Od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, javnost širom sveta zainteresovala se za sukob, odnosno opresiju nad palestinskim stanovništvom od strane državnih aparata koja traje od nastanka Izraelske države 1948. godine. Dostupnost informacija sa više strana omogućilo je razdvajanje mišljenja o sukobu, te zapadni mediji ostaju na strani Izraela i koriste ključne reči poput islamskog terorizma. S druge strane, mediji koji drže do takozvane objektivnosti, poput Al Džazire, izveštavaju o neprekidnom stradanju palestinskih civila, (nehotice) otvarajući pitanje validnosti izveštavanja zapadnih medija.
Međutim, najveći udeo u odbijanju izraelskog narativa imaju društvene mreže. Palestinke i Palestinci svakodnevno dele iskustva svog naroda – ranjenih, usmrćenih sugrađana/ki, porušenih bolnica – koje potom prenose progresivne/propalestinske stranice i mediji različitih regiona. Tako ljudi širom sveta dobijaju uvid u položaj palestinskog naroda koji u ovom narativu ne predstavlja pretnju za stabilnost „Bliskog Istoka“.
Iz (n)ovog saznanja, javljaju se i jačaju protesti širom sveta protiv „izraelskog napada na Gazu“ ili „genocida nad Palestincima/kama“, kao i svakodnevni bojkot izraelskih proizvoda, umetnosti, edukacionih sistema. Naravno, protesti u Zapadnoj Evropi i u Americi ne ostaju neopaženi od strane vlasti, te se demonstranti/kinje hapse, novčano kažnjavaju i deportuju.
Izrael predstavlja vrlo važnog saveznika NATO (The North Atlantic Treaty Organization) alijansi jer se nalazi na području na kome su države koje ne podržavaju ideologije Zapada – dok Izrael počiva na njima – te je vrlo jasno zašto bi Zapad bio na strani Izraela. No, zašto bi ljudi širom sveta protestovali u znak podrške Palestini?
Ukoliko je teško zamisliti razlog čiste empatije prema nedužnom narodu koji strada u Palestini – kao i u Sudanu, Jemenu… – onda treba pogledati specifičnost svakog regiona u odnosu na poziciju Palestine. Kako živimo na Balkanu, u ovom tekstu vodićemo se razlozima koje aktivisti i aktivistkinje na našim prostorima navode kao važan činilac bunta prema Izraelu.
Kako narod Palestine većinski čine ljudi islamske veroispovesti, prvi znaci solidarnosti u svetu traže se u državama u kojima mahom žive muslimanke i muslimani. Tako mnogima biva jasno zašto Bosna i Hercegovina – u kojoj jednu etničku zajednicu čine Bošnjaci/kinje koji/e su pretežno muslimani/ke – od 7. oktobra 2023. godine staje uz narod Palestine i konstantno šalje pomoć u vidu medicinske opreme i hrane.
No, kada se setimo da su delovi Bosne i Hercegovine bili pod opsadom tokom rata devedesetih – primer Sarajeva vividno prenosi Suada Kapić u svojim radovima – da se nad Bošnjacima dogodio genocid i da cela država živi u konstantnom strahu od mogućeg sukoba, ideja o solidarnosti zbog religije prestaje da bude odlučujući faktor.
Srbija i Palestina imaju takozvane prijateljske odnose čiji temelj seže od odnosa Arafata i Tita. Narod Srbije i te kako podržava Palestinke i Palestince, te na protestima protiv vlasti u Srbiji možemo da primetimo „arafatke“, transparente podrške, kao i zastave Palestine. Jedna od srpskih inicijativa za podršku Palestini – Podrška narodu Palestine – vrlo jasno, na svom instagram profilu ističe razloge zbog kojih bi narod iz Srbije trebalo da stane protiv Izraela.
View this post on Instagram
Jedan od najčvršćih razloga, prema ovoj inicijativi, jeste tretman koji Zapadne sile primenjuju na Palestinu i Srbiju. Iako Izrael geografski nije na Zapadu, geopolitički jeste deo Zapadne ideologije, pogotovo kroz pomenutu saradnju NATO-a i Izraela. Upravo taj momenat naoružanja Izraela od strane NATO-a jeste spona koju inicijativa Podrška narodu Palestine prepoznaje između dva naroda. Možda je izlišno navoditi zbog čega bi narod Srbije bio solidaran sa narodom koji trpi agresiju potpomognutu NATO-om, ali napisaćemo da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine ostavilo dubok trag na ovom prostoru i da podrška Palestini počinje upravo iz tog razloga.
Raniji protesti u Srbiji u znak podrške Palestini prolazili su mirno – vlast u Srbiji, načelno i samo kroz govore, nije naklonjena Zapadnim ideologijama – dok je slučaj u Hrvatskoj ipak drukčiji. Aktivistkinje i aktivisti uhapšeni su 14. aprila ove godine kada su protestovali u znak podrške Palestini ispred Ministarstva spoljnih i evropskih poslova u Zagrebu. Ugledajući se na svoje saveznice iz Evropske unije, Hrvatska ne gleda blagonaklono na podršku Palestini na javnim površinama, što smo mogle/i ranije da vidimo i na slučaju hapšenja prorektora za nauku Univerziteta u Rijeci, Gordana Jelenića, koji je na osmomartovskom maršu nosio palestinsku zastavu. O tome šta Hrvatska poručuje ovim, a šta za narod Hrvatske solidarnost sa Palestinom znači, razgovarale/i smo sa jednom od aktivistkinja koje su uhapšene 14. aprila u Zagrebu, a koja je zbog ideje sloge u podršci želela da ostane neimenovana.
Navodeći zašto je govor o genocidu u Palestini važan za sve nas, a kako je upravo važan za prostor Balkana i najuže Hrvatsku, sagovornica je navela:
„Govor o genocidu je važan za sve zbog jedne jednostavne činjenice — ako se to može dogoditi palestinskom narodu, to se može dogoditi svakome, pa i tebi i meni. To već vidimo u nedavnim eskalacijama tenzija u Indiji, gdje mainstream mediji zovu na “izraelsko rješenje” ka Kašmiru nakon nedavnog napada u Pahalgamu. Imamo dokaze da se izraelsko oružje koristi i nad narodom SAD-a i nad narodom Sudana, a s obzirom da je Hrvatska uvezla izraelsko oružje i streljivo, dijelove i dodatke, u vrijednosti od 3,53 milijuna dolara, samo je pitanje kada ćemo i mi biti (indirektne) žrtve izraelskog nasilja. To je dakle najbazičnija, najsebičnija razina na kojoj se možemo solidarizirati — ne smijemo dopustiti da ovo (p)ostane norma. Na našem području je to još bitnije; mi smo također mala regija s raznim religijskim i etničkim zajednicama i već smo iskusili takvo nasilje i takve genocidne politike — mi i dalje otkopavamo takve masovne grobnice kakve će se još stoljećima otkopavati u Palestini. Ali imamo i jedinstvenu poziciju s te strane da smo već u našoj povijesti ustanovili solidarnost s palestinskim narodom; ovdje naravno mislim na ulogu SFRJ u Pokretu nesvrstanih te prekidanje odnosa s Izraelom još 1967. Dakle, za razliku od neke Njemačke ili SAD-a, mi možemo jednostavno nastaviti na našu prošlu solidarnost. Na kraju dana, mi smo ovdje sve male države za koje Zapad nije baš briga — osim ako nas ne mogu eksploatirati, kao što se sad događa s projektom Rio Tinta. Dakle, zakoni, konvencije, sudovi i institucije poput UN-a nas ne mogu zaštititi. Solidarnost je sve što imamo. “
Kako solidarnost prema Palestini ima duh složnog, tako i odnos Zapadnih vlasti prema udruženom narodu ima isto ruho – kapitalističko, smatra naša sagovornica:
„Policijska brutalnost nije ništa novo, pogotovo ne za propalestinske prosvjede. U našem slučaju, imale smo sreće što smo generalno bjelkinje “Hrvatice” u “Hrvatskoj”. Nismo morali iskusiti nasilje koje doživljavaju ljudi na (našim) granicama niti nasilje koje doživljavaju aktivistkinje u Njemačkoj, Francuskoj, SAD-u i slično, a kamoli nasilje koje trenutno doživljavaju osobe u Palestini. Usprkos tome, bitno je da ni ovo nasilje ne normaliziramo s obzirom da Hrvatska očito želi slijediti svijetli uzor velesila što se tiče progona (propalestinskih) aktivista. Vlasti će stati na kraj svakome tko im stoji na putu do profita — to je logika kapitalizma i to se jasno vidi u nedavnim Trampovim govorima o tome kako želi napraviti resort od Palestine, kao i u izjavama hrvatske izaslanice u EU, Dubravke Šuice, koja se zalaže za slanje humanitarne pomoći Palestini pod uvjetom reformiranja palestinskih vlasti (čitaj: vlasti koje bi stvarale profit EU).“
Imajući u vidu najradikalniji odgovor policije na našim prostorima, morale/i smo solidarno da upitamo sagovornicu o kaznama koje slede uhapšenima, a koje bi mogle da spreče dalje isticanje podrške palestinskom narodu.
„Suđenja su još u tijeku, pa nismo sigurne kakve će biti kazne. Prijedlozi policije idu i do 2400 evra kao i zabrana prilaska Ministarstvu do šest mjeseci (što su doduše sutkinje još pri puštanju na slobodu smanjile na tjedan dana). U mojem iskustvu aktivizma generalno uviđam da su ljudi već preplašeni, tako da se bojim da će ovo dodatno pogoršati situaciju. Ja se nadam doduše da će se ljudi naljutiti — na to što ne samo da njihova država pomaže genocidu već i ugrožava osnovna prava onih koji se tome protive — i da će ih to zapravo potaknuti da i oni izađu na ulice. Ipak policija teže uhiti ili rastjera prosvjednike kad ih je više!“
U trenutku kada je Izrael najavio „osvajanje“ Palestine i „volontersku migraciju naroda“, u slobodnom prevodu etničko čišćenje, deluje posve potrebno da se ljudi na našim prostorima naljute, kako je navela sagovornica, te da ne zaborave da u svakom obliku pobune imaju na umu i narod Palestine.
Izvor naslovne fotografije: Ömer Faruk Yıldız/Pexels
MOŽDA VAM SE SVIDI
