Vrtoglavi upliv veštačke inteligencije (artificial intelligence, AI) u sve sfere društva koji se dogodio u poslednjih nekoliko godina, a naročito nakon COVID-19 pandemije, doveo je do njene masovne popularizacije. Alati poput ChatGPT-ija sada se koriste i za najbazičnije dnevne aktivnosti, od traženja recepta za kuvanje ručka do preporuka odeće — a da i ne spominjemo njihovu obimnu upotrebu od strane kompanija u gotovo svim industrijama.
Zato sve manje začuđuje kada naiđemo na vesti koje nam govore o novim upotrebama veštačke inteligencije. Sadržaj na društvenim mrežama, virtuelni asistenti banaka, softverskih rešenja, pa i manastira (Tumanko, u tebe gledamo), umetnost i mnogi drugi entiteti su postali direktni produkti AI alata, i mnogi od nas ih koriste svakodnevno. Tako je samo pitanje vremena kada će veštačka inteligencija postati nerazdvojan deo svakog domaćinstva — jer u mnogome to već i jeste.
Kina već predvodi na ovom putu omasovljenja upotrebe veštačke inteligencije, pripremajući je kao veliku podršku obrazovnim sistemima.
Veštačka inteligencija u školama: Kako i zašto?
U maju 2025. godine, kineski državni aparati su objavili dokument na Svetskoj Digitalno-Edukativnoj Konferenciji koji je predstavio strategiju za ,,pametno obrazovanje”. Reč je o dokumentu koji propisuje evoluciju digitalnog obrazovanja — implementaciju i adaptaciju nove, inteligentne tehnologije koja će oblikovati budućnost.
Između ostalog, u ovom dokumentu je akcenat stavljen na povećanje kvalitetnih digitalnih resursa i njihovu distribuciju širokim masama. A gde je ovo najlakše i najbolje započeti? U školama, tamo gde su umovi najotvoreniji i najspremniji za upliv novih znanja.
Kako navodi Rojters (Reuters), Kina će uvesti veštačku inteligenciju kao deo obaveznog obrazovanja, pri čemu će AI alati pomagati i učenicima i učenicama i edukatorima i edukatorkama. U slučaju zaposlenih u školama, veštačka inteligencija bi trebalo da pomogne u formiranju nastavnog plana i programa, ali i u personalizaciji učenja za sve individue.
Sa druge strane, upliv veštačke inteligencije u nastavni program bi trebalo da motiviše inovaciju i razvitak ka budućnosti koja se čini da će biti sve više digitalno orijentisana. Tako bi ovaj alat trebalo da potpomogne nezavisno i kritičko mišljenje.
Ovo, priznajemo, može delovati kao paradoks, budući da veštačka inteligencija, onako kako se sada mahom koristi, izgleda kao da pre promoviše perpetuaciju stereotipa i ,,brza rešenja” koja ne uključuju promišljanje i učenje. Ali ovo nije način na koji Kina planira da koristi veštačku inteligenciju.
Ovaj alat bi, naime, trebalo da pomogne deci u prvoj i drugoj godini sistemskog obrazovanja da nauče da koriste alate napravljene uz pomoć veštačke inteligencije, poput pametnih zvučnika. U trećoj i četvrtoj godini, trebalo bi da deca nauče da koriste AI za jednostavne dnevne zadatke, poput osnovnog istraživanja i kombinovanja slika i audio materijala. Zatim, učenici i učenice bi trebalo da nadalje uče o funkcionisanju veštačke inteligencije — prosto rečeno, inženjeringu novih tehnologija.
Uz to, čini se da je Kina uvela stroge regulative o načinu korišćenja veštačke inteligencije, tako da se ona ne može koristiti niti proizvoljno od strane učenika i učenica, niti u druge svrhe osim onih naznačenih (za benefit nastavnog plana i programa).
Ispod pogledaje neke on načina kako se veštačka inteligencija koristi u učionicama u Kini:
Potencijalni problemi i mere opreza
Nekoliko važnih problema, međutim, postoji u ovoj ,,žurbi” za adaptacijom veštačke inteligencije u obrazovne sisteme. Prvi je što većina postojećih edukatora i edukatorki u školama nije adekvatno edukovana u korišćenju veštačke inteligencije u ove svrhe, što onda dovodi do pitanja — kako oni i one mogu adekvatno pratiti postavljene smernice za odgovorno korišćenje implementiranih alata?
Problem dostupnosti je, zatim, kritičan. Da li će Kina, pa i svet, ako se odluči na ovaj korak, moći u podjednakoj meri da obezbedi digitalne alate za sve škole? Da li će se javiti diskrepanca u dostupnim resursima, a samim tim, i ugroziti jednakost obrazovanja?
Treći problem je, naravno, privatnost svih uključenih u projekat, a naročito dece. Bez obzira na smernice, mora se osigurati apsolutna sigurnost i privatnost u korišćenju veštačke inteligencije, a kontrola unetih podataka je samo jedan stepenik u tom, vrlo kompleksnom, pitanju.
A zatim, pitanje je da li škole mogu da iznesu etičko učenje o korišćenju veštačke inteligencije. Akademski integritet bi mogao da bude doveden u pitanje. Uz korišćenje veštačke inteligencije, kako će deca naučiti šta znači autentičnost i kreativnost ako se i sama od ranog doba oslanjaju na alate hranjene tuđim podacima i tuđim radom? Na ovo pitanje, naposletku, ni odrasli još uvek ne mogu dati odgovor u opšte gorućoj raspravi o validnosti AI rešenja koja se, u svojoj biti, hrane onim što su stvorili ljudi.
Izvor naslovne fotografije: zinkevych/Freepik
MOŽDA VAM SE SVIDI
Posledice masovnih otkaza u industriji igara
AI slop: Lažni i veštački sadržaj na internetu u zabrinjavajućem porastu
