Pitanje koje često čujemo danas, a naročito na raznim društvenim mrežama interneta jeste: ,,Da li feminizam treba da postoji sada kada žene imaju isto pravo glasa, rade iste poslove kao i muškarci i, opšte uzev, uživaju svu jednakost koju su tražile? Ali, da stavimo po strani suštinski nejednake društvene norme koje podrivaju zakone ,,jednakosti” kojima se mnogi ljudi busaju u grudi, danas su mnoge diskriminatorne politike de facto još uvek na snazi — samo se lako i zgodno previđaju.
Sistem otežava ženama život kroz različite mizogine zakone – ruska delimična dekriminalizacija nasilja u porodici, avganistansko uskraćivanje slobode ženama, američka promena zakona o legalnosti abortusa – potom kroz davanje „slobode govora svima“ atakuje na autonomiju ženskog tela – hrvatski molitelji za čednost žene. A šta žene rade? Žene preko različitih medija i u različitim sferama edukuju sve(t) o poziciji žene u društvu.
Svesne jačanja mizoginije i ustoličenja ideologija koje se služe podjednako „tradicijom“ i „slobodom govora“ kao metodom kontrole feministkinje/autorke/radnice/žene pokreću/otvaraju progresivne festivale, podkaste, radionice, časopise, lokale. Nasuprot sistemu i mreži zabrinutih muškaraca, žene stvaraju „bezbedni prostor“ u kome mogu da prikazuju/govore o iskustvu i borbi za bolju poziciju u društvu.
Novitet u ženskoj, pokretačkoj snazi na našim prostorima jeste Filmski festival Ženskih likova ispred i iza kamere čija je idejna tvorkinja i umetnička direktorka festivala, rediteljka Mimi Vlaović. Drugi po redu festival održaće se 15. i 16. maja ove godine u beogradskom bioskopu Takvud.
Kada bi kroz nekoliko sintagmi trebalo objasniti vrednost ovog festivala, rekla bih da su se ideje o važnosti progresivnog pozicioniranja junakinja u filmu i serijama i pravednosti prema filmskim/serijskim umetnicama i radnicama konačno srela i na našem (geografskom) prostoru. Ipak, mnogo zanimljivije o festrivalu i njegovom značaju govori sama Mimi Vlaović.
Primetila sam da dosta naših ljudi ne voli domaće filmove i serije. Postoji puno faktora koji na to utiču, ali za mene najznačajniji jeste prikaz žena u velikom broju naših komercijalnih filmova, od vremena Jugoslavije do danas. Žene su i dalje češće u sporednim ulogama, ulogama-funkcijama gde služe kao motivacija ili prepreka za glavnog muškog lika. Retko su događaji prikazani iz perspektiva glavnih ženskih likova.
Termin „male gaze“ i dalje nije osvešćen niti je ušao u naš svakodnevni jezik. Smatram da smo mi nažalost i dalje većinom patrijarhalna zemlja i da je naš status kvo patrijarhat. Srećom, Tampon zona, Nina Kritički, Zombijana i mnogo drugih kvalitetnih autorki je definitivno pokrenulo novi feministički talas u Srbiji i regionu kao i ogromno kolektivno osvešćivanje našeg regiona.
Naš festival se pridružuje tom talasu i prikazuje internacionalne kratke filmove sa glavnim ženskim likovima, gde je svet prikazan iz njihove perspektive i one imaju svoje želje i ciljeve. Neke od naših junakinja su – devojčica iz Hong Konga koja se stalno seli sa svojom porodicom i zbog toga teško sklapa prijateljstva, tri drugarice iz Zagreba čija je strast ispisivanje grafita po vozovima, Ruskinja koja pokušava svojoj porodici da objasni šta se trenutno zapravo dešava u Ukrajini, Britanka čija je psihička borba da izađe iz toksične veze prikazana kroz format animiranog mjuzikla i mnogi drugi.
Pripremili smo i revijalnu selekciju sa dugometražnim domaćim filmovima iz prošle godine, koje nose upravo glavni ženski likovi – ,,78 dana“ i ,,Živi i zdravi“ želeći da istaknemo pozitivne primere naše kinematografije – rekla je Mimi Vlaović za naš magazin.
Prošlogodišnji festival ostavio je veliki utisak na publiku zbog hrabrog diskursa koji su autorke birale u obradi važnih tema. Tako smo imale/i širok dijapazon priča koje autori/ke visokobudžetnih filmova žrtvuju zbog profita. Na Filmskom festivalu Ženskih likova ispred i iza kamere dobile/i smo kvalitetne analize simbioze patrijarhata i kapitalizma – od najčešćeg ishoda rada u kroporacijama, „burn out“-a u istoimenom filmu, preko birokratskog pakla koji čeka svaku trudnicu u Srbiji (Korak nazad) do tema o legalnom suicidu (Paradise Express) i traumi seksualnog nasilja (Vagina Musical).
Stoga, ne sumnjam da će ovogodišnji filmovi prodrmati naše nasušne diskurse, ali pitanje za direktorku festivala jeste kakav je odziv ove godine i šta joj to potencijalno govori.
Odziv je veliki i iako je ovo druga godina festivala, prva je u kojoj je prijava bila javno otvorena za sve preko svetskog festivalskog sajta filmfreeway. Naš osnovni kriterijum je da film nosi autentična junakinja, ali nismo ograničili pol autora. Želimo da podstaknemo i muške autore da pišu i razmišljaju iz ženskih perspektiva, a da ne podlegnu stereotipima. U našoj selekciji je ove godine 15 rediteljki i dva reditelja. Za mene je velika sreća okupiti kvalitetne, osvešćene i talentovane ljude koji se zauzimaju za žensku reprezentaciju na jednom mestu – istakla je Mimi Vlaović.
Kako uz svaki umetnički iskaz, radi obuhvatnije slike, dobro ide teorijski i iskustveni deo, na festivalu su se prošle godine u programu našle i radionica i dva panela. Dok se na radionici preispitivalo kako prepoznati junakinju napisanu iz „male gaze-a“ (muške pozicije), na panelima su filmske stvarateljke (rediteljke, scenaristkinje), radnice, kritičarke i kritičari razmatrali i razmatrale poziciju ženskih likova u domaćoj kinematografiji, kao i kako napisati heroine kao ljude, a ne lutke.
Učestvujući na panelu o domaćoj kinematografiji, primetila sam da direktorka festivala bira učesnice i učesnike iz različitih sfera filma, kako se ne bi stvorio homogeni zaključak koji je čest ishod tribina. Ipak, odabir je bio pravedan, te su empatija i inkluzivnost obeležili prošlogodišnji festival, a zadovoljna Mimi Vlaović najavila je „panel u kom će se osvrnuti na najznačajnije junakinje iz prošle godine – od razgovora sa autorima domaćih filmova koje prikazuju u revijalnoj selekciji, do svetskih hitova kao što su Anora, Zlica, Emilia Perez i Supstanca“.
Odgovor žena na seksističke rasprave u javnom prostoru, dakle, postoji. Da, i u Srbiji. Čekajući pravi trenutak da dođe do revolucionarnog preokreta sistema, žene na našim prostorima se bore na svim nivoima, a inspiraciju za borbu mogu upravo da nam daju autorke na Filmskom festivalu Ženskih likova ispred i iza kamere.
Izvor naslovne fotografije: Alejandro Scott
MOŽDA VAM SE SVIDI
Kako modna industrija eksploatiše životinje
