Ako je tačno da je čoveku malo potrebno za sreću, onda se to ,,malo” zasigurno može pronaći u cveću. Šoljica jutarnje kafe, dobra knjiga ili novine i pogled na raznobojne latice koje se upravljaju ka suncu je sve što je nekad potrebno da dan dobro započne.
Takođe je tačno, međutim, da postoji često i ,,ono malo” što sreću kvari, a to su ovog leta nesumnjivo ekstremno visoke temperature. Osim što vas toplo vreme može sprečiti da više uživate u svom dvorištu i terasi, može učiniti i da vaše brižljivo negovano cveće u potpunosti uvene pred vašim očima.
U ovom tekstu otkrivamo razloge zbog kojih vaše cveće može imati poteškoća sa preživljavanjem ove sezone — možda čak i više nego ikada ranije — i kako se protiv toga boriti.
Uticaj pojačanih toplotnih talasa na cveće
Posadili/e ste cveće, nađubrili/e ga po potrebi i sada ga zalivate i orezujete redovno, što su sve koraci koje ste i inače preduzimali/e prethodnih godina, ali se čini da ovog leta vaše cveće prosto ne može da raste i razvija se? Klimatske promene, ili bolje rečeno, toplotni talasi, su glavni krivac ovog problema.
U poslednje vreme svedočimo većem broju toplotnih talasa, kao i njihovom produženom dejstvu, zbog pojačanog zagađenja životne sredine i oštećenja ozonskog omotača. Ova dva faktora doprinose većem zagrevanju planete, što se direktno odražava na temperature, ali i druge vremenske uslove.
Usled vrtoglavih klimatskih promena uzrokovanih zagađenjem, visoke temperature dolaze u kombinaciji sa sušom, neočekivanom i preobilnom kišom i mnogim drugim prirodnim katastrofama. Sve ove promene imaju devastirajuće efekte na čitav ljudski, životinjski i biljni svet na zemlji.
Poput čoveka, biljke imaju problema da se adaptiraju na brzo promenljive i ekstremne vremenske uslove. Produžene suše i jako sunce lako dovode do dehidratacije zemljišta i korena, pa se bez posebne nege šteta često ne može preduprediti, a ni zalečiti. Naime, istraživanje iz prethodne godine je čak došlo do zaključka da preterana toplota dovodi do formiranja specifičnih balončića u biljci koji blokiraju njen sistem transportovanja vode, i time onemogućuju njeno funkcionisanje čak i u minimalno suvom tlu.
Iako studije o neophodnosti prilagođavanja načina održavanja biljaka klimatskim promenama već postoje, novija istraživanja će se, bez sumnje, fokusirati na specifične uslove današnjice. Nadamo se da će ona biti efektna u pronalaženju novih rešenja za borbu protiv devastirajućih efekata klimatskih promena na uzgoj cveća, ali i celokupnu agrikulturu.
Kako pomoći biljkama da prežive leto
Uzgajanje cveća u današnjoj klimi je bez sumnje zahtevnije i podrazumeva određene promene u vašim navikama i načinima baštovanstva. Ako niste do sada, evo šta možete pokušati da oživite vaše cveće tokom ekstremno toplih dana:
Zalivajte dnevno i tokom jutra
Opšte je poznato da cveće koje je izloženo spoljašnjim temperaturama i direktnoj sunčevoj svetlosti zahteva češće zalivanje i više vode. Čak i biljke koje bi inače zahtevale nedeljno zalivanje mogu tražiti više vode, posebno tokom nekoliko uzastopnih vrelih dana, pa i nedelja.
Ipak, vodite računa da ne preterate, i uzrokujete truljenje korena. Dobro merilo je fizička provera zemlje. Prstom probušite rupu u saksiji (ili zemlji, ako je vaše cveće napolju) da proverite koliko je zemlja suva. Ako je suva i ispod površine, to znači da treba da zalijete cveće.
Zalivanje tokom dana neće doprineti borbi protiv ekstremnih temperatura. Biljke se tokom dana, kada je toplota najveća, trude da prežive njene uticaje, te usmeravaju svoju energiju primarno na to, i neće se fokusirati na upijanje vode. Sa druge strane, ako uveče zalijete biljke, zemlja može dugo ostati vlažna, što stvara idealno okruženje za gljive i bakterije. Zato je najbolje cveće zalivati ujutru, kada ono nije izloženo direktnom i jakom suncu i kada su temperature niže.
Preskočite đubrivo
U normalnim uslovima, đubrivo je ključ do zdrave i lepe cvetne bašte. To, međutim, nije slučaj kada vladaju visoke temperature. Tokom ekstremno toplih dana, đubrivo može doneti dodatni stres biljci, primoravajući je da pravi nove izdanke onda kada bi ona zapravo trebalo da se fokusira na preživljavanje. Zato je dobro izbegavati ili u potpunosti zanemariti đubrivo tokom toplih dana.
Dodajte malč
Malč nije samo dekoracija, mada moramo priznati da ima sposobnost da ulepša svaku baštu. Ovaj materijal kojim se zgrću biljke zapravo ima sposobnost rashladi zemlju i održi je vlažnom duži vremenski period, umanji nastanak korova i čak prevenira bolesti cveća. Kao takav, malč je idealno rešenje za pomoć bašti koja se bori da preživi tokom leta.
Malč bi trebalo postaviti u debljini od bar 8-10 centimetara, ali ne treba preterivati da bi zemlja mogla da diše.
Obezbedite zaklon od sunca
Ako primetite da neke biljke teže podnose visoke temperature i direktnu sunčevu svetlost nego druge, a ne možete da ih presadite ili pomerite, probajte da ih zaštitite zaklonom. Većina poljoprivrednih apoteka prodaje specijalne zaklone od sunca za biljke u formi mreža koje možete razviti iznad njih. Možete, međutim, ove zaklone da napravite i sami/e od tankih čaršafa ili sličnih tkanina.
Dovoljno je da zaklon od sunca i dalje propušta svetlost, ali umanji direktan prodor jakih sunčevih zraka. Ovakva zaštita će automatski i smanjiti temperaturu neposrednog okruženja, što će pomoći cveću da se izbori sa klimom i raste i razvija se.
Izbegavajte orezivanje
Skidanje sasušenog lišća i cveća, pa i orezivanje dugih izdanaka zarad gustine, čini se kao logičan izbor tokom ekstremnih temperatura. Ipak, ovo će samo proizvesti negativan učinak. Ako uklonite sasušeni list ili cvet, zapravo otvarate mogućnost da sunce dotakne i ošteti nova, zdrava mesta na biljci. Takođe primoravate proizvodnju novih izdanaka, čime se povećava stres koji biljka doživljava, a samim tim i stvara povoljna atmosfera za sušenje novih listova i cvetova.
Sačekajte sa orezivanjem bar dok temperature konzistentno ne dostignu normalnije nivoe.
Važnost cveća prevazilazi estetsku dimenziju
Većina ljudi će reći da voli da sadi i odgaja cveće zbog estetskog uživanja koje ono osigurava svojim šarenolikim izgledom. Dvorišta ili terase ispunjene crvenim, belim, ljubičastim, žutim i mnogim drugim bojama prosto očaravaju oko i približavaju prirodu svakom domu.
Tu je, naravno, i mešavina opojnih mirisa koja čine da naša čula zatrepere, a i faktor zabave i relaksacije. Rad u bašti, ma bila ona u dvorištu ili na terasi, može sniziti stres i čak unaprediti koncentraciju kroz manuelne aktivnosti.
Ono o čemu se malo govori, međutim, jeste činjenica da cveće takođe ima pozitivan efekat na celokupan prirodni ekosistem. Cvetne leje, zelene površine, pa i bašte sa voćem i povrćem, unapređuju biodiverzitet tako što pružaju mesto za život mnogim životinjama kojima je to potrebno, pomažu u prečišćavanju vazduha i zadržavaju vodu u zemlji.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
Tekstualni izvori:
MOŽDA VAM SE SVIDI
