Ne kaže se bez razloga da se čovek rađa, venčava i umire sa rakijom. Rakija je pratilja svih socijalnih događaja, simbol zajednice i domaćinstva i dobrodošlica u svaku kuću. Ona se ispija za rođendane i slavlja, a zemlja je upija i povodom smrti bližnjih. Koja je tajna ovog pića, te je tako univerzalno upotrebljivo?
Rakija je žestoko alkoholno piće, neki kažu i brendi, sačinjen od voćki, poput šljive, kruške, loze, jabuke, ali i od meda ili sa dodatkom trava i meda. Ona je pečat svim životnim događajima i deo tradicije, a da bi bila tako važan deo kulturnog nasleđa jednog naroda, i celog podneblja, veština njene pripreme morala se predano prenositi sa kolena na koleno vekovima. Možda baš tu leži tajna njene univerzalnosti, u znanjima koja žive u našoj tradiciji već vekovima ne ostavljajući nijedno domaćinstvo imunim na moć ovog žestokog ,,eliksira”.
Društvene prakse i znanja vezana za pripremu i upotrebu tradicionalne rakije od šljive — šljivovice — upisani su u UNESCO Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 2022. godine. Na taj način srpska šljivovica i tradicionalni način njenog spravljanja postali su svetski prepoznato kulturno dobro.
Tako prepoznato kulturno bogatstvo velika je čast za Srbiju, ali i velika odgovornost. Svaka porodica zasigurno ima svoju proverenu recepturu i svoje majstore i majstorice u domaćinstvu — ali, da li je svaka rakija zaista dobra?
Kvalitet rakije garantovan je specifičnom i pažljivom informisanom pripremom. Kako je društvo osavremenjeno tehnološki i industrijski, pića, pa i rakija, takođe su postala meta industrijalizacije. Rakija je počela sa svojom masovnom industrijskom proizvodnjom u SFRJ, sa ubrzanom industrijalizacijom, ali je imala i dalje postojanu domaću proizvodnju, kao uostalom i danas.
Sa pojavom marketinga, ali i tehnološkim ubrzanjem, brend je postao bitan aspekt dinamične ekonomije, pa tako brendiranje nije zaobišlo ni rakiju. Brend je vrsta proizvoda koji sa sobom nosi specifične vrednosti i poruku — takoreći, ima karakter.
Brendiranje rakije ne podrazumeva samo lepljenje logotipa i godine proizvodnje na flašu. Brendiranje rakije na nacionalnom nivou znači standardizaciju njenog neophodnog kvaliteta.
Gledajmo na to ovako: ukoliko je rakija naša ,,lična karta” i ono po čemu smo prepoznatljivi, ne može svaka ,,brlja” sebe nazivati rakijom. Međutim, tu se javlja drugi problem. Ako je rakija autentično nematerijalno kulturno nasleđe prenošeno sa kolena na koleno, nije li ona u tom slučaju svakako prvo narodna, a potom tuđa?
Pitale smo stručnjaka za rakiju, autora knjige ,,Rakija”, sociologa i dugogodišnjeg autora bloga Rakija, uglavnom, Iliju Malovića, zašto je važno brendiranje i kontrola proizvodnje rakije i koji je potencijal rakije kao brenda.
Sigurnost, poverenje i jasni standardi su neizostavni deo svakog brendiranog proizvoda. Jedino ovakav proizvod može da ispuni “tri K” standard, da ponudi kvalitet, kontinuitet i količinu. Bez toga nema budućnosti ni jednom proizvodu, tako ni rakiji.
Inače, izgradnja rakije kao nacionalnog brenda doprinelo bi poljoprivredi koja bi imala više tražnje za njenim voćarskim proizvodima, ostvario bi se siguran otkup, povećala cena za kvalitet. Uz ovo, postalo bi isplativo baviti se uzgojem i bilja za travarice, skupljanjem divljeg voća za rakije ovog tipa, šumarstvo bi profitiralo od hrastovog, dudovog i bagremovog drveta koje se koristi za burad. Takođe, stvorila bi se industrija koja bi počela da zapošljava veliki broj ljudi. I to ne samo tehnologa i fizičkih radnika, već i marketiških stručnjaka, dizajnera, kompjuteraša, istoričara, sociologa. Poboljšala bi se turistička ponuda Srbije, stvorili rakijski putevi, otvorile degustacione sale, barovi, muzeji.
Na kraju, od brendiranja bi profitirao i budžet naše zemlje. Po istraživanju Privredne komore Srbije, država, samo od nenaplaćenih akciza, gubi oko 300 miliona eura godišnje. Ukoliko bude cvetalo sivo i crno rakijsko tržište i ukoliko se nastavi praksa da bukvalno svako može da kupi kazan i počne da izliva hektolitre neoporezovanog alkohola na tržište, sve pomenuto će nam biti nedostižno.
U slučaju da ostane ovakvo stanje gde desetine hiljada građana peče rakiju i dalje će lošiji uvozni alkoholi da budu u prednosti, da se nose kao poklon na slave, da se naručuju u kafićima, da budu statusni simboli i potkulturni fenomeni. A rakija, iako kvalitetnija, biće piće za koje se veže gomila predrasuda.
Kontinuitet i količinu smo sigurni/e da imamo, a kvalitet je potrebno kontrolisati kako bi se obezbedila bezbedna i prijatna konzumacija ovog pića širom Srbije, Balkana, ali i sveta. Turistički potencijal rakije je zavidan, i kao ambasadorke Srbije, i kao putokaza turistima u Srbiji. Festivali rakije su sve češći, brojniji, kvalitetniji i mogu se pohvaliti raznovrsnim programom.
Sezona je slava, a praznici se primiču, iskoristite priliku za degustaciju i setite se nasleđa koje prati sve naše proslave.
Živeli!
Izvor naslovne fotografije: Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
