Da li ste znali ovih 12 činjenica o romanu ,,Drakula”?

Lik Drakule, vampira iz Transilvanije koji izlazi po noći, pije krv svojih žrtava, krije se u kovčegu sa zemljom i pretvara se u slepog miša, je široko poznat u svetu, čak i onima koji/e nisu pročitali/e priču koja ga je stvorila. Toliko filmova i serija koristi lik Drakule kao protagonistu ili inspiraciju za likove, radnju i svet da je teško prebrojati ih. Samo u 2023-oj su izašla dva nova filma — The Last Voyage of the Demeter i Renfield — koja baziraju svoju priču na postulatima iz romana o Drakuli i nastavljaju da je promovišu. 

Mnogobrojne adaptacije prvobitne priče, međutim, dovele su do svojevrsne konfuzije o tome šta je napisao Brem Stoker, prvobitni stvaralac lika Drakule, a šta je iskonstruisala fantazija mnogobrojnih adaptacija. Brem Stoker je svoje delo ,,Drakula” objavio još 1897. kao epistolarni roman koji u formi pisama, odlomaka iz dnevnika, telegrama i isečaka iz novina na realističan način priča fantastičnu priču. U centru radnje je grupa ljudi koja dolazi u kontakt sa vampirom iz Transilvanije i pokušava da ga spreči da se domogne Londona i tamo nastavi krvoproliće hraneći se krvlju svojih žrtava. 

Ovako bi glasila osnovna radnja romana Brema Stokera. Međutim, mnoštvo zanimljivih činjenica takođe okružuje ovo delo, od njegovog nastanka do recepcije. Ako ste zaboravili/e šta je izvorno Brem Stoker napisao o Drakuli ili vas zanima kako je došao do ideje da stvori ovu mešavinu gotičkog horor romana, sledećih 12 činjenica će odgovoriti na vaša pitanja.

1. Inspiracija za priču o Drakuli je možda došla iz sna

Po istoričaru Henriju Ludlamu, Brem Stoker je na ideju da napiše priču o vampiru došao nakon što je, posle preobilne večere pune morskih plodova, sanjao košmar o kralju vampira kako se uzdiže iz groba. Ovo se desilo u leto 1895. i, prema zapisima, podstaklo je prvu verziju romana koja je bila gotova u jesen iste godine. 

Ipak, ova zanimljiva činjenica je verovatno samo to — zanimljivost. Iako je san — i preopterećen digestivni sistem — možda dodatno podstakao Brema Stokera da napiše ovaj horor roman, sigurno je da su ga podstakla i druga literarna ostvarenja iz prošlosti i njegovog vremena, kao što ćemo videti kasnije. 

2. Brem Stoker je prvobitno imao drugačije ideje za roman ,,Drakula”

Nakon što je došao na misao o čemu bi pisao, Brem Stoker je razvio različite moguće radnje koje bi dale život negovom osnovnom liku. Umesto sadašnje radnje, prva ideja mu je bila da postavi trinaest gostiju u istu sobu i da svi/e oni/e pričaju različite priče o duhovima (da li vam ovo zvuči poznato?). Na kraju bi se njihove priče spojile i otkrile isti zaključak, a utom bi se pojavio i Drakula da rabije zabavu. 

Brem Stoker je prvobitno takođe mislio da nazove grofa Drakulu — grof Vampir — ali se ispostavilo da značenje reči Drakula (zmaj, zmija, demonski) bolje odgovara onome što njegov protagonista predstavlja. Sve ovo je Brem Stoker zapisao u svojim detaljnim zabeleškama koje su sačuvane u muzeju u Filadelfiji. 

3. Ovaj roman deli veze sa romanom ,,Frankenštajn” Meri Šeli

Da li se sećate kako su Meri Šeli, Persi Šeli i Lord Bajron sedeli u Švajcarskoj u “godini bez leta” i smišljali priče o duhovima? Da, to je bilo okupljanje koje je inspirisalo stvaranje ,,Frankenštajna” od Meri Šeli — ali, indirektno, i ,,Drakule” Brem Stokera. 

Naime, Meri Šeli, Persi Šeli i Lord Bajron nisu bili jedini u družini koja se tada sastala u Švajcarskoj. Pored Merine sestre, bio je tu i Džon Polidori, lekar Lorda Bajrona koji je, inspirisan pričom svog pacijenta, kasnije i sam napisao priču ,,Vampir”. 

Naizgled tada malo značajno delo Džona Polidorija će kasnije inspirisati niz novih dela o mitskim bićima poznatim kao vampirima, uključujući i ,,Drakulu”. 

4. Džek Trbosek je možda poslužio Bremu Stokeru kao referenca

Jedna manje poznata činjenica je da je Brem Stoker započeo sa pisanjem ,,Drakule” dve godine nakon pojave Džeka Trboseka u Londonu. Čovek koji je tada ubio pet žena — i nikad nije bio otkriven i gonjen za svoja dela — stvorio je strahovitu atmosferu u gradu, sejući strah na svakom koraku. 

Brem Stoker je nesumnjivo iskoristio činjenice iz stvarnosti svog doba da dočara elemente horora u sopstvenom romanu. Ovo je potvrdio i predgovor islandskom izdanju ,,Drakule” 1901-e — iako ovo izdanje treba uzeti sa rezervom zbog količine izmena u odnosu na originalni roman (vidi činjenicu 10). 

5. Vlad III Cepeš najverovatnije nije bio inspiracija za lik grofa Drakule

Uprkos uvreženom mišljenju, ne postoje nikakvi dokazi da je Brem Stoker zapravo znao za Vlada III Cepeša — ili specifično na njega referisao svojim delom o grofu Drakuli. Sačuvane beleške Brema Stokera govore da je on naširoko istraživao o vampirima i natprirodnim bićima i čitao knjige o tadašnjoj Evropi koje su spominjale nekoliko osvajača pod imenom Drakula, i Vlad Cepeš je bio jedan od njih. U tom smislu, moguće je da je Brem Stoker iskoristio ovu referencu za dalje oblikovanje svog dela, ali je malo verovatno da je čitav svoj lik bazirao na Vladu Cepešu, ma koliko da moderni filmovi tvrde suprotno. 

Vlad III Cepeš je bio vojvoda i osvajač na teritoriji sadašnje Rumunije poznat po svojim nasilničkim metodama osvajanja. Zato ne čudi mogućnost da je Brem Stoker iskoristio nešto od ovog lika da modeluje svoje delo. 

6. Brem Stoker nikada nije bio u Transilvaniji

Radnja romana ,,Drakula” se odvija u Transilvaniji, pa ipak, Brem Stoker je nikada nije posetio. On je istraživao mnogo o njenoj istoriji i kulturi da bi napisao ovo delo, ali ono o čemi je pisao nije iskusio iz prve ruke. 

7. Drakulin zamak je verovatno zamišljen po jednom zamku u Škotskoj

U skladu sa prethodnom činjenicom, Brem Stoker je verovatno iskoristio svoju maštu i svoje znanje o drugim zamkovima da opiše Drakulin dom u Transilvaniji. Mnogi veruju da je upravo jedan zamak u Škotskoj poslužio piscu kao inspiracija budući da je nedaleko od njega provodio mnoga leta. Opisi zamka iz dela se takođe slažu sa izgledom ovog zamka. 

8. ,,Drakula” nije postao popularan po objavljivanju

Uprkos tome što danas svako zna ko je grof Drakula, roman koji je oživeo ovaj lik nije svom stvaraocu doneo slavu za života. Nakon objavljivanja, roman o Drakuli je dobio dobre kritike ali se slabo prodavao, i Brem Stoker je pred kraj svog života bio u teškoj finansijskoj situaciji. Tek mnogo godina kasnije, tokom 20-og veka, mnogobrojne filmske adaptacije ovog romana su proslavile i njega i autora. 

9. ,,Nosferatu” je jedva preživeo zbog kršenja autorskih prava Brema Stokera

Da li se sećate Nosferatua, strahovitog lika iz istoimenog gotičkog horor filma koji je objavljen 1922-e? Iako su likovi, imena i radnja promenjeni za ovu filmsku adaptaciju, suština priče je ostala ista od početka, i mnogo je nalikovala na ,,Drakulu” Brema Stokera. 

Zanimljivo je da nemačka kompanija koja je pravila ovaj film nije tražila dozvolu od naslednika i naslednica Brema Stokera da koristi njegovu ideju, rad i delo. Stoga je piščeva udovica tužila ovu kompaniju — i dobila bitku, te su sve kopije filma ,,Nosferatu” morale biti uništene odlukom suda. 

Ipak, kako to obično biva, jedna kopija ovog filma je preživela i našla svoj put do Amerike, gde je privukla veliku bazu fanova. Danas se ,,Nosferatu” smatra jednim od začetnika filmske horor forme. 

10. ,,Drakula” je preveden na islandski jezik i pritom mnogo promenjen

Da stvari budu interesantnije, urednik islandskih novina je 1901. godine, uz dozvolu (i predgovor) autora, preveo ,,Drakulu” na islandski jezik i tamo ga objavio. Međutim, tek nakon ponovnog prevođenja ovog romana sa islandske verzije na engleski, saznalo se da je spomenuti urednik promenio više od naslova romana — dodao je još više stravičnih, nasilnih i erotskih scena i ukinuo mnoštvo naratora. 

11. Sunce ne ubija Drakulu iz romana Brema Stokera

Ako nešto znamo iz modernih filmova i serija o vampirima, to je da ova mitska bića ne mogu preživeti na suncu. Ipak, ovo verovanje nije poteklo iz romana Brema Stokera. U ,,Drakuli”, izlazak grofa na sunce ,,jednostavno” bi značio otkrivanje njegove prave forme i lika. 

12. Drakula je u originalnoj priči mogao da se pretvori u više vrsta životinja, ne samo slepog miša

Grof Drakula je sinonim za slepog miša. Ipak, u romanu Brema Stokera, on može da se transformiše i u jato slepih miševa, velikog crnog psa i grupu pacova.