Zašto svet nije stao milion puta do sada od 2023. godine, od trenutka kada Izrael neometano vrši genocid nad palestinskim narodom? Ako nije stao nad decenijama ugnjetavanja koje su mu prethodile, zašto se bar ne probudi pred očiglednim, neometanim uništavanjem čitave jedne populacije? Čini se nemogućim da nakon svih podataka koji su do nas došli, neko ono što se dešava u Palestini može uopšte (a ne još!) nazvati ,,sukobom”.
Pa ipak, vodeće svetske sile na strani Izraela uspevaju u svojoj propagandi, i mnogobrojne značajne svetske organizacije, mediji i kompanije insistiraju na retorici ,,sukoba” i ,,ugroženosti” na osnovu koje se jevrejski narod samo ,,brani” od ,,antisemitizma”.
,,Sukob zahteva da obe strane budu manje-više uporedive. Izrael i Palestina nisu uporedivi: jedno je okupator, a drugo je okupirani, jedno je kolonizator, a drugo kolonizovan, postavljen u okolnosti strukturne potčinjenosti i žrtva sistema kontrole i segregacije. Ne, to nije sukob: u krajnjem slučaju može se sagledati kao sukob sa čovečnošću”.*
Tako je specijalna izvestiteljka UN-a o stanju ljudskih prava na okupiranoj palestinskoj teritoriji, Frančeska Albaneze, definisala ono što se trenutno dešava u Palestini. U njenom iscrpnom prikazu stanja na palestinskoj teritoriji, često iz prve ruke, mogu se saznati mnoge užasavajuće stvari o genocidu koji i dalje neometano traje, a u isto vreme i bolje sagledati čitava situacija i njen uticaj na sve nas.
Ukratko, ova knjiga se ne preporučuje za čitanje, ona je neophodna, ma koliko izazivala bol u želucu. Štaviše, nekima je ovaj bol i potreban kako bi se probudili i probudile iz večnog sna neopredeljenosti i odsustva političnosti (ili, radije, mišljenja kao takvog).
Umesto pregleda samog romana ,,Kad svet spava” Frančeske Albaneze, u nastavku ćemo izložiti istorijske i trenutne podatke koji čine osnovu razumevanja same tematike ovog dela, odnosno situacije u Palestini. Posebno ćemo izdvojiti određene ideje i primedbe iznete u romanu koje se odnose na sadašnji trenutak, ali sve to će zagrebati tek površinu ove knjige, te vam ostavljamo da pojedinosti otkrijete sami i same.
Podaci o genocidu Izraela nad Palestinom koje morate znati
Kao osnovu svih podataka koje ćemo podeliti treba postaviti takozvani Partition Plan iz 1947. godine. Reč je o planu podele Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija koja je odobrila deobu Palestine na dve države, dodelivši oko 55 procenata teritorije budućoj jevrejskoj državi (iako su Jevreji činili manje od 35% stanovništva i bili stvarni vlasnici manje od 6% zemlje), a ostalih 45 palestinskom stanovništvu, koje je u tom trenutku posedovalo 94 procenata zemlje.**
Nakon odobrenja ovog plana, cionističke grupe*** su počele da rade na proterivanju palestinskog stanovništva sa teritorije koja će se već sledeće, 1948. godine, nazvati državom Izrael. Cionizam je postavio ozbiljne temelje, kao opresivna ideologija, za sistematsku kolonijalizaciju palestinske teritorije, i više od 200 gradova i sela u Palestini je prisilno iseljeno već tokom prve godine samoproklamovanja države Izrael.
Do 1949. godine, oko 750,000 Palestinaca i Palestinki — što će reći tri četvrtine ukupnog stanovništva istorijske Palestine — proterano je iz domova sa ciljem da se napravi država koju će sačinjavati većina jevrejskog stanovništva.
Iako pojednostavljen, ovaj kratki istorijski pregled može pomoći u razumevanju porekla sukoba, odnosno njegovog transformisanja u etničko čišćenje koje se na palestinskoj teritoriji nastavilo do dana današnjeg. Citat iz romana ,,Kad svet spava” Frančeske Albaneze ilustruje ovo jednom kratkom raspravom između Jevrejina iz Izraela sa jedne, i autorke i Palestinca sa druge strane:
Potom mi je sa izraženim australijskim akcentom rekao:
,,Welcome to Israel!”
,, U okupiranu Palestinu. Ovaj deo ovde je okupirana Palestina,” odgovorila sam mu jedva uzvrativši na osmeh.
Prkosno je odvratio: ,,Palestina ne postoji, ovo je Izrael.”
Na to je Ibrahim, koji je hodao pored mene, uzbuđeno upitao: ,,Ako Palestina ne postoji, šta sam onda ja?”
,,Ti ne postojiš”, odgovorio mu je taj čovek, ne trepnuvši.*
Na ovakvom bezočnom poricanju i uništavanju identiteta i kulturne i istorijske pripadnosti jednog naroda Izrael je počinio mnoga zlodela protiv čovečnosti, od kojih ćemo neka spomenuti ovde. Ovi podaci dolaze iz različitih online izvora, a ne iz samog romana Frančeske Albaneze, budući da donose nešto novije brojke, ali verovatno nisu iscrpni, jer je nemoguće utvrditi tačan broj žrtava genocida koji još uvek traje.
- Oko 73,000 ljudi, 80% civila, ubijeno je u Gazi, a preko 173,000 ranjeno.
- Od 2023. godine, Izraelske vojne grupe su ubile 20,000 dece, a ranile preko 44,000 — brojna deca su i zarobljena i mučena u zatvorima bez ikakvih informacija za roditelje i javnost.
- Izraelski snajperisti su ubili na stotine civila u redu za hranu, uključujući decu.
- Od skoro dva miliona interno i prisilno raseljenih ljudi, većina nema pristup odgovarajućim skloništima, a o hrani, vodi, lekovima i osnovnim sredstvima neophodnim za život da i ne govorimo.
- Preko 60% populacije u Gazi je izgubilo svoje domove.
- Preko 40% trudnih osoba i dojilja je neuhranjeno, a dve trećine pati od anemije — uz to 100% dece zahteva mentalnu i psihofizičku pomoć i podršku. Preko 700,000 dece ne ide u škole već dve godine.
- Zabeleženo je da preko 40,000 ljudi živi sa povredama uzrokovanim genocidom koje zahtevaju dugoročnu rehabilitaciju, od toga 20% dece — 10,000 živi sa teškim invaliditetima uzrokovanim genocidom.
- Izrael je načinio štetu domaćoj ekonomiji i infrastrukturi u mijardama dolara, i preko 60% pojasa Gaze zahteva potpunu rekonstrukciju.
Sa ovakvim podacima, zasigurno nepotpunim a užasavajućim do nivoa neverovatnog, ponovo postavljamo pitanje: zašto svet nije stao nad svim što čini Izrael?
Važne činjenice na koje ukazuje ,,Kad svet spava” Frančeske Albaneze
Odgovor na pitanje možemo naći u političkim i državnim strukturama velikih svetskih centara moći. Često pod pretnjama smrću i drugim vrstama ugnjetavanja, specijalna izvestiteljka UN-a o stanju ljudskih prava na okupiranoj palestinskoj teritoriji, Frančeska Albaneze, hrabro je u knjizi ,,Kad svet spava” prozvala one koji podržavaju, ili prećutkuju, što je u mnogome isto, zlodela Izraela iz lične koristi. Mnoge ovakve individue su sadašnji vlasnici ili vlasnice bivših, bespravno oduzetih palestinskih domova — dok drugi i druge uživaju u finansijskim profitima rata ili drugim novčanim tokovima poteklim od Izraela.
Čovečnost, poznato je, ima cenu za mnoge.
Podrška Sjedinjenih Američkih Država Izraelu je najpogubnija, razume se, zbog ogromne količine novčanih sredstava upumpanih u genocid, kao i pretnje silom manjim državnim strukturama koje bi se pobunile. Cilj? Strateško, a verovatno i ekonomsko, prisustvo u pojasu Gaze, koje je predsednik Donald Tramp spomenuo ne malo puta.
Tako dolazimo do jedne veoma važne poruke knjige ,,Kad svet spava” Frančeske Albaneze:
Sistem koji ugnjetava Palestince — proveren savez između Izraela i ostalih država čija mu elita garantuje nekažnjivost koju oduvek uživa — isti je onaj sistem kojem mi pripadamo. To je sistem koji odlučuje umesto nas o pitanjima presudnim za naš život a da nas uglavnim i ne sasluša i ne zastupa; onaj koji rad pretvara u prekarni rad, a prava u privilegije, koji nas otuđuje jedne od drugih, činećiu sve nas krhkijim i nesigurnijim; onaj koji solidarnost smatra subverzivnim činom, a empatiju oblikom mentalne i socijalne disfunkcionalnosti.*
Uistinu, nije potrebno mnogo se zamisliti nad trenutnim stanjem celokupnog sveta da bi se došlo do zaključka da jedan jedinstveni sistem gura sve pojedinačne države u sukobe, a obične ljude jedne protiv drugih umesto protiv upravo onih struktura koje nas ugnjetavaju.
Naročito značajnim za pomenuti čini se još jedna primedba Frančeske Albaneze u romanu ,,Kad svet spava”. Ona je, naime, ukazala na opasnost proširivanja definicije antisemitizma. Po proširenoj definiciji koju svi dobro poznajemo, antisemitizam čine mržnja, diskriminacija, predrasude i nasilje nad Jevrejima zato što su Jevreji. Proširenom terminu dodato je 11 praktičnih primera koji povezuju antisemitizam sa kritikom na račun Izraela. Tako dolazimo do tumačenja da se bilo kakva kritika ove države i njene politike, bila ona osnovana ili ne, smatra antisemitizmom, te opravdava njeno zločinačko delovanje kao meru ,,odbrane”.
Na ovakav način, različite proširene definicije mogu odvesti u bilo koju krajnost, i opravdati bilo kakav postupak. Naposletku, one se čine glavnim delom propagande odveć poznate u desničarskim strukturama koje sve više prodiru u vlast, ne samo na Balkanu — tu su aktivne već decenijama! — već celom svetu.
Plaši me društvo u kojem ubistvo, sakaćenje, mučenje, silovanje, glad i oskudica predstavljaju ili ne predstavljaju vest zavisno od toga ko je žrtva, a ko vinovnik.*
Na kraju, ne živimo li ovo, u manjoj ili većoj meri, već u Srbiji, a i na drugim mestima na svetu? Ne trudimo li se da upravo ovo bezakonje, bazirano na centrima moći, iskorenimo? O tome treba razmišljati kada se govori o Palestini, ako nismo dovoljno ljudi, i nemamo dovoljno empatije, da nam smrti dece i civila, i sve nasilje nad drugima, budu dovoljni pokretači za promenu.
* ,,Kad svet spava: priče, reči i rane Palestine”, Frančeska Albaneze, prev. Gordana Subotić, Beograd, Čarobna knjiga, 2026.
** Podaci citirani iz romana, ali se mogu pronaći i u drugim izvorima, poput Interactive Encyclopedia of the Palestine Question i Institute for Middle East Understanding, dok izvori kao što je Britannica strateški izbegavaju spomen oduzimanja legitimne privatne svojine palestinskog stanovništva.
*** Cionizam je moderna politička ideologija čije se poreklo uglavnom dovodi u vezu sa 19. vekom u Evropi, kada su tamošnje jevrejske zajednice počele da se organizuju oko ideje da je rešenje za problem antisemitizma formiranje posebne države u Palestini, odakle je jevrejsko stanovništvo prvobitno ermigiralo u Evropu. Cionisti danas ovu ideologiju koriste da opravdaju okupaciju, kolonizaciju i etičko čišćenje u Palestini.
Izvor naslovne fotografije: Levi Meir Clancy/Unsplash
MOŽDA VAM SE SVIDI
Nedeljna ukrštenica #45
Nedeljna ukrštenica o hrani #44