Rat Rusije i Ukrajine. Genocid u Palestini. Napad Izraela i SAD-a na Iran. Porast cena nafte. Nestašica nafte. Neregularni domaći izbori. Nasilje na ulicama i u medijima. Medijski mrak.
Lista vesti koja svakodnevno stiže do nas je toliko duga — i crna — da je teško ostati u toku čak i uz redovno praćenje štampe i televizijskih programa. Usled svih ovih skorašnjih turbulentnih dešavanja, međutim, čini se da jedna velika tema od životne važnosti biva potpuno skrajnuta.
Pitanje klimatskih promena je goruće, pa ipak, njegovo prenošenje kao da ostaje u zaseni drugih izveštavanja — namerno ili slučajno. Zato smo u ovom tekstu izdvojile nekoliko važnih, najnovijih vesti o klimatskim promenama koje bi trebalo da znate.
UN potvrdio da je ova decenija bila najtoplija u istoriji
Svetska meteorološka organizacija (SMO) je u svom najnovijem izveštaju zvanično potvrdila da je planeta prošla kroz najtopliju deceniju u istoriji od 2015. do 2025. godine. I to nije sve — uočen je najviši energetski disbalans na Zemlji u poslednjih 65 godina.
Ovaj disbalans dolazi zbog povećanja nivoa gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, čime se višak energije akumulira na planeti i uzrokuje brojne ekološke promene. Tako su prethodne tri godine zabeležile rekordno visoke temperature na kopnu i moru za svih 176. godina merenja.
Ali zagrevanje vazduha predstavlja otpuštanje samo 1% ukupnog viška energije. Okean je apsorbovao skoro čitav ostatak — 91%. Ono ,,malo” preostale energije zagreva kopno i topi led, pa se sada suočavamo sa najnižim nivoima ledene mase na Zemlji u istoriji merenja.
Jednostavno rečeno, prekomerno zagrevanje vazduha, kopna i vode dovodi do kritičnih ekoloških promena sa rizicima koje nije čak ni moguće sve navesti ovde. Povećanje nivoa vode na planeti ugrožava kopnena staništa kroz poplave, ali i sigurnost postojećih vodenih ekosistema. Suše, toplotni udari i požari u divljini samo su još neki simptomi klimatskih promena koji povećavaju rizik od zdravstvenih tegoba, urušavaju biodiverzitet, smanjuju količinu pijaće vode i ugrožavaju poljoprivredu, a samim tim i limitiraju dostupnost hrane.
Ironično, ekstremni vremenski uslovi uzrokovani klimatskim promenama, poput poplava, ciklona, suša i uragana, ugrožavaju sav život na planeti kroz ljudske aktivnosti koje navodno imaju za cilj da ,,osiguraju” isti. Pod izgovorom progresa i opstanka, čovek — ili tačnije, posednici kapitala — eksploatišu prirodne resurse preko svake mere, talože nerazgradive materije na deponijama i na druge načine zagađuju životnu sredinu u kojoj žive. A upravo to uništava staništa, infrastrukturu i ekosisteme na kojima opstajemo.
Siromašne zemlje su 10 puta pod većim rizikom od smrti uzrokovanih visokim temperaturama
Da se vratimo na premisu po kojoj je kapitalistička klasa ta koja na račun profita a pod izgovorom progresa u najvećoj meri učestvuje u zagađenju planete, a samim tim i doprinosi klimatskim promenama. Podsećamo: samo 20 kompanija na celom svetu je doprinelo 35% ukupne emisije ugljen-dioksida i metana, dva gasa koji izazivaju efekat staklene bašte, a u prekomernoj meri, pregrevaju planetu.
Naravno, stvari nisu tako jednostavne kao što se čine, jer su uglavnom u pitanju naftne kompanije koje distribuiraju goriva za ljudsku upotrebu. Ali alternative fosilnim gorivima već postoje, a one dolaze kao u usporenom filmu, uprkos svim međunarodnim zahtevima i dogovorima.
A ko najviše strada u procesu? Finansijski najugroženije grupacije, razume se. Ekstremne temperature su jedan od vodećih uzroka smrti od vremenskih nepogoda, ali najugroženije su najsiromašnije populacije koje nemaju adekvatna sredstva da se zaštite od nepogoda i potraže medicinsku pomoć na vreme.
Najnovija studija procenjuje da će čak 10% više ljudi stradati od toplote svake godine u siromašnim zemljama (oko 390,000) naspram bogatijih zemalja (oko 39,000). Uzmimo za primer jedan od bogatijih i toplijih gradova u SAD-u, poput Feniksa. Predviđa se da će on ovim tempom izgubiti oko 600 ljudi više godišnje — dok bi Faisalabad u Pakistanu izgubio 9,400 života više.
Deset zemalja koje će biti na vrhu liste najvišeg stepena smrtnosti uzrokovane temperaturama su:
- Niger (Afrika)
- Burkina Faso (Afrika)
- Džibuti (Afrika)
- Pakistan (Azija)
- Čad (Afrika)
- Mauritanija (Afrika)
- Sudan (Afrika)
- Mali (Afrika)
- Togo (Afrika)
- Somalija (Afrika)
Rat Amerike i Izraela sa Iranom enormno povećao stepen zagađenja Zemlje
U prvih 14 dana konflikta SAD-a i Izraela sa Iranom, emisije štetnih gasova su premašile sveukupno klimatsko zagađenje Islanda u 2024. Na tone ugljen-dioksida bivaju ispuštene svakih nekoliko sati iz borbenih aviona, što je otprilike sveukupna emisija gasova jednog automobila tokom čitavog njegovog života (a on je obično prilično dug).
Rat Rusije sa Ukrajinom već je tokom svog trajanja doprineo sa 311 miliona tona gasova, dok je genocid u Palestini emitovao 32 tone. Ali pravi klimatski uticaj ovih političkih sukoba je teško tačno izračunati. Sadašnja istraživanja nam samo govore da najveće zagađenje zapravo i ne dolazi od uništenja energetskih postrojenja i eksplozija — koliko god ona bila stravična i nehumana — već od potrošnje goriva izraelske i američke vojske.
Ovo je, zapravo, teško i zamisliti, dok na delu imamo toksične crne kiše. Usled uništenja energetskih postrojenja, štetne materije direktno odlaze u atmosferu, gde prolaze kroz reakcije sa drugim materijama i pretvaraju se u toksične padavine. Ovakva kiša je otrovna za sva živa bića i zemlju, a samim tim i vodu. O zagađenju vazduha i da ne govorimo.
Ako su crne kiše samo jedan negativan aspekt klimatskih posledica, a zagađenje od potrošnje goriva ga daleko nadmašuje, koliki je onda njegov uticaj na planetu? Zato ne čudi što predsednik SAD-a, Donald Tramp, čini velike napore da opozove energetske inicijative u zemlji kako bi mogao da dođe do još više nafte. Govorićemo o tome nešto kasnije.
U međuvremenu, Međunarodna agencija za energiju poziva potrošačko stanovništvo da usvoji određene mere kako bi ,,ublažilo” poremećaj snabdevanja naftom koji je zadesio svet zbog ovog sukoba. Neke preporučene mere uključuju:
- Rad od kuće da bi se smanjio utrošak goriva
- Smanjenje brzine na autoputevima
- Korišćenje javnog prevoza umesto automobila ili grupne vožnje automobilima
- Izbegavanje putovanja avionima
Bez sumnje, ove prakse podstiču i manje zagađenje, i trebalo bi ih uvek imati na vidu. Ali, šta je sa energetskom katastrofom izazvanom ratom? I da li se ovakav poziv može nazvati, u najmanju ruku, licemernim, ako imamo u vidu da većina svetskih zemalja ne radi dovoljno na tome da se okonča sukob koji košta živote ljudi i ostalih živih bića i ekosistema na zemlji?
Treba podcrtati još jednu važnu stvar — osim direktnog uticaja na prirodu, politički sukobi indirektno odlažu i stopiraju takozvane ,,zelene” energetske planove načinjene kako bi se smanjio ljudski negativni uticaj na planetu. Tako Italija, na primer, planira da odloži gašenje svojih termoelektrana na ugalj zbog nestabilne situacije sa naftom, što predstavlja odstupanje od evropskog plana dekarbonizacije.
Izveštavanje medija o klimatskim promenama nastavlja da se smanjuje
U zemlji u kojoj vlada medijski mrak nije potrebno objašnjavati značaj redovne pokrivenosti jedne teme na televiziji i u novinama. Jednostavno rečeno, što više informacija pravovremeno i istinito dođe do recipijenata i recipijentkinja, to je verovatnije da će pokrenuti pozitivnu akciju.
Da li nas onda čudi što je skorašnje istraživanje Opservatorije za medije i klimatske promene ustanovilo da je medijska pokrivenost problema u vezi sa klimatskim promenama opala za čak 14% u odnosnu na prethodnu godinu? U kontekstu ostalih vesti o klimatskim promenama koje smo ovde iznele, i ne baš.
Istraživanje dalje podcrtava da je medijska pokrivenost ove teme u 2025. godini bila čak 38% niža nego kada je bila na svom najvišem stupnju u 2021. godini. Progresivno opadanje je, zapravo, uočeno u sve četiri prethodne godine — a u međuvremenu, klimatske promene postaju sve gore. Da stvar bude još ,,zanimljivija”, veće opadanje je uočeno u Africi, jugozapadnoj Aziji i Evropi, ali je zato 2025. godinu obeležio rage bait sadržaj* i prekomerni slop**.
Trampova administracija traži promenu zakona o ugroženim vrstama zarad proširenja naftne ekstrakcije
Sećate se da smo nešto ranije govorile o ogromnoj potrošnji goriva američke i izraelske vojske? Pretpostavljamo da američki predsednik pokušava da nadomesti ovu potrošnju time što će ,,bušiti” zemlju brže, dublje i češće. Pod izgovorom zabrinutosti za nacionalnu bezbednost, Trampova administracija pokušava da proširi ekstrakciju nafte u Meksičkom zalivu.
Na tom putu, međutim, prepreku mu predstavlja regulativa o ugroženim vrstama. Ova regulativa je doneta daleke 1973. godine i onemogućava proširenje ekstrakcije osim ukoliko država može da potvrdi da ona ne dovodi u rizik ugrožene vrste i njihova staništa. Pošto ovo ne može da potvrdi, Tramp je prosto odlučio da pokuša da promeni zakon. Tako je njegova administracija tražila sastanak sa komitetom zaduženim za ugrožene vrste, te će od njih tražiti ,,izuzetak” od zakona.
Predstavnici i predstavnice različitih organizacija za zaštitu biodiverziteta naglašavaju da bi posledice ovakve odluke bile devastirajuće. U konkretnom slučaju, ekstrakcija nafte u Meksičkom zalivu je već narušila biodiverzitet, a njeno proširenje bi moglo dovesti do izumiranja vrsta poput morske kornjače i kitova, kojih i inače trenutno ima premalo na svetu.
Organizacije pozivaju na ostavku čelne EPA figure zbog pronevere osnovnih načela zaštite životne sredine
U skladu sa prethodnim naznakama, Organizacija za zaštitu životne sredine (Environmental Protection Agency; EPA) u SAD-u je sa Trampovim dolaskom na vlast dobila i novog administratora, Li Zeldina (Lee Zeldin). On je tokom tek nešto više od godinu dana uspeo da podstakne masovnu ,,deregulaciju” u svom sektoru, što znači da je povukao brojne pozitivne regulative za zaštitu životne sredine, između ostalog one koje su uključivale zaštitu močvara i ugroženih vrsta.
Najveći koraci unazad prilikom Zeldinove administracije su zabeleženi u slabljenju regulative o emisiji štetnih gasova i zagađenju životne sredine, ali je EPA takođe otpustila mnogo radnika i radnica, drastično smanjila svoj budžet i raspustila svoj istraživački tim. Svi ovi koraci očigledno zajedno vode istom — slabljenju zakona koji bi ograničili državno i korporacijsko delovanje naspram životne sredine.
Zbog ovoga su brojne organizacije u SAD-u potpisale otvoreno pismo koje poziva na Zeldinovu ostavku. U pismu se navodi da sadašnji administrator EPA-e mora da odgovara za svoje postupke, odnosno za izneveravanja osnovnih načela agencije koja bi trebalo da brine i štiti životnu sredinu.
Da li će Tramp podleći pritisku javnosti, ostaje da vidimo, ali pravo pitanje nije da li će Zeldin otići sa svoje pozicije, već ko će doći na njegovo mesto. Tramp je poznat po brzim otkazima u svojoj administraciji — kao i njihovom popunjavanju sličnim ili čak diskutabilnijim figurama. Štaviše, američki predsednik je sklon da svoje verne ljude samo rotira po pozicijama, što neodoljivo podseća na domaću situaciju.
A ako se do kraja ovog teksta još neko pita zašto govorimo o ,,dalekim” problemima Amerike, Afrike i Azije, važno je podsetiti se da svi živimo na istoj planeti, pod istim nebom. Tone štetnih gasova ispuštene u atmosferu zagađuju vazduh koji svi mi dišemo i uzrokuju druge vrste zagađenja koje zagrevaju čitavu Zemlju — a niko nije bezbedan od narastajućih globalnih temperatura.
Uostalom, sve što se dešava u ,,tom dalekom svetu”, dešava se i na Balkanu, i u Srbiji. Nipodaštavanje regulativa i zakona, nesavesno rudarenje i igre onih koji u svojim rukama drže vlast direktno utiču na kvalitet naše životne sredine. Dovoljno je samo navesti jedan primer — Srbija je jedna od zemalja sa najlošijim kvalitetom vazduha u Evropi.
*Rage bait u doslovnom prevodu znači ,,mamac na bes”, a odnosi se na namerno kreiranje sadržaja koji teži da izazove negativnu emotivnu reakciju kod publike.
**Slop se može prevesti kao ,,bućkuriš”, a predstavlja niskokvalitetan sadržaj na internetu, obično generisan putem veštačke inteligencije koji ima za cilj generisanje klikova i lažne popularnosti. Više o slopu pročitajte ovde.
Izvor naslovne fotografije: muhammad.abdullah/Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
