Priroda, vasiona, biljni i životinjski svet, pa i sam čovek mogu da budu tako fascinantni da nam neke informacije (o nama samima i našem okruženju) zvuče potpuno neverovatno. Mi smo izdvojile baš takve zanimljive naučne činjenice i proverile njihovu istinitost. Zato ćete uz svaku činjenicu ispod predstavljenu pronaći i adekvatnu studiju koja je potvrđuje.
Postoji više drveća na planeti Zemlji nego zvezda u Mlečnom putu
Nasa procenjuje da Mlečni put sadrži oko 100-400 milijardi zvezda, a procena prirodnjačkih naučnika/e je 2015. godine bila da na Zemlji ima 3 biliona drveća! Pomislite da samo Amazonija broji 390 milijardi stabala, a ona je samo jedna od mnogih impresivnih prašuma na Zemlji.
Ako ste se upravo zapitali/e „ako je to moguće?”, samo se setite da je mnogo retka pojava da se pojavi nova zvezda u našoj galaksiji, a da se novo drveće sadi svaki dan (nažalost, doduše, još uvek ne u dovoljnoj meri, jer se mnogo drveća i uništava za ljudske potrebe). Tako da je broj zvezda u Mlečnom putu, iako veoma impresivan, ograničen, dok broj drveća, na sreću još uvek, stalno može da raste.
Duboko u okeanu žive ajkule stare i do 500 godina
Grenlandske ajkule mogu da žive stotinama godina i jedne su od najstarijih kičmenjaka na planeti. Smatra se da je nepromenljiv metabolizam ovih životinja razlog njihove dugovečnosti.
Najstarija ajkula koja je pronađena je imala oko 400 godina, odnosno, metodom radiokarbonskog datiranja naučnici/e su procenili/e starost ajkule na 392 ± 120 godina. Ova ajkula je, dakle, mogla biti živa i u 16. veku!
Leptir se seća perioda kada je bio gusenica
Kada se gusenica učauri u procesu metamorfoze, deo njene strukture se menja na molekularnom nivou kako bi se razvio leptir. Ali taj leptir zadržava sećanja koja je imao kad je bio gusenica.
Kako to znamo? Ako gusenicu „istrenirate” da izbegava određene nadražaje, ona će isto izbegavati i kada postane leptir. Ovo su potvrdili/e naučnici/e u zanimljivim studijama na moljcima (leptiri su podvrsta moljaca).
Apalačke planine su starije od Saturnovih prstenova
Planinski lanac koji se prostire od Njufaundlenda do Alabame je star 480 miliona godina (veliki deo formirao se pre 260-325 miliona godina). Iako su ove planine dominantne u Severnoj Americi, isti planinski lanac se prostire i u današnjoj Škotskoj, budući da su se formirali u periodu kada su kontinenti bili spojeni.
Saturnovi prstenovi su mlađi od toga! Naučnici/e smatraju da prstenovi ove planete nisu stariji od 400 miliona godina. Prstenovi su mnogo mlađi i od same planete koja je stara 4.5 milijardi godina.
Mravi mere udaljenost brojeći korake
Mnoge zanimljive naučne činjenice dobili/e smo pomoću preciznih ogleda. Tako su naučnici/e dokazali/e da mravi broje svoje korake izdvojivši nekoliko mrava iz kolone da bi im stavili/e malene štule. Budući da su pravili veće korake, mravi sa štulama su prošli pored izvora hrane ka kome su išli. Kada su im malene štule skinute, nisu mogli da se vrate kući jer su se zaustavili ranije.
Grizli medvedi trče brzo poput konja
Kada pomislimo na ove ogromne životinje sa mnogo snage, teško možemo sa ih zamislimo u sprintu. Pa ipak, grizli medvedi mogu da razviju istu brzinu kao konji.
Ovi braon medvedi pomenutu brzinu (koja ide i do 56 km/h) ne mogu da održe više od 50-100 metara, tako da bi trkački konj ipak odneo pobedu na ovoj trci. Svejedno, ovo je veoma impresivan (i zastrašujuć) podatak.
Životinje različito percipiraju predmete u protoku vremena
U zavisnosti od načina života, percepcija različitih vrsta životinja se menja. Ljudima bi, na primer, lopta koja se brzo kotrlja samo prošla kroz percepciju pomalo zamućena, dok bi vilin konjic ili golub uspeli da opaze neke detalje na lopti, a puž ili neke vrste riba ne bi mogle da je opaze uopšte jer bi im lopta bila prebrza.
Uvek vidimo samo jednu stranu Meseca
Čuvena „tamna strana Meseca” već dugo privlači pažnju astronoma/ki. Ona je bila u fokusu i nedavno završene misije Artemis II, kada smo dobili/e predivne slike druge strane Zemljinog satelita.
Ali zašto uvek vidimo samo jednu stranu Meseca, isti reljef, iste kratere i iste konture, dok je ova druga strana „u tami”? Za to je odgovoran proces koji se naziva „plimsko zaključavanje“ (tidal locking, prim. prev).
Mesec se nekad okretao znatno brže, ali je pod uticajem Zemljine gravitacije usporio, te mu je tako sada potreban isti vremenski period da se okrene oko svoje ose i da napravi krug oko naše planete. Kao rezultat toga, Mesec nam nikad ne okreće leđa, kao plesač/ica koji/a je uvek okrenut/a svojem/oj partneru/ki.
Izvor naslovne fotografije: wirestock/Magnific
MOŽDA VAM SE SVIDI
