9 zabluda popularne psihologije

U vreme kada su skoro sve informacije dostupne nadohvat ruke, potrebno je samo nekoliko ,,klikova” da čovek sazna poslednje vesti iz svih sfera društva. Koliko ova dostupnost informacija može pozitivno uticati na širu obrazovanost i informisanost, međutim, toliko može i doprineti širenju lažnih ili pogrešnih informacija.

Uzmite za primer verovanje da čovek proguta oko osam paukova dok spava. Ova informacija je toliko postala popularna i uvrežena da se skoro smatra činjenicom. Istina je, međutim, sasvim drugačija — čovek uopšte ne guta paukove dok spava. 

Ovaj primer pokazuje koliko je lako navesti ljude da veruju u određenu tvrdnju uz konstantno i široko širenje informacije u medijima, kako digitalnim tako i štampanim. Ovo, nažalost, može imati negativne posledice po razvitak i stanje ljudske zajednice, posebno kada se radi o važnim informacijama koje direktno utiču na zdravlje čoveka i društva. 

Rezon Magazin izdvaja nekoliko tvrdnji popularne psihologije koje su se toliko proširile i utemeljile u društvo da mnogi veruju da su istina.

Suprotnosti se privlače

Verovatno ste već čuli izreku da se suprotnosti privlače u romantičnom odnosu između dvoje ljudi — uglavnom zato što su takvi partneri i partnerke interesantniji jedno drugom i mogu stvoriti izbalansiranu vezu. Iako je ovo možda tačno do određene mere ili na početku razvitka odnosa, ne postoje zapravo naučna istraživanja koja potvrđuju da su dvoje ljudi različitih karakteristika i stanovišta skloniji tome da razviju i ostvare dugoročnu vezu.

Naprotiv, postoje istraživanja koja su pronašla da je verovatnije da slične osobe privuku jedno drugo zbog toga što dele ista sviđanja, karakteristike i razmišljanja. 

Detektori laži su 100% tačni

Detektori laži su poznato i često sredstvo raznih vlada i vladinih i nevladinih organizacija, posebno policije i vojske. Ipak, da li ste znali da je nivo greške detektora laži, drugačije poznatog kao poligrafa, toliko visok da njegov rezultat uopšte ne može biti uzet kao merodavan?

Ne postoje, prvenstveno, nikakve indicije ili dokazi da su određene psihičke reakcije jedinstvene odnosno specifične za prevaru i laž. Zatim, detektori laži mere uzbuđenje tokom odgovaranja na pitanja, ali ovo uzbuđenje može biti uzrokovano različitim faktorima iz okruženja, kao što je trema ili strah od nadređenih i državnih organa. Osoba koja govori istinu može biti uzbuđena, a osoba koja laže može ostati mirna, te poligraf može navesti na pogrešne zaključke i ,,osuditi” osobu bez stvarne krivice.

Čovek koristi samo 10% mozga

Ovaj mit moderne psihologije je postao toliko rasprostranjen da ga je koristilo nekoliko filmova. ,,Lucy” (2014) je najpoznatiji i predstavlja zamisao o tome šta bi sve čovek mogao da uradi kada bi zaista koristio 100% kapaciteta mozga — naravno, reč je o predviđanju budućnosti, uvidu u prošlost i raznoraznim ostalim mentalnim sposobnostima.

Istina je, međutim, ne da je samo 10% mozga u funkciji kod čoveka već da otprilike ovoliko procenata razumemo kada je reč o funkcionisanju ovog organa. Mozak je kompleksan organ čiji delovi rade naizmenično, u zavisnosti od toga šta čovek radi. I dok je tačno da ne koristimo 100% mozga u svim situacijama (ili uopšte), koristimo njegov veliki procenat većinu vremena.

Neki ljudi koriste levu a neki desnu stranu mozga

Još jedna dezinformacija u vezi sa radom ljudskog mozga je tvrdnja da neki ljudi koriste levu a neki desnu stranu mozga, što određuje ljudske karakteristike. Naime, ako čovek koristi levu hemisferu mozga, onda pretenduje ka logičnosti u odlukama, a ako koristi desnu stranu mozga, onda prerenduje na kreativnost.

Ipak, studije sugerišu da zdravi ljudi stalno koriste obe hemisphere mozga. Jedino što nalikuje na tačnost u ovoj tvrdnji jeste činjenica da su ove dve strane mozga zadužene za različite zadatke. Na primer, postoje studije koje govore o tome da je leva hemisfera mozga odgovorna za procesuiranje govora a desna strana za procesuiranje emocija. 

Ljudi sa mentalnim poremećajima su skloniji nasilju

Jedan od široko rasprostranjenih — i opasnih — mitova popularne psiholodije je i da su ljudi koji imaju neku vrstu mentalnog poremećaja skloniji nasilju nego oni koji je nemaju. Ovaj mit je, nažalost, duboko ukorenjen u medijsku industriju, čime se samo podstiče njegovo perpetuiranje. 

Nekoliko studija je pokazalo da filmovi i TV serije često prikazuju ljude sa mentalnim poremećajima kao nestabilne i nasilne individue. Naime, studija iz 2023-e koja se pozabavila ovom temom pronašla je da su čak 72% filmskih junaka i junakinja sa mentalnim poremećajem na televiziji pokazani kao izvršioci i izvršiteljke nasilja. Ista studija je pokazala poražavajuću činjenicu da se mediji uopšte malo bave temom mentalnih poremećaja u smislu koji bi na tačan način predstavio njihovo poreklo, nastanak, problematiku i slično. 

Druge ugledne studije su naznačile da su ljudi sa mentalnim poremećajima ne samo daleko od toga da budu skloniji nasilju već češće žrtve nasilja. Ovo je velikim delom posledica mita i stigme koja okružuje temu mentalnih poremećaja u medijima.

Brainstorming ili razmena ideja i mišljenja u grupi je efektnija nego smišljanje ideja individualno

Ovaj mit je dobro poznat svima koji su se bar jednom našli u mreži korporacijske kulture koja poziva na redovne sastanke i razmenu ideja i mišljenja u grupi. Premisa da je ovakav način rada produktivniji od individualnog smišljanja ideja je, međutim, većinski pogrešna. Studije pokazuju da ovakav način rada ne samo da nije efektniji već limitira kreativnost pojedinaca koji čine jednu grupu. 

Osmehivanje prouzrokuje ili povećava sreću

Česta je pojava da ljudi koji žele da oraspolože drugu osobu preporuče osmeh kao sredstvo za podizanje raspoloženja. Uprkos popularnom mišljenju, međutim, osmeh neće oraspoložiti osobu ili ,,ispraviti” problem koji ona ima. Štaviše, lažni osmesi mogu učiniti potpuno suprotno i pogoršati generalno stanje anksioznosti i dovesti do toksične pozitivnosti. 

Muškarci i žene imaju različite stilove komunikacije

Sigurno ste bar jednom čuli popularnu mantru da se muškarac i žena ne razumeju zbog iskonskih različitosti koje razdvajaju ova dva pola. Takvo mišljenje se čak može pronaći u nekim knjigama popularne psihologije. Ovo je, međutim, mit koji se zasniva na rodnim podelama.

Istraživanja pokazuju da muškarci i žene nisu uopšte toliko psihološki drugačiji kao što veliki deo društva misli. Štaviše, ljudi će se uglavnom ponašati i misliti prema rodnim ulogama koje su im dodeljene u društvu. Bez ovih uloga, misli, ponašanje i komunikacija muškaraca i žena su prilično slična.

Većina ljudi prođe kroz ,,krizu srednjih godina”

Ako vam popularna psihologija govori da ćete neizostavno proći kroz krizu srednjih godina, tokom koje ćete dobiti niz iracionalnih želja i nagona, okrenite se drugačijim izvorima. Istraživanja pokazuju da je ovo tek mit i da većina ljudi ne prođe kroz ,,krizu srednjih godina”. Ako dođete u godine i poželite taj ,,crveni brzi auto” kome ste se divili još u detinjstvu, možda je prosto reč o tome da želite sebi da ispunite neostvareni san. 

Rezon Magazin nije naučna publikacija. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera. 

Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala. 

Izvor naslovne fotografije: Freepik