Da li je zavisnost od kupovine stvarna?

Količinski popust. Vremenski popust. Snižena cena za članstvo. Bodovi za kupovinu. Kartice za kupovinu. Brojevi, procenti, jarko obojene cene proizvoda, gomile istih proizvoda u različitim pakovanjima — sve oko nas naizgled vrišti da ugrabimo prvu ili poslednju najbolju priliku za kupovinu.  

I većina nas je iskoristi. 

Nažalost, većini stanovništva kod nas i u svetu znači „svaki dinar” sačuvan kroz popuste i slične akcije. Ako se to uopšte može zvati „sačuvanim” novcem, s obzirom na cenu rada, inflaciju, i ostale ekonomske i sistemske prakse i pravila — ali o toj temi, neki drugi put. 

Ipak, granica između praćenja popusta za kupovinu potrebnih, ali i željenih, stvari i bespotrebnog trošenja novca je tanka. Moderni marketing nas vodi ka konzumerizmu i na suptilne i otvorene načine, te je sve teže odupreti se impulsima trošenja i toj veštački stvorenoj „želji” za materijalnim stvarima. 

Ali, dok su šale na račun utehe i uživanja u kupovini česte, i deluju bezazleno sve dok osećate da imate kontrolu nad svojim impulsima trošenja, zavisnost od kupovine je danas sve samo ne izmišljena. Pre nego što sledeči put nazovete nekoga kupoholičarom ili kupoholičarkom, razmislite o implikacijama svojih šala, jer je zavisnost od kupovine stvarna, i predstavlja veliki problem za mentalno i fizičko zdravlje ljudi. 

Šta je zavisnost od kupovine?

Zavisnost od kupovine ili kompulzivni poremećaj kupovine odlikuje preterana sklonost kupovini i potrošačko ponašanje koje uzrokuje stres i druge vrste nelagodnosti za osobu koja ga preživljava, ali i sve u njenoj okolini. Prema istraživanjima, oko 5% celokupne svetske populacije se bori protiv potrošačke zavisnosti.

Zavisnost od kupovine je opisana i prepoznata još početkom 20 veka, ali je tek poslednjih godina dobila više na pažnji. Jednostavno rečeno, zavisnost od kupovine se ispoljava u preokupaciji, tenziji i anksioznosti koju osoba oseća u vezi sa kupovinom, a zatim i olakšanjem koje nastaje nakon kupovine. Iako nije svrstan u mentalne poremećaje, kompulzivni poremećaj kupovine je prepoznat kao problem ponašanja koji ima dalekosežne posledice. 

Uprkos imenu, neki stručnjaci i neke stručnjakinje karakterišu zavisnost od kupovine kao poremećaj zavisnosti, a drugi i druge je povezuju sa opsesivno kompulzivnim poremećajem ili poremećajima raspoloženja. 

Kako se ispoljava zavisnost od kupovine?

Budući da zavisnost od kupovine nije prepoznata kao mentalni poremećaj, veoma je teško dijagnostikovati je. Neki simptomi, odnosno pokazatelji opsesivno kompulzivnog poremećaja kupovine uključuju:

• Teškoću ili nemogućnost odolevanja kupovini nepotrebnih stvari
• Preokupiranost kupovinom nepotrebnih stvari, koja uključuje opsesivne i anksiozne misli o istoj, ali i euforiju
• Potreba za kupovinom koja se mora zadovoljiti istog trenutka
• Trošenje mnogo vremena na potragu i kupovinu nepotrebnih stvari
• Preterano trošenje novca na nepotrebne stvari
• Problemi finansijske i socijalne prirode zbog nekontrolisane kupovine
• Emotivan odgovor na kupovinu, odnosno osećaj stresa pre i osećaj olakšanja nakon kupovine

Ukratko, ljudi koji imaju zavisnost od kupovine često — ako ne i u većini slučajeva — podležu jakoj želji za kupovinom bez obzira što znaju da njihove akcije imaju negativne posledice. Na primer, osoba koja pati od ove zavisnosti će kupiti luksuznu stvar nepotrebnu za dnevno funkcionisanje bez obzira što zna da će je to dovesti u nedozvoljeni finansijski minus. 

Naučnici i naučnice karakterišu zavisnost od kupovine kao mehanizam koji ljudi koriste da zamaskiraju ili se izbore sa drugim teškim emocijama, kao što su nisko samopouzdanje ili stres na poslu. Ipak, kupovina donosi samo trenutno olakšanje, te navodi ljude da je ponavljaju iznova i iznova da bi produžili trajanje osećaja. Na kraju, ovaj začarani krug kupovine dovodi ljude do zavisnosti koja se više ne može lako kontrolisati, i stoga proizvodi osećaj krivice i stida. 

Važno je naglasiti, međutim, da zavisnost od kupovine ne uzrokuje svaka kupovina ili svaka kupovina nepotrebnih stvari. Većina ljudi će uživati u povremenom šopingu povrh redovne kupovine preko potrebnih namirnica, posebno tokom praznika, što nije jednako zavisnosti od kupovine. 

Kompulzivni poremećaj kupovine zapravo nema veze se količinom potrošenog novca ili povremenim trošenjem većih količina novca nego što je to prvobitno planirano. Ključ je u preokupaciji kupovinom, odnosno ponavljajućim stresnim mislima kojih se individua ne može osloboditi, a zatim i negativnih posledica, što psihičkih, finansijskih i socijalnih, koje iz ovoga proističu. 

Posledice zavisnosti od kupovine

Osim očiglednih negativnih emocija povezanih sa kompulzivnim poremećajem kupovine, kao što je stres, anksioznost, krivica i sram, osobe koje pate od ovog poremećaja obično trpe ozbiljne finansijske posledice. Zbog preterane i nepotrebne kupovine, većina zavisnika i zavisnica od kupovine će biti prezaduženi/e, što sa sobom nosi i zakonske probleme i pitanje opstanka.

Uz finansijske probleme obično dolazi i zaduženost kod prijatelja i porodice. Osobe koje pate od zavisnosti od kupovine mogu potražiti finansijsku pomoć od sebi bliskih ljudi, a dalja nemogućnost otplate duga obično deluje negativno na uspostavljene društvene odnose. Osim toga, preterana želja za kupovinom i trošenjem se može negativno odraziti na romantične odnose individua. 

Dakle, zavisnost od kupovine može imati ozbiljne negativne posledice, baš kao i bilo koja druga bolest zavisnosti, pa ovaj termin ne treba uzeti olako. 

Tretmani i načini borbe

Zavisnost od kupovine je stvarna i može imati niz posledica za psihičko, ali i fizičko, zdravlje čoveka i sve njegove ili njene bliske osobe. Nažalost, specifičan tretman za ovu vrstu zavisnosti ne postoji. Terapija može biti najdelotvornija vrsta podrške koju osoba može dobiti, i ona često uključuje razgovor sa licenciranim profesionalcem ili profesionalkom za bolesti zavisnosti, kao i uključivanje u grupe podrške. 

Kada je reč o prevenciji, stručnjaci i stručnjakinje preporučuju edukaciju i veću odgovornost kod samog pristupa kupovini. Ako se bojite da možete „upasti” u nekontrolisano trošenje za nepotrebne stvari, koristite šoping liste da zabeležite samo stvari koje su vam preko potrebne za život i držite ih se. Izbegavajte digitalne kupovine i, kada god osetite jaku želju za kupovinom, usmerite višak energije i euforije na druge kreativne radnje, kao što je vežbanje ili praktikovanje hobija. 

Podrška porodice i prijatelja je takođe ključna u adresiranju ovog problema. Obratite se dragim ljudima za pomoć i pokušajte da otkrijete razloge iza vaših nekontrolisanih želja. Budući da zavisnost od kupovine obično nastaje zbog potrebe da se zamaskira drugi životni problem, usresredite se na druge aspekte svog života koji mogu biti uzročnici stresa, anksioznosti i drugih negativnih emocija. 

Izvor naslovne fotografije: Freepik

Rezon Magazin nije naučna publikacija. Sve informacije ovog tipa na našem sajtu, uključujući tekst, grafiku i slike, su informacionog i edukacionog karaktera. 

Rezon Magazin koristi linkove drugih sajtova ili ostalog edukacionog materijala da osigura kredibilnost sadržaja ali ni u kom slučaju nije odgovoran za tvrdnje ovih materijala. 

Rezon Magazin ne pretenduje da zameni mišljenja eksperata i ekspertkinja u oblasti psihologije i medicine. Ako zahtevate hitnu medicinsku pomoć, pozovite svog lekara ili hitnu pomoć (194) ili posetite najbližu bolnicu.