Ženski klasici: Kojim putem do otkrivanja ženske literarne zaostavštine (Drugi deo)

U prethodnom tekstu o ženskim klasicima u književnosti, govorile smo o razlozima niske zastupljenosti žena u onome što zovemo književnim kanonom. Takođe smo spomenule najistaknutije autorke do kasnog 19. veka čija su se dela ipak našla na listi klasičnih romana — iako uglavnom posthumno. 

U ovom nastavku iste teme, govorićemo o daljem putu koji možete preduzeti ka otkrivanju ženske literarne zaostavštine, uglavnom kroz modernizam. Na kraju ćemo se osvrnuti i na domaće autorke koje su ostavile neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, iako nikad nisu svrstane u ,,zvaničan” književni kanon.  

Najistaknutije autorke književnog kanona od kasnog 19. veka — i njihova dela

Velika promena u književnosti dogodila se nakon Prvog svetskog rata, kada se, kako je izjavila Virdžinija Vulf, promenio ljudski karakter. 

Virginia Woolf

Virdžinija Vulf (1882-1941) je jedna od najznačajnih autorki engleske, ali i svetske književnosti. Svoja najznačajnija dela stvorila je pod uticajem modernističkog pokreta, ali je uticaj viktorijanskog doba, u kome je rođena, itekako primetan u njenim delima, na različite načine. 

Suprotno dvojici braće, koji su odmah poslati na sistemsko i institucionalno obrazovanje, Vulf je školovana kod kuće, što je kasnije zamerila svom ocu kao vidnu rodnu podelu. Ipak, Vulf je samostalno veoma razvila svoje obrazovanje i, zahvaljujući dobrim vezama njene porodice srednje klase, brzo se povezala sa uticajnim figurama svoga vremena. 

Naime, ona je jedno vreme čak i živela sa grupom muškaraca koji su osnovali Blumsberi grupu, društvo intelektualaca i intelektualki i pisaca i spisateljica koje je bilo poznato po svom slobodnom viđenju društvenih, romantičnih i seksulanih odnosa, neformalnim debatama i uopšte modernističkom viđenju kulture i umetnosti. Zbog svojih stavova i života sa ovom grupom, Vulf je doživela mnogo kritika jer se direktno suprotstavljala normama svog vremena. 

Kada je reč o njenim delima, ona su direktno isticala svu modernost i slobodu mišljenja koju je Vulf podržavala — ali i podsticala pitanja o rodnim nejednakostima, životu i smrti i društvenim okolnostima, prvenstveno ratu. Njena najpoznatija dela, ,,Ka svetioniku” i ,,Gospođa Dalovej” pokreću teme nejednakosti u braku, stabilnosti i nestabilnosti ljudskog uma (posebno nakon ratnih iskustava), samoubistva, i mnoge druge. 

Prema kritici, književna dela ove autorke u mnogome su vukla motive i saznanja iz ličnog iskustva. Iako nepotvrđeno tadašnjom medicinom, koja nije imala današnju naprednost, danas se smatra da je Vulf imala vrstu bipolarnog poremećaja koji je uzrokovao nekolicinu maničnih napada i nervnih slomova. Autorka je čak nekoliko puta pokušala i samoubistvo, a na kraju je tako tragično i završila svoj život. 

Osim dva romana koje smo spomenule, a koji se ističu naročitom maestralnosti modernističkog načina pisanja u fragmentima i isprekidanim mislima i rečenicama, Vulf je napisala i veliki broj značajnih eseja o teoriji umetnosti, istoriji književnosti, ženskoj književnosti i teoriji moći. Najpoznatiji su ,,Gospodin Benet i gospođa Braun”, ,,Sopstvena soba” i ,,Moderna proza”. 

Agatha Christie

Agata Kristi (1890-1976) je jedna od najpoznatijih književnica na svetu. Rođena u Engleskoj, gde je majka obrazovala kod kuće i podsticala da prati svoju želju za pisanjem i stvaralaštvom, Kristi je za života napisala više od 70 romana, 150 kratkih priča, kao i dosta dramskih komada i scenarija. Prodate u milionima primeraka i prevedena na oko 100 jezika, njena su dela ostavila neizbrisiv trag na istoriju književnosti, a posebno na žensku literarnu tradiciju. 

Poznata prevashodno po misteriji, triler i detektivskim romanima, ime Agate Kristi vezuje uz sebe jedno od najpopularnijih imena fikcije — Herkula Poaroa. Ova njena kreacija je doživela nebrojeno filmskih i serijskih adaptacija, i sigurno vam je veoma poznata. Lik detektiva Poaroa pojavljuje se u mnogim romanima ove autorke, od kojih su najviše ocenjeni i vrednovani ,,Ubistvo u Orijent Ekspresu” i ,,Smrt na Nilu”.

Pod pseudonimom je Kristi objavila i visoko ocenjene romanse, kao što je ,,Nezavršeni portret”. 

Kao bolničarka koja je preživela i Prvi svetski rat i Drugi svetski rat, kao i brojne lične životne izazove, a uspela da bude toliko produktivna i uspešna u dominantno muškom svetu, Agata Kristi je ime koje budi inspiraciju i snagu za sve žene sveta. 

Harper Lee

Harper Li (1926-2016) je spisateljica iz Amerike koja je za života napisala samo jedan roman, ali je on postigao takav uspeh da će zauvek ostati urezan u istoriju književnosti, a posebno žensku literarnu tradiciju. 

Iako je živela u vremenu kada su žene imale veći pristup sistemskom obrazovanju, Harper Li je univerzitet u Alabami i Oksfordski koledž napustila bez diplome. Nakon što je neko vreme radila u aerodromskoj administraciji, Li je napustila posao da bi, po savetu svog agenta, završila jedini roman koji će napisati — ali je i proslaviti — ,,Ubiti pticu rugalicu”. 

Ovaj roman je nakon samo jedne godine objavljivanja prodat u preko 500,000 kopija i preveden na 10 jezika, a danas je taj broj blizu 50 miliona i 40 jezika. Osim toga, ,,Ubiti pticu rugalicu” je dobio Pulicerovu nagradu za književnost 1961-e, kao i mnogo drugih nagrada, a dodatnu popularnost mu je doneo široko popularna i visoko vrednovana filmska adaptacija pod istim nazivom iz 1962. 

Nakon ,,Ubiti pticu rugalicu”, Li je napisala nekoliko eseja i tekstova, ali nije objavila nijedan drugi roman. Godine 2016-e, izašao je samo još jedan rukopis, a ispostavilo se da je to prvobitna verzija istog romana koja je kasnije uređena za širu publiku. 

,,Ubiti pticu rugalicu” je obrazovni roman koji govori o istupanju iz dečje nevinosti i vere u ljude u odraslo doba stvarnosti i moralnog i etičkog sivila. Baziran je na moralnim, sociološkim i psihološkim postulatima koji razgolićuju teme rasne i rodne neravnopravnosti, predrasuda, mržnje, neznanja, laži i moralnog (ne)obrazovanja. Kao takav, roman ,,Ubiti pticu rugalicu” je vrsta socijalnog komentara i ogledala — i obavezno štivo za čitanje.

Toni Morrison

Jedna od najuticajnijih autorki afričko-američkog porekla je Toni Morison (1931-2019). Dela ove autorke predstavljaju nezaobilazno mesto u ženskoj literarnoj tradiciji, ali i celokupnoj književnosti, prvenstveno zbog svoje unikatne perspektive i tema koje se prvenstveno bave afričko-američkim iskustvom i ,,mračnom stranom” ljudskosti. 

Toni Morison je rođena u radničkoj klasi. Završila je humanističke nauke i radila je kao predavačica na mnogim američkim univerzitetima. Takođe je oko 20 godina radila kao glavna urednica u poznatoj američkoj izdavačkoj kući. 

Naime, Toni Morison u svojim delima istražuje individualnost ali i društvena pitanja, preko identitetskih problema, ljubavi, požude i strasti do problema rase, roda i klase. U svom najpoznatijem delu pod nazivom ,,Voljena”, za koje je dobila i Pulicerovu nagradu 1988. godine, Toni Morison govori o psihičkim, fizičkim i emotivnim posledicama ropstva. Kao takvo, ovo delo je obavezna tačka čitanja za sve one koji/e su na putu ka boljem i sveobuhvatnijem shvatanju književnosti, ali i istorije. 

Osim ovog romana, Toni Morison je dobila mnoge nagrade i pozitivne kritike za dela kao što su ,,Solomonova pesma”, ,,Dom”, ,,Milosrđe” i mnoga druga. 

Sylvia Plath

Silvija Plat (1932-1963) je jedna od najpoznatijih američkih pesnikinja koja je pisala uglavnom o svojim ličnim životnim iskustvima, ali i izazovima svih žena ranog 20. veka. Visoko obrazovana sistemski i sa dugim iskustvom u pisanju, isprva u skladu sa tradicionalno ustanovljenim formama i pravilima, a onda i uprkos njima, Silvija Plat je i za života i nakon njega prepoznata kao izvrsna pesnikinja čija dela imaju ,,kanonsku”, vanvremensku važnost. 

Nažalost, Plat se borila se depresivnim epizodama, i na vrhuncu svog stvaralaštva, oduzela je sebi život. Godine 1982-e, dobila je Pulicerovu nagradu za poeziju, ušavši tako u istoriju kao prva autorka koja je ovu nagradu dobila posthumno. 

Njena poezija sa temama smrti, žrtvovanja, prirode, sopstva, patrijarhata, majčinstva i telesnosti otelovljuje svu jedinstvenost i snagu ženske perspektive i iskustva, i ne treba je propustiti na putu do otkrivanja ženske literarne zaostavštine. Tu je i njen jedini roman pod nazivom ,,Stakleno zvono”, koji govori o društvenim očekivanjima od žena tokom 1950-ih, kao i jednom mentalnom slomu i oporavku, što su mnogi videli/e kao tek zamaskiranu autobiografiju. 

Margaret Atwood

Margaret Atvud (1939) je kanadska spisateljica čija su mnogobrojna prozna dela od velikog značaja za književnost, ali naročito feminizam kao pokret i teoriju. Ova autorka se u svojim romanima i kratkim pričama prvenstveno bavi temama novih početaka i iskustva žene dok traži svoje mesto u svetu i pokušava da ostvari veze sa drugima u svom okruženju. 

Najpoznatija i najcenjenija knjiga Margaret Atvud je ,,Sluškinjina priča” koja govori o zamišljenom društvu iz budućnosti u kome žene žive u represivnom seksualnom ropstvu hrišćanske teokratije. Glavna tema je, zapravo, reproduktivna sloboda, odnosno njeno odsustvo. Tako roman otvara pitanja moći, saučesništva, pogleda na sve i izbora, što su sve važna pitanja i danas, u vreme kada još uvek bijemo bitke za reproduktivna prava širom sveta. 

Po ovom romanu je snimljen film još 1990. godine, a serija, u saradnji sa samom autorkom, 2017. godine. 

,,Mačje oko”, ,,Alijas Grejs” i ,,Jestiva žena” su nazivi samo nekih drugih, ne manje popularnih i cenjenih, romana Margaret Atvud koji su više nego vredni čitanja. 

Alice Walker

Alis Vaker (1944) je još jedna veoma značajna američka spisateljica i pesnikinja koja se u svojim delima prvenstveno bavi pitanjima afričko-američke istorije, tradicije i kulture. Ova autorka je, nakon završenog visokog sistemskog obrazovanja, radila kao predavačica na univerzitetu, a i dan danas piše i uključena je u borbu za prava žena, s akcentom na rasni diverzitet i njegovo uključivanje u istu tu borbu. 

Alis Vaker je možda najpoznatija po svom romanu ,,Boja purpura” koji se bavi pitanjima roda i seksualnosti, a za koji je ova autorka dobila Pulicerovu nagradu. ,,Boja purpura” otvara veoma važne teme, od značaja jezika i moći u sposobnosti verbalizacije preko važnosti ženskih odnosa do cikličnosti rasne i rodne diskriminacije.

Prema ovoj knjizi je snimljen i film u režiji Stivena Spilberga. Ali, neizostavno pročitajte i druga, ne manje važna književna dela Alis Vaker, a posebno zbirke kratkih priča i poezije. 

Nezaobilazne srpske autorke 

Nažalost, u onome što nazivamo svetskim književnim kanonom nećemo pronaći domaće autorke. Ipak, nismo mogle da izostavimo neka od najznačajnijih imena u srpskoj ženskoj literarnoj zaostavštini. 

Žene su oduvek činile veliki deo naše istorije književnosti, iako za života često skrajnute i sputane patrijarhalnim uređenjem društva. Još je u 14. veku prva srpska pesnikinja Jefimija beležila srpske nacionalne podvige i osećanja kroz pesme kao što su ,,Tuga za mladencem Uglješom” i ,,Pohvala Svetom knezu Lazaru”. 

Srednjevekovnu književnost obeležila je i Jelena Balšić, ćerka kneza Lazara i kneginje Milice, čija se pisma danas smatraju vrhuncem epistolarne forme u našoj književnosti. A na prosvetiteljstvo je najviše traga ostavila Eustahija Arsić, prva žena koja je štampala svoje knjige i književnica koja se zalagala za prosvetiteljske ideje, posebno obrazovanje žena. 

Tokom romantizma se pojavila patriotska, pa i lirska, poezija Milice Stojadinović Srpkinje, prve žene reporterke u Srbiji čija su književna dela imala odličnu recepciju kod publike. Stojadinović je znala nekoliko jezika, te se bavila i prevođenjem, a sakupljala je i narodno stvaralaštvo. Njena reportaža o bombardovanju Beograda iz 1862. pod nazivom ,,Srce i barikade” je ostavila veliki utisak na tadašnju publiku u Srbiji, pa i šire.

Dalje su u sferi proze realizma i modernizma veliki uticaj ostavile Draginja Draga Gavrilović, Danica Marković i Isidora Sekulić, koja je inače i prva žena u našoj zemlji da je stekla zvanje akademika. Najčitanija prve polovine 20. veka bila je i Milica Janković, a možda najuticajnija žena akademik Anica Savić Rebac, filološkinja, filozofkinja, pesnikinja i profesorka koja je studirala klasičnu filologiju u Beču, a doktorirala u Beogradu. 

Pregled domaće ženske književnosti nemoguć je i bez spomena Desanke Maksimović, jedne od najistaknutijih srpskih književnica koja je više puta nagrađivana za svoj književni i pedagoški rad, kao i kulturno i društveno angažovanje. Međutim, više o svakoj od ovih autorki bismo morale da pišemo u jednom od sledećih tekstova o književnosti. 

Izvor naslovne fotografije: Freepik