Igo, Dostojevski, Tolstoj, Dikens, Selindžer, Džojs… Ako pomislite na ono što zovemo književnim kanonom, odnosno književnim klasicima, istovremeno će vam na pamet pasti bar desetina muških imena — i tek nekolicina ženskih. Razlog je, nažalost, taj što je književni kanon u svojoj biti centriran oko muškaraca, i to mahom belih muškaraca.
Definicija književnog kanona i klasika ni po čemu ne sugeriše rodnu podelu. Debata o tome šta je književni kanon, i šta je klasik, preširoka je da bismo je ovde otvarali/e, jer su različite istorijske figure i kritičari i kritičarke imali/e različito viđenje ovog fenomena. Ipak, važno je predstaviti bar uopštenu definiciju.
Naime, književnim klasikom smatramo ono delo književnosti koje je vrednosno i strukturno dovoljno dobro i značajno da preživi test vremena i ostane relevantno tokom dugog vremenskog perioda. S tim u vezi, književni kanon je skup književnih dela koja su ispunila ovaj zahtev.
Dakle, po ovoj prostoj definiciji, književna dela se vrednuju po kriterijumima koji ni počemu ne počivaju na rodu, klasi i rasi osoba koje ga pišu. Pa onda, zašto je književni kanon dominantno muški?
Objektivna vrednost književnosti (u vakumu) kao opresivni koncept
Iako su kritičari i kritičarke književnosti kroz istoriju kontinuirano debatovali i debatovale o vezi umetnosti, odnosno književnosti, i društva, odnosno političkog, teško je prevideti činjenicu da književna dela direktno reflektuju stanje društva u vremenu svog nastanka. Uzmite samo za primer naturalizam i maestralan ,,Žerminal” Emila Zole. Ili, naspram toga, ,,Proces” Franca Kafke.
Književni kanon, na isti način, oslikava izazove s kojima su se žene suočavale u prošlosti u dominantno muškom društvu. Društvene barijere kao što su limitirani pristup obrazovanju i finansijskim sredstvima, ograničena sloboda glasa i govora, pa i izbora, kao i društveno nametnuta uloga majke, supruge i ćerke, direktno su uticale na činjenicu da danas nemamo mnogo ženskih dela u književnom kanonu. Naposletku, ženi je potrebna ,,sopstvena soba” da bi pisala, ali ovo je već još jedna tema koja bi zahtevala predugu digresiju od naslova ovog teksta.
Tek tokom 18-og i 19-og veka, veći broj žena je uspeo da se suprotstavi ustanovljenim društvenim (čitaj patrijarhalnim) normama u procesu za borbu za ženska prava, i tako stekne osnovne slobode neophodne za upliv u književnost. Mada često pod pseudonimima, u ovom periodu se javljaju prve — i malobrojne — autorke koje su danas deo književnog kanona.
Put ka sveobuhvatnijoj književnosti
S obzirom na izneto, ne čudi što veliki deo dominantno muškog kanona u velikom broju dela govori o ženi, i njenim mišljenjima, karakteru, željama i atributima, iz perspektive muškarca. Kao takav, kanon predstavlja tek delimičnu rodnu reprezentaciju kroz vekove, i uskraćuje čitaoce i čitateljke za celo jedno iskustvo i doživljaj društva kroz vreme.
Stoga, ako želite potpuniji doživljaj književnosti — pod uslovom da joj pristupate iz ugla književnog kanona, što nije nužno, ali je preporučljivo zbog razumevanja čitavog književnog polja — ne propustite žene autorke. Uistinu, književni kanon ne prihvata ni polovinu dela koja su bila veoma značajna što za žensku književnost, što za književnost kao takvu, tokom istorije, ali predstavlja dobro mesto početka na stazi ka otkrivanju ženske literarne zaostavštine.
U ovom tekstu ćete pronaći imena autorki koje su ,,ušle” u kanon svojim klasičnim književnim delima i predstavljaju nezaobilaznu tačku učenja za sve one koji/e žele potpuniji uvid u književnost i društvo. Ipak, važno je naglasiti da navedene autorke nikako nisu jedine važne žene u istoriji književnosti. Postoji još mnogo žena koje zaslužuju da se nađu na vašoj listi čitanja zbog svog doprinosa književnosti, društvu, i naročito, borbi za ženska prava koja su nam omogućila mnoge slobode današnjice.
Nažalost, zbog dužine teksta, ova lista je ostala limitirana na nekolicinu značajnih književnica. To ne znači da je doprinos ostalih autorki manje vredan ili značajan za ,,književni kanon”.
Najistaknutije autorke književnog kanona do kasnog 19. veka — i njihova dela
Ova lista je sačinjena prema najistaknutijim ženama u književnom kanonu, a ispod svakog imena, pronaći ćete preporuke za čitanje njihovih dela koja se smatraju književnim klasicima.
Sappho
Sapfo (610. p.n.e. – 570. p.n.e.) je jedna od retkih pesnikinja antičke grčke čiji je glas ostao sačuvan kroz vreme i prepoznat kao veoma značajan za istoriju književnosti. Reč je o pesnikinji koja je pisala u inovativnom lirskom metru, danas poznatom kao sapfički metar ili sapfička strofa, a koji je dalje uticao na poznatu mušku poeziju Ovidija i Katula.
O životu ove pesnikinje nije mnogo poznato. Izvori su uglavnom različiti i upitni, mada je opšte prihvaćeno da je Sapfo rođena u imućnoj porodici na Lezbosu, gde je živela i učestvovala u ženskoj zajednici koja je obrazovala devojke po pitanju kulture, društvenih normi, poezije i drugih aspekata.
Ono što je inovativno kod Sapfine poezije, osim metra i neodoljivo jednostavnog izraza i lokalnog dijalekta, jesu glavne teme. Sapfo je, naime, bila jedna od prvih pesnikinja koja je pisala o ličnom iskustvu i snažnim emocijama, prevashodno ljubavi, strasti, ljubomori i mržnji. Kao takva, Sapfo je nezaobilazan deo ženske tradicije koja govori o ženskom iskustvu iz prvog lica i dočarava kako je to izgledalo biti žena u antičkoj grčkoj.
Nažalost, zbog erotske prirode njenih pesama, crkva je spalila veliki deo Sapfine poezije, te su danas ostali samo fragmenti njenih dela sklopljeni u zbirke poezije. Najpopularniji su fragment 16. i fragment 31.
Jane Austen
Džejn Ostin (1775 – 1817) je engleska spisateljica rođena u Hempširu u porodici od osmoro dece. Pošto joj je otac bio rektor, a majka pisala pesme, Džejn Ostin je, zajedno sa šestoro braće i jednom sestrom, bila stalno motivisana i inspirisana da se edukuje i bavi kreativnim radom. Specifičnost njenog porodičnog kruga i životnih uslova dozvolili su ovoj autorki da se posveti pisanju i čak objavljuje svoja dela tokom života za novac — mada pod pseudonimom.
Romani Džejn Ostin realistično opisuju obične ljude i njihove svakodnevne situacije — ili, bolje rečeno, obične ljude i život srednje klase početkom 19. veka — čime dobijaju atribut modernog karaktera u specifičnom istorijskom periodu. U njihovom centru se nalazi žena preokupirana izazovima svog vremena, to jest teretom finansijske (ne)stabilnosti u vremenu kada žena nije mogla da nasledi imovinu ili radi tek običan posao, kao i pritiscima porodice i društva fokusiranim jedino na ,,dobru” udaju.
Pored ovih izazova, tipična junakinja Džejn Ostin traga za pravom ljubavi i odlikuje je inteligencija, sklonost ka čitanju i obrazovanju i buntovnički duh neshvatljiv za njeno vreme. Važno je napomenuti i da su junakinje ove autorke neretko hrabre žene pune samopouzdanja kojim se bore protiv normi društva — ali su razlike među njima značajne i pogrešno bi bilo svoditi ih sve na ovu definiciju.
U literarnoj zaostavštini Džejn Ostin, klasicima se obično smatraju roman ,,Razum i osećajnost”, ,,Gordost i predrasude” i ,,Pod tuđim uticajem”. Međutim, ako imate vremena, neizostavno počitajte i roman ,,Ema” i ,,Nortengerska opatija”.
Mary Shelley
Meri Vulstonkraft Šeli (1797 – 1851) je poznata engleska spisateljica od isto tako poznatih roditelja. Otac joj je bio Vilijam Godvin, novinar i filozof koji je zagovarao filozofski anarhizam, a majka Meri Vulstonkraft, spisateljica koju svi danas dobro znamo po ,,Odbrani prava žena”, traktatu koji danas smatramo feminističkim klasikom (i takođe ga preporučujemo za čitanje).
Kako joj je majka umrla po rođenju, Meri Šeli je veći deo svoje rane mladosti provela sa ocem, od koga je dobila značajno obrazovanje, ali i društvena poznanstva, budući da su Godvina posećivala mnoga značajna imena tog vremena, uključujući Kolridža i Vordsvorta. Persi Biš Šeli, poznati pisac romantičarskog perioda, je bio još jedan poštovalac dela Merinog oca. Sa njim je Meri Šeli započela romantičnu vezu dok je on još uvek bio u braku, a zatim sa njim pobegla u Francusku i neko vreme živela u vanbračnoj zajednici i proputovanjima Evropom.
Ova kratka biografija Meri Šeli nam daje uvod u nekonvencionalni život ove autorke koji joj je dozvolio da stekne znanja iz književnosti koja bi joj inače možda bila uskraćena da je poticala od druge porodice ili klase. Njen odnos sa Persijem Šelijem je takođe uticao pozitivno na njene lične slobode, te je Meri Šeli uspela da neguje i širi svoju strast prema pisanju poezije, koja ju je obuzela još kao dete.
Nakon rane smrti supruga, Meri Šeli se vratila u Englesku gde je sakupljala i sređivala dela Persija Šelija i pisala svoje radove. Najveći uspeh je doživela sa romanom ,,Frankenštajn ili Moderni Prometej”, svojevrsnim delom koje danas smatramo pretečom gotičkog romana i prvim romanom iz žanra naučne fantastike. Prkoseći vremenu u kome je napisan svojim slikovitim fantastičnim prikazima (i uopšte, temom stvaranja čoveka), roman ,,Frankenštajn” govori o etici i moralnosti i baziran je na naučnim istraživanjima i prikazima.
Osim ovog romana, Meri Šeli je napisala i nekoliko drugih široko prepoznatih dela, kao što je ,,Valperga”, ,,Poslednji čovek”, ,,Lodor” i ,,Fokner”.
Emily Dickinson
Među najpoznatijim američkim pesnikinjama svih vremena je Emili Dikinson (1830 – 1886) iz Masačusetsa. Mada su njena dela široko prepoznata tek nakon njene smrti, Dikinson je tokom života napisala preko 1,000 pesama, i to lirske poezije koja je prkosila književnim normama 19. veka. Njenu poeziju je obeležila osećajnost i netipičan stil i gramatika sa oštrim rečeničnim prekidima i interpunkcijom.
Dikinson je rođena u velikoj i društvenoj porodici i tokom života je ostvarila mnoga prijateljstva i poznanstva, ali se u kasnijem životu izolovala i većinu svojih dana posvetila pisanju poezije. Tokom mlađih dana, završila je lokalnu školu i akademiju i usavršila svoje obrazovanje, što je samo po sebi bilo pomalo netipično za njeno vreme, iako možda ne za mesto u kome je živela.
Poezija Emili Dikinson je ostala poznata kao borbeni glas koji se suprotstavljao vremenu i društvu koje je videlo ženu kao povučeno ljudsko biće podređeno muškarcu. Njene pesme govore o osećanjima usamljenosti, bola, smrti, religiji, ali i sreći i ljubavi.
S obzirom na broj napisanih pesama, poeziju Emili Dikinson ćete obično pronaći sabranu u zbirke. Neke od njenih najpopularnijih pesama su ,,Ja sam niko! A ti, ko si?”, ,,Nada je stvorenje pernato” i ,,Uzvišeni trenuci duše”.
Charlotte, Emily, Anne Brontë
Iako nije bilo lako staviti ove tri engleske spisateljice pod jedan podnaslov, s obzirom na to da je svaka pojedinačno mnogo doprinela književnoj tradiciji, takav korak je bio neophodan radi bolje preglednosti i dužine ovog teksta. U stvarnosti, sestre Bronte, Šarlota, Emili i Ana, imale su različite stilove i interesovanja u umetnosti, što se odrazilo i na njihova dela.
Sve tri sestre su prošle kroz sistem obrazovanja svog vremena i školovale se za učiteljice, što im je omogućilo da kasnije tako i zarađuju novac. Nažaost, njihov brat, umetnik, ali i alkoholičar, nije uspevao da zaradi dovoljno za život i sestre su uglavnom pokušavale da isplate njegove dugove napornim radom, što ih je i dovelo do prerane smrti.
Charlotte Brontë
Šarlota Bronte (1816-1855), najstarija od sestara, je za života izdala svoj čuveni roman ,,Džejn Ejr”, koji je odmah doživeo uspeh. Ovaj roman je i dan danas prepoznat kao veoma važno ostvarenje svog vremena, prvenstveno za žensku književnost.
Naime, ovaj gotički, romantični i obrazovni roman govori o Džejn Ejr koja odrasta u strogom internatu i sama se bori za svoje mesto pod zvezdama kao učiteljica. On predstavlja obrazovanu ženu koja misli kritički i jako oseća, boreći se sa željom za ljubavlju i dubokim samopoštovanjem i moralnošću koje oseća. Kao takav, roman ,,Džejn Ejr” je hrabra i važna slika žene u 19. veku, vremenu strogih društvenih i patrijarhalnih normi.
Emily Brontë
Sa druge strane, Emili Bronte (1818-1848) nije doživela da njen danas najpoznatiji roman ,,Orkanski visovi” postane poznat za njenog života. Kritičari tog vremena su delo označili kao životinjsko i nasilno.
Ipak, danas se ,,Orkanski visovi” smatraju delom književnog kanona zbog svoje neodoljive lirske strukture, neprolaznih tema o ljubavi, strasti, ljubomori i moralnosti, kao i mnogobrojnim maestralno izvedenim motivima, u kojima je centralni onaj o negativnom junaku. Osim toga, ,,Orkanski visovi” na veoma otvoren i kritički način razgolićuje društvene i klasne strukture 18. i 19. veka.
Anne Brontë
Ana Bronte (1820-1849) je, osim poezije, takođe objavila roman ubrzo nakon svojih sestara. Njen prvi roman ,,Agnes Grej” je prihvaćen prilično dobro u vreme izdavanja. Reč je o delu sa autobiografskim elementima koji govori o izazovima sa kojima se susreće jedna guvernanta krajem 18. i početkom 19. veka.
Ipak, mnogo značajnijim — i kontroverznijim za svoje vreme — se smatra njen roman ,,Stanarka napuštenog zamka” koji se bavi temom nesrećnog braka u kome se žena suočava sa razvratnim sklonostima svog muža. Kao takav, ovaj roman je bio ispred svog vremena u opisivanju i suočavanju sa realističnim situacijama iz perspektive žene.
Sestre Bronte su takođe izdale zajedničku zbirku poezije pod muškim pseudonimima, ali ona je, u toku njihovih života, ostala nezapažena.
George Eliot
Još jedna značajna autorka viktorijanskog perioda iz Engleske je i Džordž Eliot, odnosno Meri En Kros (Merry Ann Cross, 1819-1880). Ova autorka je pod poznatim pseudonimom objavila nekoliko priča i romana od kojih je veliki broj dobro primljen među publikom. Ona sama je dugo živela od posla urednice u novinama, dobro povezana sa vodećim figurama iz izdavačke industrije, ali i religiozno-kritički nastrojenim grupama svog vremena.
Netipično za njeno vreme, Kros je živela 25 godina u vanbračnoj zajednici sa poznatim novinarem koji nije mogao da dobije razvod od svoje prve supruge. Uprkos osudama društva, par je živeo u skladu, i ovo je uticalo veoma pozitivno na motivaciju i inspiraciju za pisanje kod Meri En Kros.
Iako su mnoga njena dela ostala visoko cenjena do danas, široko je prihvaćeno da je roman ,,Midlmarč” (Middlemarch) najznačajnije ostvarenje autorke Meri En Kros, pod pseudonimom Džordž Eliot. Nasuprot normama po kojima se očekivalo da će ženska književnost njenog vremena biti zabavna ili fantastična sa srećnim krajem, Kros je u ovom romanu opisala stvaran bračni život, sa svim njegovim izazovima i nesrećama.
Umesto završetka priče sa zaključenjem braka, ,,Midlmarč” se bavi životom ,,nakon” braka na dve linije, kroz promašaje i izneverena očekivanja nekoliko parova. Kao takav, ovaj roman je intelektualno nabijen razmišljanjima, željama, nadanjima, moralnošću, etikom i pogrešnim izborima.
Bespotrebno je reći da ovo ukazuje koliko je roman ,,Midlmarč” bio moderno ostvarenje za svoje doba, baveći se problemima žene iz novog aspekta — kroz sagledavanje nje kao individue koja ima želje i aspiracije drugačije od toga da bude samo supruga i majka. Zato je, naspram drugih dela, ovaj roman doživeo verovatno najviše kritike.
,,Vodenica na Flosi”, ,,Danijel Deronda” i ,,Romola” su još neka poznata dela Meri En Kros koja toplo preporučujemo.
Louisa May Alcott
Luiza Mej Alkot (1832-1888) je spisateljica iz Amerike danas poznata po brojnim pričama za decu, a naročito romanu ,,Male žene”. Obrazovana većinom kod kuće, Alkot je rano počela da radi razne poslove da bi plaćala dugove za svoju porodicu, što njen otac nije mogao da učini. Na sreću, počela je rano da se bavi pisanjem i to joj se toliko brzo novčano isplatilo da je mogla da isplati sve porodične dugove.
U njenom najpriznatijem romanu ,,Male žene”, i velikom boju priča, Alkot koristi jednostavan i prijemčiv jezik da približi čitaocima i čitateljkama različite teme. Uglavnom je reč o sazrevanju junaka i junakinja koje pratimo od detinjstva do mladosti, dok prolaze kroz razne životne i društvene izazove. Neretko su i junakinje Alkotovih romana i priča jake žene pune samopouzdanja koje imaju raznobojne životne želje, što njena dela preporučuje mladoj ženskoj publici.
Skok ka modernizmu
Ovim autorkama smo načelno zaokružili/e najistaknutije autorke 18. i 19. veka, sa izuzetkom Sapfo, koja je pisala mnogo pre toga. Krajem 19. i početkom 20. veka, dogodio se oštar presek sa dotadašnjom literarnom tradicijom i započela era drugačijeg, savremenijeg pisanja — modernizam. Umesto linearnog pripovedanja, modernistički pokret u književnosti je insistirao na isprekidanom pisanju u formi fragmenata, odnosno praćenja ,,stvarnog toka misli”, koji je u mnogome reflektovao isprekidano stanje misli i duha nakon užasa Prvog svetskog rata.
U drugom delu ove teme, u zasebnom tekstu, pronađite najistaknutije autorke modernističkog pokreta u književnosti, kao i srpske autorke i nezaobilazne ženske klasike u domaćoj književnosti.
Izvor naslovne fotografije: Freepik
