozna Bela kuća u Vašingtonu otvara svoja vrata za sve porodice koje za vreme Uskrsa žele da dođu i ,,kotrljaju jaja” na njenom travnjaku. Ova tradicija se prvi put ustalila još 1870-ih, kada su deca na brdu gde se nalazi Bela kuća redovno kotrljala jaja kao deo uskršnje zabave. I mada je u međuvremenu određeno vreme bila zabranjena, ova aktivnost se ponovo ustalila, i danas je odlikuje druženje, gozba, muzika i raznovrsne zabavne aktivnosti za decu.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
