AI slop: Lažni i veštački sadržaj na internetu u zabrinjavajućem porastu

Baš pre nekoliko nedelja, velika vest je potresla društvene mreže i izazvala niz reakcija u javnosti, a reč je o ,,robotu za trudnoću”. Naime, internetom je počela da kruži priča o tome da Kina razvija robot koji bi trebalo da ponese celu trudnoću ljudskog bića, osnovano uzrokujući niz etičkih pitanja u narodu. 

Ispostavilo se da je vest lažna, kao i svi detalji u vezi sa njom, od naučnika i kompanije u Kini do podataka o robotu. Niste iznenađeni/e? Ni mi. U svetlu mnogobrojnih vesti o domaćim i svetskim dešavanjima koje nas zasipaju svakog dana, teško je razaznati šta je istina a šta laž. Uz to, ne možemo poreći da nestabilna ekonomija, društveni sukobi i ostali fenomeni — ali i vrtoglavo napredujuća tehnologija — čine da nam sve više ,,nemogućih” stvari i scenarija deluje sasvim moguće. 

Upravo ovo daje motivaciju i prostora prevarantima i prevarantkinjama na internetu da plasiraju mnogobrojne laži — i na njima zarade. A budući da veštačka inteligencija (AI; artificial intelligence) samo olakšava ovaj posao, dajući korisnicama i korisnicama bezboj mogućnosti za kreiranje lažnog sadržaja, od vesti do slika, ne čudi to što internet upravo pliva u njemu. Zato je i nastao termin AI slop (bućkuriš; prim. prev) da označi ovaj fenomen.

Šta je AI slop — i zašto uopšte postoji?

Kao što naziv sugeriše, AI slop je mešavina nisko ili srednje kvalitetnog sadržaja na internetu napravljenog uz pomoć AI alata, a koji obraća malo ili nimalo pažnje na istinitost. Ovaj sadržaj mogu predstavljati slike ali i tekst, video i mešavina svih formata. 

Neke vrste ovako napravljenih materijala su lako raspoznatljive, poput očigledno veštačkog videa u kome lav i srna spavaju zajedno, ali neke je teško dokučiti na prvi pogled. Na primer, nakon Helena uragana koji je besneo Sjedinjenim Američkim Državama 2024. godine, internetom su počele da kruže mnoge slike incidenta. Jedna od njih je bila slika devojčice sa štenetom u rukama na brodu za spašavanje. 

Ispostavilo se, pogađate, da je slika generisana uz pomoć AI alata, a to je uznemirilo javnost zbog izvrtanja realnosti. Cilj? Privlačenje pažnje, odnosno profitiranje kroz ekonomiju pažnje koja unovčava interakcije na internetu tako što ih prodaje kompanijama kojima je marketing neophodan za proizvode i usluge.

Ovde se javlja još jedan zastrašujući fenomen — botovi na društvenim mrežama (pritom se ovde misli na automatizovane naloge koje pokreće softver da imitiraju ljudsku aktivnosti) lajkuju, komentarišu i dele sadržaj napravljen uz pomoć veštačke inteligencije, što podiže njegovu vidljivost, ali istovremeno i obesmišljava poentu društvenih mreža. Ako botovi kreiraju sadržaj i botovi ga konzumiraju, društvene mreže često deluju kao platforme napravljene za AI, pre nego ljude.

Negativne strane i moguće implikacije lažnog sadržaja na internetu

Prvi i osnovni problem sa AI slop-om je, naravno, laž, ali ne jedino u etičkom kontekstu. Vidno ili prikriveno veštački i lažan sadržaj u poslednje vreme zauzima ogroman prostor na internetu, a naročito društvenim mrežama, smanjujući mogućnost relevantnom i istinitom sadržaju — koji bi zapravo bio koristan svim korisnicima i korisnicama ovih platformi — da dođe do izražaja.

Da ne spominjemo činjenicu da ovakav sadržaj može izazvati paniku i društvenu nestabilnost i sukobe (setimo se robota za trudnoću). Posebno uznemirava činjenica da se AI sadržaj ne limitira na društvene mreže, već dopire do različitih alata na internetu. Wikipedia, besplatna enciklopedija na internetu, možda nikada nije bila u potpunosti pouzdan izvor znanja, ali je uvek predstavljala odličan izvor za brze informacije, naročito one širokopoznate, iz opšteg znanja. Sada, ova platforma mora da se bori sa navalom lažnih informacija i resursa koji AI alati pokušavaju da joj serviraju. 

Ako i ostali izvori znanja na internetu budu kompromitovani AI sadržajem, i ne uspeju da se odbrane od lažnih informacija, to će direktno obesmisliti internet kao brzi i, nadasve, praktični izbor informisanja. A šta će biti sa kvalitetom društvene svesti i inteligencije? To je jedno sasvim posebno pitanje.

AI slop, zatim, ugrožava rad legitimnih stvaralaca i stvarateljki na internetu, a najviše umetnika i umetnica. Uzmimo za primer samo dve platforme. Jedan od 10 najbrže rastućih kanala na YouTube platformi globalno sadrži isključivo niskokvalitetan AI sadržaj. Ovakvi kanali ukupno zbiraju na milione pregleda i pretplatnika i pretplatnica (pravih ili AI generisanih, pitanje je). A onda, imamo i lažne bendove i stvaraoce i stvarateljke muzike na platformama poput Spotify, koji isključivo nude sadržaj generisan posredstvom veštačke inteligencije. 

Šta ovo znači? Platforme plaćaju preglede, interakcije i, gore spomenutu, pažnju nalozima iza kojih stoje softveri. Ovo omogućava ,,lak” profit na osnovu niskokvalitetnog sadržaja i minimalno utrošenog truda, direktno oduzimajući pažnju i prostor za prave, ljudske kreatore i kreatorke koji i koje često nemaju drugi način da unovče svoj rad nego preko interneta. 

Da bi se stalo na put AI slop-u, prvo je neophodno da društvene mreže, odnosno njihovi algoritmi i ostali funkcionalni alati, počnu da prepoznaju i obeležavaju ovakav sadržaj, oduzimajući mu legitimitet i sposobnost monetizacije. Ako niskokvalitetan AI sadržaj ne može da zaradi na pažnji, njeno prikupljanje biće obesmišljeno, te će nestati i motivacije za stvaranjem AI slop-a. U suprotnom, scenario u kome se korisnici i korisnice interneta, a naročito društvenih mreža, udaljavaju od njega i stvaraju sopstvene grupe za deljenje sadržaja na komunikacionim platformama, nije daleko od mogućeg. 

Izvor naslovne fotografije: Freepik