Videi influensera i influenserki koji/e širom Evrope prže jaja na tiganjima položenim na vrele eksterne površine možda su zamišljeni kao komedija, ali se interpretiraju kao tragedija. Ako je do sada bilo ikakve sumnje da se klima na planeti Zemlji menja pod uticajem ljudske aktivnosti, poslednji toplotni talas koji je obuhvatio Evropu ju je odagnao.
Preko Nemačke, Švajcarske i Danske, temperature širom našeg kontinenta su bez izuzetka prelazile 35 i dostizale 40 stepeni celzijusa, dok su najtoplije bile Španija i Francuska, sa preko 42 i 43 stepena Celzijusa.
Ekstremno visoke temperature se nazivaju ,,tihim ubicama” sa razlogom. One su doprinele broju ljudskih smrti od skoro pola miliona između 2000. i 2019. godine, a kako se planeta od tada značajno više zagrejala (za oko 2 stepena više od merenja iz 1976. godine), možemo očekivati da se taj broj značajno poveća.
U ovom tekstu saznajte kako to visoke temperature utiču na naše zdravlje, i kako se zaštiti od ozbiljnih tegoba i bolesti, bilo da ste stalno izloženi/e suncu ili ne.
Veza između visokih temperatura i čovekovog zdravlja
Toplotni stres je stanje izazvano prekomernim zagrevanjem tela, odnosno nakupljanjem toplote koje telo ne može da otpusti. U normalnim okolnostima, telo se rešava prekomerne unutrašnje toplote kroz proces znojenja i pojačan dotok krvi do kože. Kada su eksterne temperature ekstremno visoke, međutim, telo ne može dovoljno efikasno da obavlja ove procese, te njegova unutrašnja temperatura kontinuirano raste. Ovo dalje dovodi do iscrpljenosti i može izazvati toplotni udar.
Simptomi toplotnog stresa se mogu manifestovati u vidu:
- Bola ili nelagodnosti u mišićima
- Ubrzanih otkucaja srca
- Konfuzije
- Iritabilnosti
- Ekstremne žeđi
- Blede kože
- Prekomernog znojenja ili nedostatka znojenja
- Gubitka svesti
- Povraćanja
Prolongirani toploni stres dovodi do pogoršanja simptoma, izazivajući telesnu temperaturu preko 40 stepeni celzijusa. Sistem za regulaciju temperature u telu se potpuno gasi, i telo prestaje da se znoji, koža postaje suva, a čovek može doživeti konfuziju, nemogućnost govora i nesvesticu.
Pod naročitim rizikom od toplotnog stresa i udara su osobe koje obavljaju fizički naporne aktivnosti na visokim eksternim temperaturama, osobe starije od 60 godina, i individue koje pate od hroničnih bolesti, poput dijabetesa ili bolesti srca. Određeni lekovi, kao što su oni za regulaciju pritiska i antidepresivi, takođe mogu povećati rizik od toplotnog udara.
Visoke spoljašnje temperature mogu dovesti i do bolova u mišićima zbog gubitka soli u telu kroz znojenje, kao i osipa zbog viška znoja koji ne uspe da ispari sa kože.
Važno je naglasiti i da svi ovi simptomi i tegobe uzrokovane visokim temperaturama mogu pogoršati postojeće tegobe i hronične bolesti kod individua, te povećati zdravstvene rizike. Zato je prevencija i adekvatna zaštita tokom toplih meseci veoma važna.
Kako se zaštititi kada su spoljašnje temperature previsoke?
Da prevenirate zdravstvene tegobe tokom vrelih, teških letnjih dana, izbegavajte izloženost suncu između 10 sati ujutru i 16 sati popodne. Tada su sunčevi zraci najjači, a samim tim i temperature najviše. Osim toga, pratite ove korisne smernice:
- Pijte dosta tečnosti: Telo gubi tečnost kroz proces znojenja, te mu je potrebna dodatna količina vode da se oporavi i obnovi proces unutrašnjeg hlađenja organizma. Sportska pića sa elektrolitima ili voćni sokovi takođe mogu biti korisni u hidrataciji tokom toplih dana, ali izbegavajte pića sa visokim sadržajem kofeina i alkohola, jer ona dovode do dodatne dehidratacije. Važno je naglasiti da ćete žed osetiti uglavnom kada već budete dehidrirani/e. Zato je važno piti dosta tečnosti tokom vrelih dana čak i ako ne osećate žeđ.
- Rashlađujte telo koliko god je to moguće: Klimatizovane prostorije pomažu u održavanju normalne telesne temperature, ali i boravak u hladu. Nije čudo što su državni aparati širom Evrope upotrebili vodene topove da rashlade stanovnike i stanovnice u ekstremno toplim danima (bar su jednom upotrebljeni na adekvatan način, a ne kao oruđa prisile).
- Nosite svetlu, laganu garderobu: Izbegavajte poliester i slične materijale koji se dodatno zagrevaju na suncu. Pamuk i lan najviše prijaju koži, kao i odeća koja je opuštena i dozvoljava telu da diše. Iako se preporučuje što manje slojeva odeće tokom ekstremnih temperatura, vodite računa da pokrijete izložene delove tela. Prolongirano izlaganje jakim sunčevim zracima može dovesti do osipa, ali i raznih ozbiljnijih bolesti kože. Nosite duge košulje i pantalone od lakih materijala, kao i šešire da zaštitite glavu i lice.
- Koristite kreme sa SPF zaštitom: Osnovni korak u zaštiti kože od sunca je mazanje krema sa zaštitnim faktorom. Ovo će vas odbraniti od potencijalnih opekotina, pa čak i raka kože, ali i pomoći u regulaciji telesne temperature. Koža koja je zaštićena adekvatnom kremom se sporije zagreva.
- Pažljivo tempirajte spoljašnje aktivnosti: Ukoliko je to moguće, gledajte da se ne upuštate u naporne fizičke aktivnosti tokom najvećih vrućina. Ako se ipak nađete pod suncem i tropskim vazduhom u najgore doba, pravite česte pauze, odmarajte u hladu i pijte dosta vode. Sistem podrške dosta pomaže, pa je dobro da imate osobe iz okruženja sa kojima ćete redovno da se čujete i obaveštavate o međusobnom zdravlju.
Ako primetite simptome iscrpljenosti pod visokim temperaturama, pomerite se u hlad i prestanite da obavljate fizičke aktivnosti. Uklonite nepotrebne slojeve odeće i hladite kožu mokrim oblogama. Iskoristite led da dodatno ohladite najviše zagrejane delove tela, poput pazuha i butina.
U slučaju gubitka sposobnosti govora ili svesti, odmah pozovite ili posetite hitnu pomoć. Toplotni udar je ozbiljan zdravstveni rizik koji zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ako primetite da neka osoba pati od toplotnog stresa ili udara, pomozite joj da se pomeri na hladno mesto i pozovite hitnu pomoć.
Rezon Magazin ne pruža medicinske savete. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, informativnog su i edukativnog karaktera. Rezon Magazin ne pretenduje da zameni profesionalne lekarske savete, dijagnoze i tretmane. Uvek potražite savet doktora za vaše specifično zdravstveno stanje ili tretman.
Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukativnog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala.
Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu.
Izvor naslovne fotografije: Magnific
MOŽDA VAM SE SVIDI
Nedeljna ukrštenica #32
