Manje poznate činjenice o romanu ,,Lolita” Vladimira Nabokova

Istorija književnosti poznaje mnoga dela koja su svojevremeno označena kao kontroverzna i izazvala priličnu buru u javnosti odstupanjem od ustanovljenih normi pisanja i tema. ,,Uliks”, ,,Ubiti pticu rugalicu”, ,,Rakova obratnica”, i ,,Ljubavnik Ledi Četerli” su samo neki od romana koji su izazvali buru u javnosti i kritici i privukli cenzuru i osudu. 

Među njima, ,,Lolita” Vladimira Nabokova važi kao možda jedno od najkontroverzijnih i provokativnijih dela iz klasične književnosti. Ovaj roman govori o srednjovečnom muškarcu, Hambertu Hambertu, koji postaje opsednut dvanaestogodišnjom devojčicom Dolores Hejz, koju on naziva Lolita. Kao takav, on se može posmatrati kao diskusija o seksualnosti i zabranjenom, zbog čega je prvobitno i dobio oštru kritiku i bio zabranjen za objavljivanje u nekoliko država.

Vremenom je, ipak, roman Vladimira Nabokova našao svoj put ka književnom kanonu i postao prepoznat kao egzemplarno delo postmodernosti zbog duboko subjektivne naracije, preispitivanja moralnih vrednosti čitaoca i čitateljki i upotrebe kompleksnog, bogatog jezika baziranog na različitim lingvističkim sredstvima. Ovakav jezik u ,,Loliti” navodi čitaoce i čitateljke da se razviju saosećanje sa protagonistom romana uprkos njegovim mnogim uznemirujućim postupcima.

Kao postmoderno delo, roman ,,Lolita” Vladimira Nabokova takođe iza sebe krije mnogobrojne fascinantne činjenice koje ponekad izmaknu pažnji čitaoca i čitateljki. 

1. Vladimir Nabokov je inspiraciju za ovaj roman pronašao u novinskom članku

Da li znate šta je podstaklo Vladimira Nabokova da napiše ovako neobičnu i duboko uznemirujuću priču? Pisac ovog romana je u jednom intervjuu otkrio da je inspiraciju pronašao u jednom novinskom članku. Naime, ovaj je članak govorio o prvom crtežu koji je stvorio majmun u zatočeništvu — crtežu rešetaka njegove ćelije. U tom smislu, Nabokov je objasnio da njegov glavni junak u romanu ,,Lolita” po mnogo čemu liči na ovog majmuna. On opisuje rešetke kaveza koji ga deli od ostatka ljudske zajednice. 

2. Luis Kerol je takođe poslužio autoru kao inspiracija za građenje lika naratora

Roman ,,Lolita” na mnogo načina podseća na roman ,,Alisa u zemlji čuda” Luisa Kerola. Prvenstveno su tu asocijacije i aluzije naratora koji često referiše na neka zamišljena idealna mesta, ali i način pripovedanja koji nas vodi napred i nazad (i obratno) kroz priču, razbijajući jedinstvo vremena u romanu. 

Tu je, međutim, i jedna druga asocijacija koju je i sam Nabokov povukao u jednom od svojih obraćanja. Naime, pisac ovog romana je rekao da je Luis Kerol bio prvi Hambert Hambert. Ovde je Nabokov verovatno sugerisao na zastrašujuću opsesiju svog protagoniste za koju neki veruju da je imao i Luis Kerol. 

3. Neki kritičari i kritičarke su dovodili u vezu radnju ,,Lolite” sa životom Čarlija Čaplina

Da li ste znali da je Čarli Čaplin u svojoj trideset petoj godini imao veze sa šesnaestogodišnjom devojkom? Ovo je svojevremeno bila javna tajna koja je ostavila veliki uticaj na karijeru Čarlija Čaplina, posebno jer se slavni komičar iste godine oženio sa ovom, tada i trudnom, devojkom da izbegne hapšenje zbog odnosa sa maloletnicom.

Zbog ovog poznatog događaja — i zbog činjenice da se devojka zvala Lilita Mek Murej — pojedini kritičari su smatrali da je Nabokov svoju inspiraciju dobio upravo gledajući u svog savremenika. Sin Vladimira Nabokova je kasnije, međutim, oštro opovrgao ovakve spekulacije. 

4. Nabokov je ovaj roman pisao pet godina

,,Lolita” je nastajala pet godina. Nabokov je na ovom romanu radio od 1948. do 1953. Finaliziranje rukopisa je potrajalo dugo prvenstveno zato što je pisac radio kao profesor na Kornel i Harvard univerzitetima da bi izdržavao svoju porodicu, a onda i zato što je često putovao na istraživačke misije različitih vrsta leptira. 

Knjiga se razvijala sporo, uz mnoge prekide i skretanja. Bilo mi je potrebno četrdesetak godina da izmislim Rusiju i Zapadnu Evropu, a sada sam bio suočen sa zadatkom da izmislim Ameriku.

5. ,,Lolita” je izgrađena na zabeleškama i indeks karticama

Tokom ovih pet godina, pisac je prikupljao sve moguće informacije da bi stvorio uverljivu priču — ali i onu koja bi razbila obrasce linearnog pripovedanja i time postala deo postmodernističkih tendencija u književnosti. Nabokovu su za ovo najviše poslužile kratke zabeleške koje je pravio na kraticama. Na primer, on je imao običaj da završava ukrštenice na nasumičnim mestima i zapisuje rešenja na parčiće papira sve dok od njih nije mogao da sastavi roman. 

U slučaju ,,Lolite”, Nabokov je sabirao beleške i stvarao indeks kartice od reči koje su se odnosile na oružje, odlomaka magazina za tinejdžerke i odlomaka razgovora mladih devojaka koje je uspevao da čuje na ulici. 

6. Aluzije na Edgara Alana Poa čine centralni deo ovog romana

Da li se sećate kako se zove prva ljubav Hamberta Hamberta koja ga je odvela u očajanje i stranputicu? Kritičari su pronašli vezu između ove Annabel Leigh sa Annabel Lee Edgara Alana Poa. 

Ali to nije jedina referenca koju ,,Lolita” ima na ovog čuvenog autora iz doba romantizma. Hambert Hambert neretko referiše na opise, jezik i dela Edgara Alana Poa u svom narativu.

7. Narator u romanu ,,Lolita” spominje otmicu iz stvarnog sveta

Još jedna priča iz stvarnog sveta koja je verovatno poslužila kao inspiracija Vladimiru Nabokovu jeste ona o tragičnoj otmici iz 1948-e. Naime, te je godine pedesetogodišnjak uhvatio jedanaestogodišnju devojčicu kako krade knjigu u knjižari, lažno joj se predstavio kao policijski agent i ucenio je da pođe sa njim. Tokom dve sledeće godine, ovaj je muškarac vodio devojčicu svuda sa sobom kroz Ameriku, predstavljajući se kao njen otac i utom je seksualno zlostavljajući sve to vreme. 

Prestupnik je posle dve godine uhapšen i osuđen na 35. godina zatvora. 

Da li je Vladimir Nabokov sagradio svoju radnju na ovoj zastrašujućoj priči iz stvarnosti, tešto je reći, ali je činjenica da ovaj slučaj u samom romanu spominje i protagonista. On sam sebi postavlja pitanje da li je Loliti uradio isto ono što je pedesetogodišnji prestupnik uradio jedanaestogodišnjoj devojčici 1948-e. 

8. Ovaj roman sadrži brojne reference na bajke

Ako planirate da još jednom pročitate roman ,,Lolita”, obratite pažnju na bajkovite motive koje u svojoj naraciji koristi Hambert Hambert. Osim očiglednih referenci na zamišljeno ,,ostvo nimfi” i ,,magiju nimfica”, ovaj roman takođe sadrži i skrivene motive iz svetski popularnih bajki, kao što je to jabuka koju jede Lolita koja podseća na ,,Uspavanu lepoticu” ili poređenje Hamberta Hamberta sa zveri koja uhodi čisto, nevino stvorenje, što je osnovna premisa ,,Lepotice i zveri”. 

9. Izavačke kuće su nekoliko puta odbile rukopis Vladimira Nabokova

Kao što smo spomenuli, trebalo je da prođe dosta vremena pre nego što je roman ,,Lolita” pronašao svoj put do književnog kanona. Isprva, zbog uznemirujuće teme kojom se bavilo, ovo delo je odbilo nekoliko izdavača koji su tvrdili da bi zbog njegovog objavljivanja mogli završiti u zatvoru. 

Ipak, Nabokov nije odustajao i pronašao je izdavača u Parizu 1955. U Americi je ovaj roman izdat tek 1958.  

Naposletku, treba napomenuti da je i sam Vladimir Nabokov je naznačio da je ,,Lolita” ozbiljna knjiga o ozbiljnoj temi i da bi ga rastužilo i razočaralo da ovakvo delo izazove skandal zbog svoje tematike. 

10. Autor je ovo delo smatrao svojim favoritom

Iako je smatrao da je ,,Lolita” zahtevala najviše truda od svih ostalih njegovih dela, Nabokov je takođe izrazio zadovoljstvo što mu je roman sa tako dalekom, nepoznatom temom dozvolio da pokaže sve svoje umeće pisanja. 

U jednom intervjuu 1964-e godine, Nabokov je priznao da je ,,Lolita” najlepše obasjala njegov književni opus, verovatno zato što je najapstraktnija i najpažljivije sastavljena. 

11. Film ,,Lolita” ima tek malo veze sa romanom Vladimira Nabokova

Godine 1962-e, Stenli Kjubrik je adaptirao roman ,,Lolita” za film, i pritom radio sa samim Vladimirom Nabokovom na prilagođavanju scenarija. Kasnije je, međutim, autor tvrdio kako Kjubrik nije iskoristio mnogo štošta od onoga što je on napisao, i kako je film na kraju završio bez mnogo scena koje je Nabokov smatrao ključnim za priču — i sa onima koje su drastično menjale njegovo ostvarenje. 

Ipak, Nabokov je smatrao da je ovaj film izvanredno umetničko ostvarenje — ono koje je proizašlo iz Kjubrikovog jedinstvenog viđenja romana ,,Lolita”. 

12. Nabokov je bio duboko protiv frojdijanske psihoanalize

Onima koji nisu upoznati sa životom Vladimira Nabokova lako se može dogoditi da pri čitanju ,,Lolite” veliki značaj daju referencama frojdijanske psihoanalize. Nabokov je, međutim, bio duboko protiv Frojdovog tumačenja snova i simbola u ljudskoj psihi, i smatrao je njegov način rada vulgarnim i neadekvatnim. Stoga se svaki spomen psihoanalize u ovom romanu — a ima ih mnogo — treba uzeti sa rezervom i posmatrati, donekle, u satiričnom smislu. 

Izvor naslovne fotografije: Freepik

Tekstualni izvor (i izvor citata): ,,Lolita”, Vladimir Nabokov, prevod Branko Vučićević, Novosti, 2004.